Radionica, performans/instalacija, video-esej i glazba

• Festival Media Mediterranea 22 nas­ta­vio je s pro­gra­mom u petak, 14. kolo­vo­za u Društvenom cen­tru Rojc gdje su broj­ni okup­lje­ni mogli pri­sus­tvo­va­ti per­for­man­su Igora Zenzerovića „(A)Live!“ u Dnevnom borav­ku, vizu­al­nom ese­ju Marka Gutića Mižimakova „Cruising the Manifold, Disoriented“ u kaza­li­štu Dr. Inat te glaz­be­nom per­for­man­su Alexa Brajkovića u Dnevnom borav­ku. Tijekom veče­ri odr­ža­na je i radi­oni­ca za dje­cu u orga­ni­za­ci­ji sek­ci­je Djeca i arhi­tek­tu­ra Društva arhi­te­ka­ta Istre i Alexa Brajkovića na ter­mu „Simfonija raz­li­či­tos­ti i jedinstva“.

Prvi na pro­gra­mu bio je Igor Zenzerović koji je u Dnevnom borav­ku pred­sta­vio rad „(A)Live!“, nas­tao tije­kom rezi­den­ci­jal­nog pro­gra­ma Summer Sessions 2020 koji se ove godi­ne morao odvi­ti on-line. „Instalacija radi­ka­li­zi­ra čin pro­ma­tra­nja kao bio-poli­tič­ki akt, dok je dje­lo nas­ta­lo kao sin­te­za pro­ble­ma­ti­za­ci­je izlo­že­nos­ti umjet­ni­ka pogle­du i dugo­go­diš­njeg odbi­ja­nja bilje­že­nja, kate­go­ri­zi­ra­nja i arhi­vi­ra­nja vlas­ti­tih per­for­man­sa. “(A)Live” pros­tor­no pri­ka­zu­je hiper­vre­men­ski (etič­ki) tre­nu­tak i/ili apo­ri­je; lji­ga­vi etič­ki pros­tor sat­kan od para­zi­tiz­ma samo-sli­ke i meta­bo­lič­ke sim­bi­oze. To je buni­lo sim­bi­oze arhi­vi­ra­nja pro­laz­nos­ti sat­ka­ne od samo-sli­ka i nevid­lji­vog “kon­takt” iskus­tva s aurom dje­la, onog uvi­jek uda­lje­nog “ovdje i sada”“, piše autor u opi­su instalacije.

Zenzerović je posje­ti­te­lje doče­kao u crnom kubu­su nasred Dnevnog borav­ka gdje im je pos­tav­ljao raz­na intim­na pita­nja koji se doti­ču same teme rada. Odgovori su vodi­li konač­nom cilju – moral­noj odlu­ci s dva mogu­će isho­da – smrt ili nas­ta­vak živo­ta. Glavni je lik bio kefir kojeg je posje­ti­telj mogao ili odni­je­ti sa sobom i tako mu pro­du­ži­ti život ili pri­sus­tvo­va­ti nje­go­voj egze­ku­ci­ji putem ske­ni­ra­nja jer je svje­tlost ske­ne­ra je dovolj­no jaka da ga ubije.
Program se nas­ta­vio u kaza­li­štu Dr. Inat gdje je Marko Gutić Mižimakov pred­sta­vio rad „Cruising the Manifold, Disoriented“. Rad je nas­tao 2019. godi­ne unu­tar MI+ plat­for­me i u sklo­pu Summer Sessionsa, mre­že za razvoj tale­na­ta ostva­re­ne u surad­nji s V2_ Institutom za nes­ta­bil­ne medi­je iz Rotterdama i dru­gim među­na­rod­nim partnerima.

„“Cruising the Manifold, Disoriented” Marka Gutića Mižimakova je reci­tal i vizu­al­ni esej sas­tav­ljen od pri­ka­za queer pros­to­ra i osje­ćaj­nos­ti izve­de­ne na engle­skom jezi­ku. AttnGAN algo­ri­tam, obu­čen na una­pri­jed izra­đe­noj bazi poda­ta­ka iz pojed­nos­tav­lje­nog tek­s­tu­al­nog opi­sa, gene­ri­ra pri­ka­ze fizič­kih pros­to­ra. Unutar izved­be, umjes­to uka­zi­va­nja na nemo­guć­nost algo­rit­ma da stvo­ri uvjer­lji­vu repre­zen­ta­ci­ju zbog ugra­đe­ne pris­tra­nos­ti baze poda­ta­ka, ista omo­gu­ća­va da u pri­ka­zu opi­sa­ni pros­to­ri osta­nu flu­id­ni nauš­trb petri­fi­ci­ra­ju­ćih sila ruži­čas­tog trži­šta, koje ih pre­tva­ra­ju u potroš­nu robu sa šljo­ki­ca­ma. Tijela ozna­če­na raz­li­či­toš­ću pri­si­lje­na su tra­ži­ti pros­to­re slo­bo­de i intim­nos­ti dale­ko od domi­nant­nog pogle­da. Povijesno su ti pros­to­ri čes­to bili par­ko­vi, pla­že i jav­ne kupa­oni­ce. No, komo­di­fi­ka­ci­jom sek­su­al­nih iden­ti­te­ta nakon Stonewalla kojom smo na ruži­čas­tom trži­štu pre­poz­na­ti kao LGBTQ+ cilj­ne sku­pi­ne (što je dove­lo do poja­ve i rapid­nog šire­nja dating appo­va), ovi se jav­ni pros­to­ri pos­tup­no sele u pri­vat­nu sfe­ru, čine­ći queer susre­te još pre­kar­ni­ji­ma. U per­for­man­su su potra­ge za tak­vim susre­ti­ma opi­sa­ne sti­hom, dok je kri­tič­na reflek­si­ja o osje­ća­ji­ma, ori­jen­ta­ci­ji i pro­go­va­ra­nju o temi u ovim nes­ta­bil­nim pros­to­ri­ma smje­šte­na u mra­ku izme­đu tre­pe­ra­vih, mut­nih i neraz­lu­či­vih sli­ka kra­jo­li­ka“, piše u opi­su rada.

I ovaj je rad zah­ti­je­vao intim­nu atmo­sfe­ru pa je ogra­ni­čen broj posje­ti­te­lja zbog anti­vi­rus­nih mje­ra igrao u nje­go­vu korist. Mižimakovljeva nara­ci­ja dodi­ru­je se svih gore spo­me­nu­tih tema na izra­van način, s gra­fič­kim opi­si­ma sek­su­al­nih susre­ta te pro­dub­lje­nim raz­miš­lja­nji­ma o vlas­ti­tom iden­ti­te­tu u spre­zi s emo­ci­ja­ma koje takav način dije­lje­nja inti­me pobu­đu­je. Video seg­ment nado­pu­nju­je onaj nara­tiv­ni i ver­bal­ni na sup­ti­lan i goto­vo impre­si­onis­tič­ki način s čime ator pos­ti­že nena­met­lji­vu no efi­kas­nu sinesteziju.

Multi-ins­tru­men­tal­ni elek­tro-akus­tič­ni per­for­mans „Equilibrium 0.1“ Alexa Brajkovića tre­bao je biti odr­žan u dvo­ri­štu Rojca, no zbog vre­men­skih je nepri­li­ka pre­mje­šten u Dnevni bora­vak. Brajković je publi­ci koja se zbog sku­če­nos­ti pros­to­ra mora­la izmje­nji­va­ti pred­sta­vio zanim­lji­vu i hip­no­tič­nu kom­bi­na­ci­ju bub­nje­va, elek­tro­ni­ke i sem­pli­ra­nja uži­vo s neuobi­ča­je­nog žiča­nog instrumenta.

Alex Brajković je porečki mul­ti­me­di­jal­ni umjet­nik, a diplo­mi­rao je jazz bubanj na Konzervatoriju Arrigo Pedrollo u Vicenzi, Italiji. Magistrirao je 2018. na Konzervatoriju u Amsterdamu, smjer elek­tron­ska glaz­ba (Live-Electronics). Član je raz­nih ansam­ba­la: Amsterdam Modern Orchestra (AM.OK), Ochre River (s Marcelom Wierckxom) i dua sa STEIM-ovim Frankom Baldéom (Studio Voor Electro-Instrumentale Muziek, Amsterdam, Nizozemska). S izra­el­skim dizaj­ne­rom zvu­ka Tomerom Baruchom stva­ra film­sku glazbu/multimedijalni per­for­mans (Metropolis Fritza Langa). Održao je gostujuće pre­da­va­nje na ams­ter­dam­skom Konzervatoriju s temom Controlling live elec­tro­nics whi­le playing the drum set. Sudjelovao je u nizu mul­ti­me­di­jal­nih pro­je­ka­ta u jav­nom pros­to­ru u zem­lji i ino­zem­s­tvu, vodio umjet­nič­ke radi­oni­ce i odr­žao broj­ne live per­for­man­se (solo i s ansam­bli­ma) diljem Europe i šire. Član je Hrvatske glaz­be­ne uni­je (HGU) i Hrvatskog druš­tva likov­nih umjet­ni­ka (HDLU).

Sekcija Djeca i arhi­tek­tu­ra Društva arhi­te­ka­ta Istre naj­s­naž­ni­je je reagi­ra­la na ovo­go­diš­nju fes­ti­val­sku temu „Dear Frenemy/Dragi (ne)prijatelju“ što se naj­bo­lje da išči­ta­ti iz opi­sa nji­ho­ve radi­oni­ce za dje­cu nazi­va „Simfonija raz­li­či­tos­ti i jedinstva“.
„Kompetitivno pri­ja­telj­stvo, dear fre­nemy, nije naša opci­ja. Trudimo se osta­ti pris­toj­ni, enemy (i nasmi­je­šit ćemo se kad­god te tako nazo­ve­mo), jer zna­mo tvo­ju skri­ve­nu namje­ru, jer smo ulo­gi­ra­ni u tvoj pro­gram u koje­mu tvoj inte­res pre­kri­va svu našu oso­bi­tost, bit i resurs. Da, volj­ni smo sura­đi­va­ti u cilju stva­ra­nja veće sli­ke i rado se oda­zi­va­mo pozi­vu na kva­li­ta­tiv­nu pro­mje­nu. Cijenimo sna­gu jedins­tva i moć zajedništva.“

Na radi­oni­ci su vodi­te­lji­ce s polaz­ni­ci­ma pro­bi­ra­le rit­mo­ve iz impro­vi­zi­ra­nih ins­tru­me­na­ta i pomoć­nih rek­vi­zi­ta, za čiju izra­du su kori­šte­ni recik­li­ra­ni vibri­ra­ju­ći mate­ri­ja­li i objek­ti, a koje je ozvu­čio Alex Brajković.
DiA DAI-SAI je kolek­tiv arhi­tek­ti­ca koje izvo­de pros­tor­ne vjež­be s dje­com. Djeluju od 2010. u cilju pru­ža­nja dopri­no­sa osnov­nom likov­nom obra­zo­va­nju u zaki­nu­tom škol­skom kuri­ku­lu­mu. Sekcija objaš­nja­va pros­tor kroz igru, ges­tu i doga­đaj i pri­tom osna­žu­je sen­zi­bi­li­tet za 3D gra­ni­ce koje na više nači­na defi­ni­ra­ju našu stvarnost.

Program fes­ti­va­la nas­tav­lja se u subo­tu, 15. kolo­vo­za opet u DC‑u Rojc gdje će u 20 sati publi­ku doče­ka­ti pre­zen­ta­ci­ja Radionice spe­ku­la­tiv­ne dizaj­ner­ske prak­se „The Otherness Toolkit“ u Dnevnom borav­ku. U dvo­ri­štu u 21 sat bit će odr­ža­na pro­jek­ci­ja videa Terese Cos „UU“, a u 22 sata kre­će već tra­di­ci­onal­ni glaz­be­ni pro­gram Piknik Soundtrack u sklo­pu kojeg će nas­tu­pa­ti WunschBaum Project (Anamarija Škara, Branko Škara i Ivan Šugar), Morski (Marino Jurcan) i Rike (Erik Bastijanić). Ulaz na sve pro­gra­me je besplatan.

Izvor

• Alex Brajković
• DiA DAI SAI
• Igor Zenzerović
• Marko Gutić Mižimakov
• Media Mediterranea 22
• Udruga Metamedij