INK NA GOSTOVANJU: „Caccia lontana“ u Poreču i „Mistero buffo“ u Rovinju

Istarsko narod­no kaza­li­šte Gradsko kaza­li­šte Pula naj­av­lju­je gos­to­va­nje ope­re „Caccia lontana/Daleki lov“ skla­da­te­lja Antonia Smareglie u čet­vr­tak, 16. srp­nja u 21.30 sati u Lapidariju Zavičajnog muze­ja Poreštine te gos­to­va­nje pred­sta­ve „Mistero buf­fo“ auto­ra Daria Foa u nedje­lju, 19. srp­nja u 21 sat u dvo­ri­štu osnov­ne ško­le Vladimira Nazora, a u sklo­pu pro­gra­ma fes­ti­va­la Rovinj Art & more.

Opera „Caccia lon­ta­na“ u reži­ji višes­tru­ko nagra­đi­va­nog reda­te­lja Ozrena Prohića te u izved­bi sopra­nis­ti­ce Jelene Štefanić, mezzo­so­pra­nis­ti­ce Sofije Cingula i uz kla­vir­sku prat­nju vrs­nog mla­dog diri­gen­ta Stjepana Vugera, izvo­di se u kom­bi­na­ci­ji s doku­men­tar­nim fil­mom o Antoniu Smaregli, auto­ra Dražena Krešića i Julie Klier za pro­duk­ci­ju Droolia UFO.

Ova kom­bi­na­ci­ja dva­ju umjet­nič­kih žan­ro­va proš­la je i među­na­rod­nu selek­ci­ju lon­don­skog fes­ti­va­la „Opera in the City 2019“ te je iza­bra­na za samo otva­ra­nje fes­ti­va­la. Ukupno tri pred­sta­ve odi­gra­ne su u Bridewall Theateru u Londonu od 20. do 22. kolo­vo­za 2019. godine.

U djel­cu “Daleki lov” poezi­ja i glaz­ba među­sob­no se natje­ču u ljup­kos­ti, uku­su i ele­gan­ci­ji. Pjesnik Pozza i maes­tro Smareglia stvo­ri­li su iznim­no sim­pa­tič­nu stvar­či­cu. Stihovi su dobri, dobro slo­že­ni, te pre­to­če­ni u vedre sli­ke. Glazba je teč­na, melo­dič­na, a u isti čas pro­že­ta har­mo­ni­jom, boga­to i ukus­no popra­će­na orkes­trom. Prizoru pret­ho­di efek­tan orkes­tral­ni pre­lu­dij lovač­ko­ga sti­la: čini se poput Mendelssohna, ali u sva­kom slu­ča­ju imi­ta­ci­ja je dobro naprav­lje­na i nije servilna.

„Mistero buf­fo“ je zbir­ka sati­rič­nih mono­lo­ga, dje­lo tali­jan­skog nobe­lov­ca Darija Foa, nas­ta­la 1969. godi­ne, no i danas je vrlo aktu­al­na. Temelji se na Foovom istra­ži­va­nju sred­njo­vje­kov­ne narod­ne pre­da­je i tra­di­ci­je tzv. giul­la­ra, odnos­no, lakr­di­ja­ša. Svoje teme uglav­nom pro­na­la­ze u subver­ziv­nom, alter­na­tiv­nom, čita­nju biblij­skih tema. Lakrdijaši nisu vri­je­đa­li vje­ru, Boga i Svece već su razot­kri­va­li i ismi­ja­va­li sve one koji su isko­ri­šta­va­li reli­gi­ju za svo­je vlas­ti­te cilje­ve. Ono što je vrlo zanim­lji­vo je da nam te lakr­di­je poka­zu­ju kako je sred­nji vijek, iako sma­tran mrač­nim peri­odom u povi­jes­ti čovje­čans­tva, ipak imao neke svi­je­tle toč­ke; a to je ponaj­pri­je duh naro­da, koji je, potla­čen, isko­ri­šta­van i ugnje­ta­van, duhom bio vrlo slo­bo­dan. Tekst je pre­ve­den na istar­sku čaka­vi­cu, no, pre­ma uzo­ru na ori­gi­nal, ova naša čaka­vi­ca je “zba­štar­da­na”, “remixi­ra­na” koja u sebi ima ele­men­te raz­nih istar­skih govora.

Priredio B. V.

• Istarsko narodno kazalište - Gradsko kazalište Pula