“Zanimaju nas svi sistemi i mehanizmi povezani s najnovijim formama neoliberalizma”

• U orga­ni­za­ci­ji udru­ge Drugo more, a kao sre­diš­nja izlož­ba pro­gram­skog prav­ca Dopolavoro pro­jek­ta Europska pri­jes­tol­ni­ca kul­tu­re izlož­ba „Usijano more” nedav­no je otvo­re­na u Rijeci. Izložba kroz 15-ak pri­ka­za­nih rado­va, na ovaj ili onaj način pove­za­nih s morem, pro­ma­tra nove i pone­kad nevid­lji­ve obli­ke eko­no­mi­je i kru­že­nja kapi­ta­la te buduć­nost pos­lo­va kroz eks­ter­na­li­zi­ra­ne i pre­kar­ne obli­ke rada. Promišlja pro­mje­ne na povr­ši­ni mora (kao što su samo­re­gu­li­ra­ju­ći liber­ta­ri­jan­ski oto­ci), veza­ne uz more (poput off­sho­re porez­nih oaza) te one koje se nala­ze na nje­go­vu dnu (poput dubo­ko­mor­skog rudarenja).

Pariški kolek­tiv RYBN.ORG koji kao eks­tra­dis­ci­pli­nar­na umjet­nič­ka plat­for­ma okup­lja umjetnike/ice, hakere/ice i programere/ke osno­van je 1999. godi­ne radi pro­vo­đe­nja istra­ži­va­nja o ezo­te­rič­nim tema­ma poput umjet­ne inte­li­gen­ci­je, viso­ko frek­vent­nog trgo­va­nja na bur­za­ma, raz­li­či­tih mani­fes­ta­ci­ja off­sho­re reži­ma, porez­nih oaza, luk­sem­bur­ških pro­je­ka­ta ruda­re­nja u sve­mi­ru, pro­gra­ma “zlat­nih putov­ni­ca”, liber­ta­ri­jan­skih plu­ta­ju­ćih oto­ka itd. čime vrše artis­tič­ki pro­dor u polje obič­no osi­gu­ra­no za istra­ži­vač­ke novi­na­re, eko­no­mis­te, prav­ni­ke i dru­ge struč­nja­ke a sve s ciljem osvjet­lja­va­nja mut­nih teri­to­ri­ja suvre­me­nog tehno-kapitalizma.

U novo­ure­đe­noj hali Exportdrva pred­sta­vi­li su se radom nazi­va “The Great Offshore” pozi­va­ju­ći nas na puto­va­nje dubi­na­ma off­sho­re indus­tri­je. Izložbu „Usijano more“ može­te pogle­da­ti do 31. lis­to­pa­da sva­kim danom od 11 do 21 sat, a povo­dom gos­to­va­nja u Rijeci kolek­ti­vu RYBN.ORG odlu­či­li smo pos­ta­vi­ti neko­li­ko pitanja.

Koja je pre­ma vašem miš­lje­nju funk­ci­ja umjet­nos­ti danas? I koju bi ulo­gu tre­ba­la igra­ti u pro­miš­lja­nju mogu­ćih obli­ka društava? 

- Uz teku­ći pro­ces fiska­li­za­ci­je eko­no­mi­je te nedav­ni razvoj uprav­lja­nja bogat­stvom i sek­to­ri­ma za porez­nu opti­mi­za­ci­ju, umjet­nič­ka dje­la pos­ta­la su lik­vid­na finan­cij­ska imo­vi­na i alat za finan­cij­ske spe­ku­la­ci­je. Taj se feno­men oči­ta­va u poras­tu bro­ja slo­bod­nih luka za umjet­nič­ka dje­la u Ženevi, Singapuru i Luksemburgu, dobro osi­gu­ra­nih skla­di­šta za umjet­ni­ne ugra­đe­nih u neo­po­re­zi­ve zone aero­dro­ma te razvo­ju veli­kih saj­mo­va umjet­ni­na kao što su Art Basel u Baselu, Miamiju i Hong Kongu. Povrh ovog pesi­mis­tič­nog iska­za, pos­to­ji pre­kar­na, ali živa sce­na umjet­ni­ka koji su pri­gr­li­li artis­tič­ku vizi­ju jas­no eman­ci­pi­ra­nu od umjet­nič­kog trži­šta. Na toj sce­ni umjet­ni­ci rade na soci­jal­nim, poli­tič­kim, eko­lo­škim i/ili teh­no­lo­škim pita­nji­ma poku­ša­va­ju­ći time dopri­ni­je­ti općem poli­tič­kom diskur­su. I naše je miš­lje­nje kako umjet­ni­ci ima­ju ključ­nu ulo­gu u dekons­truk­ci­ji struč­nih dijag­no­za, moder­nih mito­va i dog­mi te otkri­va­nju dru­ga­či­jih povi­jes­ti, poten­ci­jal­nih buduć­nos­ti i novih imaginarija.

Vaši bi se rado­vi mogli sumi­ra­ti kao vizu­ali­za­ci­ja mut­ne dina­mi­ke slo­bod­nog trži­šta. To je oblik artis­tič­kog pro­do­ra u polje obič­no osi­gu­ra­no za eko­no­mis­te, poli­to­lo­ge, prav­ne struč­nja­ke… Koji su raz­lo­zi da ste poče­li s radom na ovom tipu umjet­nič­kih projekata?

- Jako nas zani­ma­ju svi sis­te­mi i meha­niz­mi pove­za­ni s naj­no­vi­jim for­ma­ma neo­li­be­ra­liz­ma. Budući da se čine kom­plek­s­nim i nepro­zir­nim u jav­nos­ti se o nji­ma samo povr­š­no ras­prav­lja, a zapra­vo bi mogli biti začet­kom soci­jal­nih i poli­tič­kih tran­sfor­ma­ci­ja koje tek dola­ze. Visokofrekventno trgo­va­nje, algo­ri­tam­ski „flash cra­she­vi”, mikros­truk­tu­ra finan­cij­skih trži­šta; digi­tal­ni rad i orga­ni­za­ci­ja rada u kiber­ne­ti­zi­ra­nom druš­tvu; off­sho­re finan­ci­je i nji­ho­ve dis­kret­ne meto­de izbje­ga­va­nja pore­za… svi ti među­sob­no raz­li­či­ti feno­me­ni nose u sebi kli­ce poten­ci­jal­nih buduć­nos­ti s koji­ma ćemo se mora­ti nosi­ti. Istraživanjem tema iz ove niše drži­mo na oku soci­jal­na i poli­tič­ka zbi­va­nja koja nam dola­ze. Nadalje, naša umjet­nič­ka prak­sa cilja na dekons­tru­ira­nje općeg diskur­sa o funk­ci­onal­nim teh­no­lo­gi­ja­ma, teh­no-solu­ci­oniz­mu, efi­kas­nim trži­šti­ma i cije­loj neo­li­be­ral­noj dog­mi. Iz tog se raz­lo­ga usre­do­to­ču­je­mo na sva­ki ure­đaj koji zaka­že, na sva­ki sis­tem koji se sru­ši. Sakupljamo sva­ku neo­bič­nu i tajans­tve­nu činje­ni­cu koja doku­men­ti­ra krh­kost i pro­mje­nji­vost sis­te­ma kao temelj za neke budu­će protu-narative.

Recite nam nešto o tome kako pro­vo­di­te istra­ži­va­nja za svo­je projekte.

- Djelujemo kao umjet­nič­ki kolek­tiv. Metodologija naših istra­ži­va­nja impli­ci­ra dugo­traj­na teren­ska istra­ži­va­nja, inter­v­jue, pri­kup­lja­nje doku­men­ta­ci­je, indek­si­ra­nje tek­s­to­va, zna­ko­va, obje­ka­ta, činje­ni­ca itd. Na pri­mjer za pro­jekt „The Great Offshore“ koji tre­nut­no pri­ka­zu­je­mo u Rijeci od 2017. godi­ne do danas oba­vi­li smo više od dva­na­est teren­skih istra­ži­va­nja u naj­oz­lo­gla­še­ni­je porez­ne oaze: London, Jersey i Guernsey, Dublin, Zurich, Basel, Delaware, Bahame, Kajmansko oto­čje, Maltu, Luksemburg, Nizozemsku itd. To kon­kret­no istra­ži­va­nje ima­lo je za cilj pri­ka­za­ti kako su u porez­nim oaza­ma off­sho­re indus­tri­je upi­sa­ne u urba­ni kra­jo­lik – kao pos­lje­di­ce, kao učin­ci, kao tran­sfor­ma­ci­je i des­truk­ci­je, kao zna­ko­vi, sim­bo­li, repre­zen­ta­ci­je, nago­vje­šta­ji itd. Do sad smo kre­ira­li vlas­ti­te ala­te za istra­ži­va­nje, teh­nič­ke poput Offshore Tour Operatora, ali i kon­cep­tu­al­ne istra­ži­vač­ke meto­do­lo­gi­je ins­pi­ri­ra­ne  psi­ho­ge­ogra­fi­jom i nas­li­je­đem situacionista.

Rad „The Great Offshore” koji čini dio izlož­be „Usijano more” želi pro­mi­je­ni­ti tra­di­ci­onal­no shva­ća­nje porez­nih oaza kao mar­gi­nal­nog feno­me­na pozi­ci­oni­ra­ju­ći ga u srce eko­nom­skog sus­ta­va. Možete li nam reći više o tome?

- Zahvaljujući nedav­nim cure­nji­ma poda­ta­ka objav­lje­nim od stra­ne Međunarodnog kon­zor­ci­ja istra­ži­vač­kih novi­na­ra (u bazi poda­ta­ka Offshore leaks) i dru­gih ins­ti­tu­ci­ja za istra­ži­vač­ko novi­nar­stvo (poput Panama Papersa, Lux Leaksa, Malta Filesa i sl.) u pos­ljed­nje je vri­je­me off­sho­re ban­kar­stvo otvo­re­no disku­ti­ra­no i doku­men­ti­ra­no. Ipak, sli­ka koju ima­mo o nje­mu osta­je zas­ta­rje­la: neki pre­va­ran­ti koji izbje­ga­va­ju pla­ća­nje pore­za ili peru novac na mar­gi­na­ma ina­če čis­tog i pris­toj­nog finan­cij­skog sis­te­ma. Sve to ilus­tri­ra­no broj­nim pri­ka­zi­ma pješ­ča­nih pla­ža i sta­ba­la pal­mi. U svo­joj smo se istra­zi koris­ti­li jed­nos­tav­nom ges­tom kako bi pro­pi­ta­li tak­vu sli­ku pos­tav­lja­ju­ći vrlo banal­no pita­nje: Što ako je off­sho­re ban­kar­stvo inter­ni cje­vo­vod koji cije­lom eko­nom­skom sus­ta­vu omo­gu­ću­je da funk­ci­oni­ra ova­ko kako funk­ci­oni­ra? Masivna upo­tre­ba pogreš­nog odre­đi­va­nja cije­na tran­sfe­ra, kom­pa­ni­je koje pos­to­je samo na papi­ru i kori­šte­nje she­ma za porez­nu opti­mi­za­ci­ju od stra­ne naj­ve­ćih tran­s­na­ci­onal­nih kom­pa­ni­ja podu­pi­ru nave­de­nu hipo­te­zu. I naša je istra­ga sku­pi­la doka­ze koji pozi­tiv­no odgo­va­ra­ju na ovo pita­nje. U tom pro­ce­su smo izra­di­li novu sli­ku off­sho­re ban­kar­stva – sus­ta­va koji je unu­tar trži­šta razvio futu­ris­tič­ku i avan­gard­nu nišu za ultra boga­te poput zlat­nih putov­ni­ca, slo­bod­nih luka za umjet­nič­ka dje­la, eks­pe­ri­men­tal­ne „Seasteading” pro­jek­te itd. dok u pro­ce­su dodat­no libe­ra­li­zi­ra neo­li­be­ral­ni sis­tem. Nekoliko auto­ra zago­va­ra ide­ju off­sho­re ban­kar­stva kao struk­tur­nog ele­men­ta cije­le eko­no­mi­je. Među nji­ma su: Reijer Peter Hendrikse i Rodrigo Fernandez, Brian Holmes, Alain Deneault, The Research Center for Proxy Politics (Vera Tollmann i Boaz Levin) ili Nicholas Shaxson.

Tijekom izlož­be „Usijano more” pove­li ste posje­ti­oce na poseb­ni obi­la­zak gra­da koris­te­ći svoj Offshore Tour Operator, open-sour­ce ure­đaj razvi­jen u sklo­pu pro­jek­ta „The Great Offshore“ koji poku­ša­va pro­na­ći smi­sao u kom­plek­s­noj mre­ži fizič­kih i vir­tu­al­nih off­sho­re pros­to­ra u koji­ma svjet­ska kapi­ta­lis­tič­ka eli­ta skri­va svo­je bogat­stvo. Posjetioci su ima­li pri­li­ku posje­ti­ti lokal­ne adre­se vlas­ni­ka off­sho­re tvrt­ki sa sje­di­štem u Rijeci. Zašto sma­tra­te bit­nim pre­ves­ti vir­tu­al­ne off­sho­re pros­to­re na lokal­ne kra­jo­li­ke, arhi­tek­tu­re i ambijente?

- Radionica je orga­ni­zi­ra­na kao izve­de­ni­ca naših sva­kod­nev­nih susjed­sta­va. Od posje­ti­te­lja smo tra­ži­li da uz pomoć GPS pro­to­ti­pa Offshore Tour Operatora sli­je­de bilo kak­ve tra­go­ve off­sho­re ban­kov­ne indus­tri­je. Prema tome radi­oni­ca je zapra­vo igra obra­ća­nja paž­nje. Ovdje je, još jed­nom, ide­ja dekons­tru­ira­ti našu vlas­ti­tu men­tal­nu sli­ku off­sho­re ban­kar­stva i stvo­ri­ti neku novu koja više nije odvo­je­na od naše stvar­nos­ti. Sliku koja ima fizič­ko utje­lov­lje­nje u našim sva­kod­nev­nim kra­jo­li­ci­ma. Ako posje­ti­oci pro­še­ta­ju kroz 800.000 geolo­ka­li­zi­ra­nih adre­sa iz baze poda­ta­ka Offshore leaks tako­đer ih može­mo upu­ti­ti na nje­zi­ne nepot­pu­nost i nedos­ta­tak neutral­nos­ti. Posljedično, posje­ti­te­lji radi­oni­ce pozva­ni su dopri­ni­je­ti, pred­lo­ži­ti nove adre­se za imple­men­ta­ci­ju, ela­bo­ri­ra­ti nove puto­ve koji obje­di­nju­ju lokal­nu dina­mi­ku i dru­ga­či­je pos­ta­vi­ti radi­oni­cu. Smatramo kako je nuž­no isku­si­ti finan­ci­je „kon­kret­no” i unu­tar našeg nepo­sred­nog i dobro poz­na­tog kra­jo­li­ka smjes­ti­ti ope­ra­tiv­ne čvo­ro­ve ove aps­trak­t­ne mre­že nevid­lji­vih akte­ra. Pogotovo ako se nji­ho­vo pos­lo­va­nje sas­to­ji od mut­nih, izvanj­skih i ano­nim­nih aktiv­nos­ti koje zaobi­la­ze lokal­na zakonodavstva.

Mijenjanje držav­ljans­tva i slo­bod­no kre­ta­nje u suvre­me­nom svi­je­tu nije rezer­vi­ra­no samo za kapi­tal već i (neke) lju­de. Dok svje­do­či­mo pot­pu­nom kolap­su europ­skog sus­ta­va azi­la i mili­ju­ni­ma izbje­gli­ca koji su zape­li na gra­ni­ca­ma „Tvrđave Europe” ulaz u istu mogu­će je kupi­ti. Možete li mi reći nešto o pro­gra­mu „zlat­nih putovnica”?

- Programi „zlat­nih putov­ni­ca” ili CBI (Citizenship-by-inves­t­ment) pro­gra­mi su za ultra boga­te koji­ma oni koji si to mogu pri­ušti­ti kupu­ju dodat­na držav­ljans­tva. Inicijalno su se razvi­li u neko­li­ko zlo­glas­nih porez­nih oaza poput St Kitts i Nevisa, St Lucie, Antigue i Barbude, a pre­ko Malte i Cipra sti­gle su do Europe. Danas ima­ju ten­den­ci­ju šire­nja svi­je­tom – može ih se pro­na­ći u Slovačkoj, Turskoj i Austriji. Koristeći te pro­gra­me, u zamje­nu za par mili­ju­na eura, mogu­će je uprav­lja­ti čita­vim „por­t­fe­ljem” držav­ljans­ta­va. Birati „porez­no pre­bi­va­li­šte” koje vam naj­bo­lje odgo­va­ra, zaobi­ći dvos­tra­ne spo­ra­zu­me, viz­ne reži­me, eko­nom­ski embar­go te sve osta­le res­trik­ci­je koje su vam namet­nu­te zbog vašeg držav­ljans­tva. Istodobno Europa osta­je očaj­nič­ki zatvo­re­na tra­ži­te­lji­ma azi­la koji su ostav­lje­ni da umi­ru u Mediteranskom moru ili zadr­ža­ni u kam­po­vi­ma gdje im je pre­živ­lja­va­nje neiz­vjes­no. Povrh puke suprot­nos­ti radi se o dva dubo­ko ispre­ple­te­na feno­me­na: glav­ni pro­mo­to­ri pro­gra­ma „zlat­nih putov­ni­ca” isto­dob­no su ti koji razvi­ja­ju anti-imi­grant­ske teh­no­lo­gi­je te pro­mo­vi­ra­ju poli­tič­ke kan­di­da­te koji šire strah i mrž­nju pre­ma stran­ci­ma. Kao pri­mje­re može­mo naves­ti Roberta Mercera, finan­ci­je­ra SCL gru­pe ili Petera Thiela koji je uklju­čen u Trumpovu poli­tič­ku kam­pa­nju dok isto­dob­no finan­ci­ra Cambridge Analyticu i SCL gru­pu te je glav­nim pokre­ta­čem Palantira – kom­pa­ni­je koja razvi­ja Trumpove anti-imi­grant­ske nad­zor­ne sustave.

Razgovarali smo o tome kako frag­men­ta­ci­ja legis­la­ti­ve na glo­bal­noj razi­ni dopu­šta kapi­ta­lis­ti­ma da odabiru/kombiniraju ona zako­no­dav­s­tva koja su naj­po­volj­ni­ja za nji­ho­ve kom­pa­ni­je te kako ultra boga­ti mogu bira­ti izme­đu neko­li­ko držav­ljans­ta­va. No što ako ne žele oda­bra­ti niti jed­nu od pos­to­je­ćih vla­da? Jedan od vaših pro­je­ka­ta istra­žu­je gru­pu liber­ta­ri­ja­na­ca (poput rani­je nave­de­nog Petera Thiela) koji poku­ša­va­ju izgra­di­ti vlas­ti­tu uto­pi­ju – gru­pu viso­ko­teh­no­lo­ških samo­uprav­nih oto­ka. Recite mi nešto o tome.

- Eksperimentalni „Seasteading” pro­jekt je uto­pi­ja izgra­đe­na na neo­bič­noj mje­ša­vi­ni nače­la teh­no-solu­ci­oniz­ma, eks­trem­no des­nog liber­ta­ri­ja­niz­ma i lite­ra­tu­re cyber­pun­ka. Osmišljen na teme­lju ese­ja Patria Friedmana – biv­šeg Googleovog sof­tver­skog inže­nje­ra te unu­ka Miltona Friedmana i inži­nje­ra Waynea Gramlicha, pro­jekt „Seasteading” pro­mo­vi­ra izgrad­nju samo­odr­ži­vih zajed­ni­ca uspos­tav­lje­nih na otvo­re­nim mori­ma, umjet­nim oto­ci­ma, neda­le­ko od podvod­nih optič­kih kablo­va koji omo­gu­ću­ju širo­ko­po­jas­ni inter­net (neo­p­ho­dan teh­no­lo­škim rad­ni­ci­ma koji­ma bi tre­ba­le biti nase­lje­ne), koje bi same mogle uprav­lja­ti vlas­ti­tim zako­no­dav­s­tvom te dono­si­ti zako­ne, mije­nja­ti ih i uki­da­ti pre­ma vlas­ti­toj volji. Ova vizi­ja kom­bi­ni­ra ultra-liber­ta­ri­jan­ski (Patri Friedman za sebe tvr­di da je anar­ho-kapi­ta­list) i eko­lo­ški diskurs (kroz teh­no-solu­ci­oni­zam) pro­mo­vi­ra­ju­ći jedi­no indi­vi­du­alis­tič­ki i frag­men­ti­ran pris­tup istom. Unatoč tome što su osi­gu­ra­li zna­čaj­na sred­stva za finan­ci­ra­nje „Seasteading” pro­jek­ta on je još uvi­jek samo na papi­ru. Kao što je to slu­čaj s CBI pro­gra­mi­ma i ovdje može­mo vidje­ti istu gru­pu lju­di koja radi u sje­ni: sli­je­de­ći trag nov­ca ponov­no sre­će­mo Petera Thiela i nje­go­ve nekro­po­li­tič­ke uto­pi­je. Povezivanje tih ini­ci­ja­ti­va vodi ka stva­ra­nju ski­ce novog klas­nog rata vođe­nog od stra­ne ultra boga­tih a pro­tiv svih osta­lih – migra­na­ta, pre­kar­nih rad­ni­ka i tako dalje.

Koji su vam pla­no­vi? Imate li neke nove pro­jek­te na umu?

- Što se tiče „The Great Offshore” pro­jek­ta pla­ni­ra­mo ga zaklju­či­ti publi­ka­ci­jom koja će obje­di­ni­ti esen­ci­jal­ne tek­s­to­ve 15-ak raz­li­či­tih auto­ra o svim nave­de­nim tema­ma koje ilus­tri­ra­ju recent­ni razvoj kapi­ta­liz­ma. Publikacija bi tre­ba­la biti objav­lje­na slje­de­će godi­ne. Također pla­ni­ra­mo dovr­ši­ti onli­ne encik­lo­pe­di­ju o tema­ma veza­nim uz off­sho­re kapi­ta­li­zam koje smo saku­pi­li u pos­ljed­njih neko­li­ko godi­na. U malo daljoj buduć­nos­ti ima­mo neko­li­ko pro­je­ka­ta na koji­ma već radi­mo. O orga­ni­za­ci­ji rada u vri­je­me pan­de­mi­je, bihe­vi­oral­noj eko­no­mi­ji – gra­ni eko­no­mi­je koja pro­uča­va isko­ri­šta­va­nje naših kog­ni­tiv­nih procesa…

Razgovarala Andrea JELOVČIĆ

Fotografije iz arhi­ve kolek­ti­va RYBN.ORG

• "The Great Offshore"
• RYBN.ORG
• „Usijano more”