The Synergy Ensamble 2

• Uslijed naj­a­ve novih mje­ra i Gradska radi­oni­ca se ove subo­te naš­la pred dile­mom – otka­za­ti dru­go izda­nje nji­ho­vog novog cik­lu­sa doga­đa­nja nas­lov­lje­nog Art forum (koje se tre­ba­lo odr­ža­ti u vrtu udru­ge) ili ga odra­di­ti on-line, bez publi­ke na loka­ci­ji? Odlučili su oku­ša­ti se u dru­goj vari­jan­ti, te su tako per­for­mans The Synergy Ensamble 2 i raz­go­vor o nje­mu emi­ti­ra­li uži­vo iz Društvenog cen­tra Rojc.

Art Forum zamiš­ljen je tako da se u prvom dije­lu pred­sta­vi jed­no umjet­nič­ko dje­lo, da bi se u nas­tav­ku o nje­mu ras­prav­lja­lo s oda­bra­nim gos­ti­ma veče­ri, kao i s publikom.

The Synergy Ensemble 2 nas­ta­vak je surad­nje tro­je umjet­ni­ka koji su prvi put nas­tu­pi­li 2018. godi­ne, ali u širem sas­ta­vu. Ovaj im se per­for­mans sas­to­jao od poet­skog reci­ta­la haiku pjes­ni­ka (i čla­na pul­skog ban­da The Chweger) Dejana Pavlinovića, pra­će­nog slo­je­vi­tom elek­tron­skom i ana­log­nom glaz­bom Marka Jovanovića, dok je pri­ču poja­ča­la, vizu­al­nim i emo­tiv­nim ori­jen­ti­ri­ma nado­gra­di­la, per­for­me­ri­ca i inter­dis­ci­pli­nar­na umjet­ni­ca Ivana Nataša Turković. Kako je kas­ni­je pojas­ni­la, pro­mje­na loka­ci­je ju je zatek­la i u zad­nji je čas mora­la mije­nja­ti kon­cept svog nas­tu­pa. U ovoj ver­zi­ji veza­nih oči­ju (što govo­ri o dos­lov­noj odvo­je­nos­ti od publi­ke, ali i o samo­na­met­nu­toj ili drža­vom sank­ci­oni­ra­noj – izo­li­ra­nos­ti, „soci­jal­noj dis­tan­ci“ od koje svi ove godi­ne bolu­je­mo), ona je od veli­kih papi­ra na koji­ma su bili ispi­sa­ni Pavlinovićevi sti­ho­vi sas­tav­lja­la bro­di­će, koji su u prvot­noj ver­zi­ji na kra­ju ima­li biti podi­je­lje­ni publi­ci. „Poanta je bila da si publi­ka nakon izved­be uzme bro­dić, pro­či­ta još koju Dejanovu pje­smu i da na taj način pro­du­lji­mo život­ni vijek cije­log per­for­man­sa“, kaza­la je Turković.

Pored samih izvo­đa­ča, u raz­go­vo­ru koji je usli­je­dio svo­je viđe­nje per­for­man­sa, ali i saže­te pre­gle­de osnov­nih prin­ci­pa zen este­ti­ke na kojoj se haiku teme­lji i nji­ho­vih traj­nih vri­jed­nos­ti (pri­mje­nji­vih u psi­ho­ana­li­zi i dru­gim dile­ma­ma suvre­me­nog čovje­ka), dali su gos­ti – povjes­ni­čar umjet­nos­ti i budist Damir Vukelja, i prof. kom­pa­ra­tiv­ne knji­žev­nos­ti i kul­tur­ni antro­po­log Igor Zenzerović. Potonji je, žele­ći izbje­ći sam ter­min siner­gi­je (koji je, po nje­mu, danas suvi­še nabi­jen raz­li­či­tim zna­če­nji­ma u raz­li­či­tim polji­ma, uklju­ču­ju­ći mar­ke­ting), ana­li­zu ovog kola­bo­ra­tiv­nog dje­la radi jas­no­će redu­ci­rao na komu­ni­ka­ci­ju izme­đu sudi­oni­ka i onto­lo­šku bazu – kon­cep­te pri­sut­nos­ti i odsut­nos­ti. Drugim rije­či­ma, zapi­tao se što sva­ki poje­di­ni sudi­onik svo­jom pri­sut­noš­ću dono­si u samo dje­lo, kroz vlas­ti­ti ima­gi­na­rij (ste­čen kroz osob­ne razvoj­ne cik­lu­se, ali ute­me­ljen kroz kul­tu­ru, pa čak i biolo­gi­ju poje­din­ca). Vukelja je čak ust­vr­dio kako se i cije­li doga­đaj, uklju­ču­ju­ći i raz­go­vor nakon izved­be, može sagle­da­ti kao per­for­mans, ali on je bez publi­ke znat­no okrnjen.

Naime – kako je u ovom „novo nor­mal­nom“ izda­nju Art foru­ma više­krat­no nagla­ša­va­no, slič­na doga­đa­nja bez publi­ke koja bi ih uži­vo pra­ti­la nema­ju tu sna­gu i goto­vo da nema­ju svr­hu, koja je –oso­bi­to u zenu – uvi­jek u izrav­nom doživ­lja­ju. Ili, kako je to pro­ko­men­ti­rao vodi­telj i mode­ra­tor pro­gra­ma, sli­kar Marjan Sinožić, citi­ra­ju­ći kole­gi­cu koja mu je on line stre­aming doga­đaj opi­sa­la sa: „to ti je kao da ližeš sla­do­led pre­ko stak­la“ – nije to-to. Marko Jovanović se na to nado­ve­zao i ana­lo­gi­jom sa vinil plo­ča­ma, koje su danas ponov­no u modi, što on ne pri­pi­su­je pri­mar­no kva­li­te­ti tak­vog zvuč­nog zapi­sa, koli­ko samom minu­ci­oz­nom pro­ce­su stav­lja­nja plo­če na gra­mo­fon i pres­lu­ša­va­nja iste koji – za raz­li­ku od svih suvre­me­nih jed­nos­tav­ni­jih digi­tal­nih nači­na repro­duk­ci­je zvu­ka –pru­ža slu­ša­te­lju aktiv­ni­ju ulo­gu i samim time nje­go­vu veću pri­sut­nost. Upravo tu pri­sut­nost Jovanović sma­tra iznim­no vri­jed­nim momen­tom sva­kog stva­ra­lač­kog pro­ce­sa, oso­bi­to danas kad nas teh­no­lo­gi­ja „žde­re“.

Snimku ovog onli­ne doga­đa­ja može­te pogle­da­ti na FB stra­ni­ci Gradske radi­oni­ce.

Tekst Daniela KNAPIĆ

Fotografije iz arhi­ve Gradske radionice

• Art forum
• Damir Vukelja
• Dejan Pavlinović
• gradska radionica
• Igor Zenzerović
• Ivana-Nataša Turković
• Marjan Sinožić
• Marko Jovanović