COVID 19/Dnevnici 20 – nova inicijativa Etnografskog muzeja Istre

10.04.2020.

Covid- 19/Dnevnici- 20 je nova ini­ci­ja­ti­va Etnografskog muze­ja Istre kojom se pokre­će nova komu­ni­ka­ci­ja s jav­noš­ću na temu aktu­al­ne pan­de­mi­je. Covid- 19/Dnevnici- 20 egzis­ti­ra kao nova plat­for­ma za bilje­že­nje i sakup­lja­nje doku­men­ta­cij­skog gra­di­va, omo­gu­ću­je razvoj doku­men­ta­cij­skog fun­du­sa muze­ja i, u konač­ni­ci, stva­ra pod­lo­gu   istra­ži­va­či­ma i znans­tve­ni­ci­ma za posve­tu ovom fenomenu.

„Pandemija COVID- 19 služ­be­no je pro­gla­še­na 11. ožuj­ka 2020. godi­ne. Od tog datu­ma silo­vi­to su se, iznim­nom brzi­nom i odje­kom pokre­ta­le mje­re naci­onal­nih sto­že­ra koje su uvje­to­va­le ogra­ni­če­nja kre­ta­nja poje­di­na­ca, uki­da­nje moguć­nos­ti druš­tve­nih kon­ta­ka­ta, kon­zu­ma­ci­je obra­zov­nih i kul­tur­nih sadr­ža­ja, trgo­vač­kih ponu­da, navi­ka. Odredile su sasvim kon­kret­ne gra­ni­ce do tog dana sasvim pro­izvolj­nih, slo­bod­nih život­nih dina­mi­ka. Pandemija je uz virus posi­ja­la strah i bri­gu, za zdrav­lje, za egzis­ten­ci­ju, usam­lje­nost. Krivulja nje­zi­na ras­ta i razvo­ja odre­di­la je kri­vu­lju sva­kog našeg pos­tup­ka, naših komu­ni­ka­ci­ja, kre­aci­ja, rada i doko­li­ča­re­nja, naše sva­kod­ne­vi­ce. Komunikacija se sve­la mahom na onu putem već pos­to­je­ćih mrež­nih kana­la, uobi­ča­je­nih nači­na tele­ko­mu­ni­ka­cij­skih ser­vi­sa: mobi­te­la, SMS poru­ka, Vibera, Whatsuppa, Facebooka, E‑maila. Čitav sve­mir neo­če­ki­va­nih emo­ci­ja dije­li­le su se i dije­le se u poru­ka­ma i dnev­ni­ci­ma sva­kog od nas, i pri­je vre­me­na nego­li sti­žu biti pro­miš­lje­ne. To je možda i nji­ho­va naj­ve­ća vrijednost.

„Forme su ono­li­ko višes­loj­ne i raz­li­či­te koli­ko i sami sadr­ža­ji, pre­no­se se rije­čju, sli­kom, zvu­kom, ani­ma­ci­jom, ilustracijom…Od počet­ka pan­de­mi­je i sami sudje­lu­je­mo u tak­voj komu­ni­ka­ci­ji, piše­mo i čita­mo crti­ce iz živo­ta lju­di koji se u svo­jim sre­di­na­ma, na svoj način i u svo­jim okol­nos­ti­ma suoča­va­ju sa sasvim poseb­nom i novom real­noš­ću. Njihove poru­ke, u svim obli­ci­ma, izdva­ja­mo uz nji­hov pris­ta­nak, ano­nim­no. Dnevnici se ispi­su­ju diljem svi­je­ta, pa je i tim zanim­lji­vi­je svje­do­či­ti raz­li­či­tos­ti­ma i bli­skos­ti­ma kak­vi­ma se išči­ta­va­ju. Radimo na sakup­lja­nju i izbo­ru poru­ka, foto­gra­fi­ja, medij­skih čla­na­ka, služ­be­nih pri­op­će­nja, audio i video doku­me­na­ta, slikarija…

„Svjedočanstva se sakup­lja­ju u real­nom vre­me­nu, u povi­jes­nom vre­me­nu kojeg živi­mo. Uz emo­ci­je pre­no­se i impre­si­je, podat­ke, infor­ma­ci­je kri­ze i nje­zi­nih pos­lje­di­ca. Za sad ne zna­mo kako će se i na koji će način kon­kret­no pri­mi­je­ni­ti, arti­ku­li­ra­ti, no može­mo biti sigur­ni da će ta i tak­va doku­men­ta­ci­ja zna­či­ti razvo­ju doku­men­ta­cij­skih fon­do­va muze­ja, budu­ćim koris­ni­ci­ma, istra­ži­va­či­ma i stru­ci. Uvjereni smo da će svat­ko od nas i oni koji nakon nas dola­ze u buduć­nos­ti htje­ti zna­ti kako je bilo živje­ti i pre­ži­vje­ti s pan­de­mi­jom COVID- 19, s Korona viru­som. Nismo usam­lje­ni u ovak­voj ini­ci­ja­ti­vi, slič­ne ima­ju i muzej­ske usta­no­ve Finske, Danske, Švicarske, Velike Britanije. Modeli sakup­lja­nja i fokus inte­re­sa raz­li­ku­ju se, neki sakup­lja­ju isklju­či­vo dnev­ni­ke lju­di u izo­la­ci­ji, a neki pred­me­te koji pred­stav­lja­ju i/ili sim­bo­li­zi­ra­ju ovaj povi­jes­ni trenutak.

„Za potre­be ovog rada, a izu­zev svje­do­čans­ta­va i spo­me­nu­tog gra­di­va, stva­ra­mo novi foto­graf­ski fond kojeg s nama dije­le koris­ni­ci i onog kojeg bilje­ži­mo na tere­nu. Fotografija može pri­po­vi­je­da­ti situ­aci­ju, umjet­nič­ki ili sim­bo­lič­ki, a može i dos­lov­no doku­men­ta­ris­tič­ki pri­ka­zi­va­ti ambi­jent ili detalj za nju vezan. U vri­je­me kriz­nih mje­ra koje su na sna­zi poštuj­mo ih, drži­mo se zada­ne uda­lje­nos­ti i doku­men­ti­raj­mo pri­ka­ze: pus­to­ši uli­ca, izo­li­ra­nos­ti, uda­lje­nos­ti, poru­ka gra­đa­ni­ma na ula­zi­ma u trgo­vi­ne, redo­va kupa­ca, zatvo­re­nih trgo­vi­na, ugos­ti­telj­skih obje­ka­ta, sport­skih tere­na, dje­čjih igra­li­šta, par­ko­va, ško­la i vrti­ća, trž­ni­ca i ribar­ni­ca, ula­za u ambu­lan­te, bolnicu…Također, posve­tit ćemo se sakup­lja­nju i dru­gog gra­di­va- vide­oteč­nog, fono­teč­nog i dr…“, piše koor­di­na­ci­ja ini­ci­ja­ti­ve, doku­men­ta­ris­ti­ca EMI‑a Nuša Hauser.

Priredio B. V.