Regionalni autori na 18. LFF‑u

Večeras poči­nje 18. Liburnia Film Festival, odnos­no nje­go­vo puno­ljet­no izda­nje, koje dono­si mnoš­tvo zanim­lji­vih nas­lo­va una­toč koro­na prijetnji.

U kon­ku­ren­ci­ji će igra­ti 23 doma­ća doku­men­tar­ca, među koji­ma su i tri krat­ka fil­ma regi­onal­nih auto­ra, tj. auto­ra s podru­čja Istre i Kvarnera, koji se bave druš­tve­no vrlo rele­vant­nim tema­ma. Počnimo s naj­kra­ćim, a to je film Puljanina Mateja Đuzela (Odjeci), koji se bavi napu­šte­nim zda­njem neka­daš­nje Robne kuće, svo­je­dob­ne šoping meke i pono­sa Pule. Đuzelovi sta­tič­ni kadro­vi pri­ka­zu­ju dije­lo­ve napu­šte­ne i derut­ne zgra­de danas, dok se u poza­di­ni čuju iska­zi mla­dih lju­di koji se sje­ća­ju nje­zi­nog neka­daš­njeg sja­ja, što dodat­no poja­ča­va osje­ćaj gle­da­te­lje­ve neugo­de i nemoći.

Riječanin David Lušičić se u fil­mu „Bez lica“ bavi nas­lje­đem prvog hrvat­skog pred­sjed­ni­ka Franje Tuđmana, toč­ni­je pos­tav­lja­njem nje­go­ve skul­p­tu­re čiji je autor kipar Kuzma Kovačić. Lušičić tako­đer koris­ti sta­tič­nu kame­ru, kom­bi­ni­ra­ju­ći pri­zo­re rada i užur­ba­nos­ti u oko­li­ci spo­me­ni­ka s kon­tem­pla­tiv­nim pri­zo­ri­ma kiše koja pada po naj­lon­skom omo­ta­ču, a nje­go­vi pri­zo­ri, iako bez komen­ta­ra sudi­oni­ka, snaž­no aso­ci­ra­ju na novi­ju hrvat­sku povi­jest i druš­tve­no-poli­tič­ke raz­mi­ri­ce koje nas stal­no prate.

Treći film „Prazni sati“ (reda­telj Mate Ugrin tako­đer je rođen u Puli), dje­lu­je autor­ski naj­do­s­ljed­ni­je i naj­z­re­li­je među regi­onal­nim fil­mo­vi­ma, snim­lje­nim pos­tup­ci­ma opser­va­cij­skog doku­men­ta­riz­ma. Redatelj i sni­ma­telj Ugrin kame­rom pra­ti usam­lje­ne sta­nov­ni­ke rad­nič­kog hote­la u Rijeci, koji uglav­nom sje­de i čač­ka­ju po mobi­te­li­ma, jedu ili jed­nos­tav­no gle­da­ju neg­dje u dalji­nu. Kamera je cije­lo vri­je­me sta­tič­na i laga­no se pomak­ne jedi­no pri kra­ju kada se jedan od mla­dih rad­ni­ka upu­ti do gra­da. Film je jako dobro snim­ljen i pre­ciz­no mon­ti­ran, laga­nog i omam­lju­ju­ćeg rit­ma koji odlič­no pre­do­ča­va sta­nje u kojem se nala­ze nje­go­vi pro­ta­go­nis­ti, a ujed­no nena­met­lji­vo nudi snaž­nu soci­jal­nu i poli­tič­ku poruku.

Što se regi­onal­nog dije­la pro­gra­ma tiče, valja istak­nu­ti i tri krat­ka doku­men­tar­na fil­ma nas­ta­la u okvi­ru Nove ško­le doku fil­ma riječ­ko­ga Filmaktiva, koje su reži­ra­le tri dje­voj­ke. Redateljica Natalija Stefanović u fil­mu „Mia ide u Ličko Petrovo Selo“ obra­đu­je temu lju­bav­ne veze na dalji­nu u doba koro­ne. Mlada pul­ska reda­te­lji­ca Lucija Brkić u krat­kom doku­men­tar­cu „Vita“ por­tre­ti­ra mla­du dje­voj­ku koja nas­to­ji por­na­ći svo­ju ulo­gu i smi­sao u živo­tu, a Sara Huskić smje­šta svoj 4‑minutni fil­mić u dje­čju sobu (Još dugo ćemo ovako).

Osim nave­de­nih fil­mo­va, čeka nas još 20 doma­ćih doku­men­ta­ra­ca u kon­ku­ren­ci­ji i šest među­na­rod­nih dugo­me­traž­nih doku­men­ta­ra­ca u okvi­ru pro­gra­ma Rijeka 2020 – EPK. Unatoč pan­de­mij­skoj situ­aci­ji, ovo­go­diš­nje puno­ljet­no izda­nje LFF‑a nudi više sadr­ža­ja nego ikad ranije.

Elvis Lenić