Razigrano i zabavno uz društvenu kritiku

KINO: JAKO MI JE STALO, reda­telj J Blakeson

U doma­ćim kini­ma upra­vo igra ame­rič­ki film „Jako mi je sta­lo” (I Care a Lot), koji se indi­rek­t­no bavi uni­ver­zal­no aktu­al­nom pro­ble­ma­ti­kom skr­bi za sta­ri­je i nemoćne.

Britanska glu­mi­ca Rosamund Pike glu­mi pre­pre­de­nu pos­lov­nu ženu i vlas­ni­cu agen­ci­je za skrb o sta­ri­jim oso­ba­ma sma­nje­nih spo­sob­nos­ti, koja uglav­nom bira boga­te šti­će­ni­ke da bi mogla ras­po­la­ga­ti nji­ho­vom poza­maš­nom imo­vi­nom. Posao joj odlič­no ide sve dok se ne namje­ri na vrlo imuć­nu ženu koja živi sama i čini se da nema bli­ske rod­bi­ne. No, ubr­zo se ispos­ta­vi da je ona maj­ka ruskog mafi­ja­ša koja živi pod laž­nim identitetom.

U ovom fil­mu J Blakesona naj­dojm­lji­vi­ja je Rosamund Pike u ulo­zi opa­ke i bes­kru­pu­loz­ne kuč­ke, koju će gle­da­telj zamr­zi­ti već nakon dese­tak minu­ta, ali mora se priz­na­ti da je i reda­telj­ski dio pos­la vrlo zanim­lji­vo izve­den. Blakeson uspješ­no mije­ša ele­men­te dra­me, crne kome­di­je i gan­g­s­ter­skog fil­ma, ostva­ru­ju­ći pri­lič­no zabav­nu cje­li­nu, koja je čak i vrlo rele­vant­na u druš­tve­no-kri­tič­kom smislu.

Iako pos­tu­pak dodje­le skr­b­ni­ka u fil­mu izgle­da poput kaf­ki­jan­ske noć­ne more, ne bi bilo naro­či­to izne­na­đu­ju­će da je nešto slič­no mogu­će i u stvar­nom sus­ta­vu. Blakeson je napra­vio razi­gra­no i zabav­no dje­lo koje ujed­no pro­miš­lja i o stvar­nom svi­je­tu koji nas okru­žu­je. Nije loše za film od koje­ga gle­da­telj u star­tu i ne oče­ku­je previše.

Elvis Lenić