Imamo strahopoštovanje prema muzici i svirci uživo

• Riječki bend Jonathan tre­će je lje­to za redom nas­tu­pio u dvo­ri­štu Rojca, no prvi put je riječ o sje­de­ćem kon­cer­tu. Kako važe za iznim­no ener­gi­čan bend, pita­li smo fron­t­me­na Zorana Badurinu kako nove okol­nos­ti utje­ču na atmo­sfe­ru uživo.

- Uživamo sva­ki put i sva­ki put je druk­či­je. Prvi put smo nas­tu­pa­li solo u nor­mal­nim okol­nos­ti­ma, na nor­mal­noj bini, dru­gi put sa Algiersima, što je bilo neko novo iskus­tvo, a ovo je naj­pris­ni­je izda­nje do sad. Bilo je i rani­je sje­de­ćih kon­ce­ra­ta, ali nakon dru­ge pje­sme više nit­ko ne sje­di – sto­li­ce se raz­le­te na sve strane.

Kako je tre­nu­tač­na situ­aci­ja u svi­je­tu utje­ca­la na aktiv­nos­ti benda?

- Sve ove godi­ne otka­ko smo kre­nu­li su bile mega aktiv­ne, a proš­la nam je bila tur­bo. Imali smo tur­ne­ju po Americi i još hrpu kon­ce­ra­ta i još masu oba­ve­za oko ben­da i evo, nakon sedam godi­na luđaš­tva, odlu­či­li smo se malo pri­mi­ri­ti. Još smo izda­li i dva albu­ma godi­nu rani­je. Odlučili smo se odmo­ri­ti počet­kom godi­ne i taman se potre­fi­lo s koro­nom, tako da nama nije pre­te­ško palo, ali osje­ti­li smo kad je poče­lo lje­to i kad se sma­njio broj svir­ki. Ovo nama nije pri­mar­ni izvor pri­ho­da, tako da s te stra­ne nas nije uda­ri­lo. Povukli smo se u stu­dio, radi­mo na novom mate­ri­ja­lu, u deve­tom ili dese­tom mje­se­cu ćemo izba­ci­ti dva sin­gla i ići će vje­ro­jat­no i dupli album na plo­ča­ma i neki novi­te­ti. Drugim rije­či­ma, pri­la­go­đa­vat ćemo se moguć­nos­ti­ma. Ne tre­ba bri­jat na loše, tre­ba vidje­ti to kao pro­mje­nu i pri­li­ku za nešto novo.

Koliko se nove stva­ri raz­li­ku­ju od prijašnjih?

- Kad ideš slu­šat naše albu­me, sku­žiš da je sva­ki druk­či­ji jer se mije­nja­mo svi, i ukus nam se mije­nja i ono što doživ­lja­va­mo u tom tre­nut­ku, tako da pje­sme mora­ju biti ono što izla­zi iz tebe bez fil­te­ra. Nekad bude čud­no i neugod­no kad kre­ne­mo radi­ti neku stvar na način na koji pri­je nismo radi­li, ali onda shva­tiš da je dobra fora pro­bi­ja­nje nekih svo­jih ledo­va. Nove stva­ri ima­ju neki novi­tet, ali i našu pre­poz­nat­lji­vu poveznicu.

Do sada ste sve albu­me samos­tal­no izda­va­li, hoće­te li tako nas­ta­vi­ti i sa novim materijalom?

- Od star­ta nismo htje­li ni sa kim pot­pi­si­vat, nema­mo ništa pro­tiv niko­ga, ali iz iskus­tva zna­mo, jer smo svi bili po ben­do­vi­ma, da nam se ugo­vo­ri s doma­ćim disko­gra­fi­ma ne svi­đa­ju. Em nas ogra­ni­ča­va­ju, em nema­mo ništa pre­lu­do od toga. Ako se desi da dođe­mo do nekog vanj­skog izda­va­ča koji nam se svi­đa i ugo­vo­ra koji nam se svi­đa, onda ćemo pot­pi­sa­ti, ali to se još nije desi­lo. Mi smo pri­mjer da nije toli­ko teško izda­va­ti sam. S neke stra­ne te disko­graf poma­že, a s neke i odma­že. Imamo tu svo­ju slo­bo­du u kre­ativ­nos­ti i nit­ko nas ne gura ni na što, ne vežu nas nikak­vi ugo­vo­ri i to nam se svi­đa. A za uspjeh ben­da naj­zas­luž­ni­je su pje­sme, sve osta­lo je sporedno.

Imate sta­bil­nu este­ti­ku i zvuk u koji ste sigur­ni, ali koji ne stag­ni­ra. Koliko na vas utje­ču suvre­me­ni muzič­ki trendovi?

- Ja reci­mo tre­nut­no pres­lu­ša­vam sve što nisam pres­lu­šao pri­je. Znam da ima hrpa nove odlič­ne mju­ze, ali s godi­na­ma mi dođe da ne mogu više toli­ko toga pra­tit. Formiraš se kao oso­ba pa neki novi utje­ca­ji ne mogu ni pro­ći. Ostaneš na ono­me što je tebi dobro, a to je možda i dio odras­ta­nja – ne možeš zauvi­jek biti tren­dov­ski ras­po­lo­žen. U star­tu nismo to plan­ski radi­li, haj­de­mo zvu­čat kao net­ko, nego pušta­mo da to izla­zi iz nas. Utjecaji, ako se deša­va­ju, deša­va­ju se pod­s­vjes­no. Ako pos­lu­šaš prvi album i ovo što sad radi­mo, pos­to­ji elek­tron­ski dio kojeg pri­je nije bilo, ali ne bih rekao da je pri­ma­ran nego slu­ži kao prat­nja cije­loj pri­či. Ali, da sam sad mulac, slu­šao bih hip hop sto pos­to, ali ne ovaj glu­pi sred­njos­tru­ja­ški hip hop. To je toli­ko širok pojam i mis­lim da se naj­ve­ća kre­ativ­nost tu tre­nut­no i dešava.

Kako ti se čine nova ime­na koja su se poja­vi­la na regi­onal­noj sceni?

- Meni je geni­jal­no kad god se nešto dobro poja­vi, ne zani­ma me u biti koji je žanr. Super je kad se deša­va feeling koji sam ja osje­ćao kad sam bio mulac, bio to trap ili što god. Ako je to taj dri­ve i strast i eki­pa koja vje­ru­je u to kom­plet­no, onda je to to, to je punk.

S obzi­rom na to da ste na vrhu sce­ne već dugo, što je vama tre­nut­no dri­ve?

- Istraživanje mju­ze, nema dru­ge. Taj feeling koji ti pru­ži kad napra­viš neku novu stvar, koja je tebi nova i nisi nikad slič­nu napra­vio, to je neo­pi­si­vo i geni­jal­no. A i live nas­tu­pi nas isto drže, jer to stvar­no voli­mo. Imamo stra­ho­po­što­va­nje pre­ma tome od prvog dana. I kad nas pita­ju zašto se obla­či­mo ova­ko za binu, obla­či­mo se jer je to poseb­na pri­li­ka, nama je kon­cert stvar­no bit­na stvar.

Razgovarala Marija STOJADINOVIĆ

Fotografije M. STOJADINOVIĆ

• Jonathan
• Ljeto u Dnevnom/Koncerti u dvorištu Rojca
• Zoran Badurina