“Nismo izrasli iz praznog prostora”

• Redateljica Ines Pletikos je za doku­men­tar­ni pro­gram HRT‑a, sre­di­nom ožuj­ka u Puli kre­nu­la sa sni­ma­njem doku­men­tar­nog seri­ja­la „U ime oca“. Riječ je o pro­jek­tu koji kroz biograf­ske pri­če istak­nu­tih pul­skih umjet­ni­ka i kul­tur­nja­ka dru­ge polo­vi­ne dva­de­se­tog sto­lje­ća, tema­ti­zi­ra pozi­ci­oni­ra­nje zapu­šte­ne i opus­tje­le Istre s kra­ja Drugog svjet­skog rata na kul­tur­nu mapu Europe.

Zatekli smo je u pros­to­ri­ma Društvenog cen­tra Karlo Rojc u druš­tvu eki­pe iz Medvid pro­duk­ci­je, Kristijana i Igora Burlovića, Magdalene Vodopije te Erosa Čakića s kojim je kre­nu­lo sni­ma­nje serijala.

“Nakon više­de­set­ljet­nog autor­skog rada u Dokumentarnom pro­gra­mu HRT‑a kao i na osta­lim plat­for­ma­ma doku­men­ta­ris­ti­ke, pri­mi­je­ti­la sam nepos­to­ja­nje sus­tav­nog pra­će­nja tema iz podru­čja kul­tu­re Istre. Čak i u video arhi­va­ma nad­lež­nih ins­ti­tu­ci­ja vla­da popri­li­čan kaos. Generacije pri­je nas osta­vi­le su nam u nas­lje­đe arti­ku­li­ra­nu memo­ri­ju o svo­jim pret­hod­ni­ci­ma. Kako vri­je­me pro­la­zi pos­ta­je kris­tal­no jas­no da smo i mi oni­ma koji dola­ze duž­ni objas­ni­ti da nismo izras­li iz praz­nog pros­to­ra, da je net­ko pri­je nas pro­kr­čio zapu­šte­ne pute­ve i tako nam omo­gu­ćio da se ostvarimo.

„Riječ je o dje­ci selja­ka i rat­ni­ka, teža­ka i riba­ra, ruda­ra i arše­na­lo­ta, „cla­sse di fer­ro“, gene­ra­ci­ji rođe­noj 30-ih i 40-ih minu­log sto­lje­ća koja se vra­ća ili pak po prvi puta dola­zi u Istru i sus­ljed­no naglom eko­nom­skom pro­cva­tu, na tra­di­ci­ja­ma gla­go­ljaš­tva i mle­tač­kog libe­ral­nog repu­bli­ka­niz­ma, stva­ra novu, auten­tič­nu istar­sku kul­tu­ru europ­skog tim­bra. U samo dva­de­se­tak godi­na zaba­če­nu tali­jan­sku i jugos­la­ven­sku pro­vin­ci­ju utis­nu­la je u europ­ski atlas kul­tu­re i Istru uzdig­nu­la u jed­nu od naj­z­na­čaj­ni­jih regi­ja današnjice.

„Tu smo činje­ni­cu pri­hva­ti­li kao nešto što nam je zada­to i što je odu­vi­jek pos­to­ja­lo. No iz današ­nje per­s­pek­ti­ve s rad­nim iskus­tvom i kari­je­ra­ma, pos­ta­li smo svjes­ni da se radi­lo o iznim­nim dopri­no­si­ma poje­di­na­ca s jed­ne i o povolj­noj druš­tve­noj kli­mi s dru­ge stra­ne. Martin Bizjak, Ivan Obrovac, Milan Rakovac, Franci Blašković, Boško Obradović te Livio Morosin, iz vizu­ra svo­jih biolo­ških i duhov­nih kće­ri i sino­va, mar­kant­nih oso­ba, umjet­ni­ka i umjet­ni­ca, kul­tur­nih dje­lat­ni­ka, osli­ka­ti će nam našu proš­lost u sadaš­njos­ti”, kaže Ines Pletikos.

Ističe da je Tamara Obrovac kao svjet­ski poz­na­ta glaz­be­ni­ca, za Istru spo­ra­dič­no zain­te­re­si­ra­noj hrvat­skoj jav­nos­ti puno zanim­lji­vi­ja od svog oca, geni­jal­nog likov­nog peda­go­ga, sli­ka­ra i gra­fi­ča­ra Ivana Obrovca, ute­me­lji­te­lja Škole pri­mi­je­nje­ne umjet­nos­ti u Puli.

“Od osta­lih pro­ta­go­nis­ta seri­ja­la ponos­ni smo što ćemo pred­sta­vi­ti glu­mi­cu i lut­ka­ri­cu Petru Blašković, tre­nut­no  direk­to­ri­cu Drame u osječ­kom HNK, Magdalenu Vodopija, direk­to­ri­cu pul­skog fes­ti­va­la knji­ge Sa(n)jam knji­ge u Istri, višes­tru­ko nagra­đi­va­nu arhi­tek­ti­cu Bredu Bizjak i VJ. Rinoma/ Marina Morosina, te neizos­tav­nog bar­da istar­ske knji­žev­ne sce­ne Milana Rakovca, sina palog bor­ca hero­ja Joakima Rakovca i sim­bo­lič­nog oca gene­ra­ci­je”, kaže Pletikos.

Produkcijom ovog seri­ja­la, kaže, namje­ra­va­ju nadok­na­di­ti svo­je­vr­s­nu praz­ni­nu na lokal­noj i glo­bal­noj medij­skoj sce­ni. Dokumentarni pro­gram HRT‑a, pre­poz­nav­ši važ­nost teme, naru­čio je za sada tri epi­zo­de seri­ja­la s koji­ma je pokre­nu­ta pro­duk­ci­ja, a oče­ku­ju pomoć lokal­nih ins­ti­tu­ci­ja kako bi reali­zi­ra­li cje­lo­vi­ti projekt.

O vre­me­nu koje seri­jal tema­ti­zi­ra govo­ri nam i Magdalena Vodopija.

“Kad me pita­ju kako smo uspje­li napra­vi­ti Sa(n)jam knji­ge u Istri, uvi­jek se pozi­vam na vri­je­me mog odras­ta­nja u naj­kre­ativ­ni­jem peri­odu novi­je povi­jes­ti Pule. Pozivam se na lju­de čiji se način rada, zanos i zna­nje koji su nosi­li i nese­bič­no dari­va­li svi­ma koji su im se naš­li na putu, dubo­ko utis­nuo u mene. Nije u pita­nju samo moj otac, Boško Obradović, na mene su dje­lo­va­li mno­gi dru­gi, a među nji­ma i pro­ta­go­nis­ti ovog seri­ja­la, Ivan Obrovac i Franci Blašković. I oni su moji oče­vi. Po zajed­nič­kom iskus­tvu meni je Tamara Obrovac ses­tra, a Eros Čakić brat. Ne samo u sebi, već i u nji­ma pre­poz­na­jem kod koji smo pre­uze­li od naših veli­kih pret­hod­ni­ka, naših očeva.

„Bila sam pov­la­šte­na u svo­joj sret­noj gene­ra­ci­ji jer sam kao sasvim malo dije­te upi­ja­la ide­je Eos‑a, Istarskog Borca, Filmskog klu­ba Jelen, MAFAF‑a, Pulskog film­skog fes­ti­va­la u nje­go­vim naj­bo­ljim dani­ma. Posebno sam sret­na što mi je kroz rodi­telj­sku kuću pro­la­zi­la glaz­be­na Pula. Od Nella Milottija, Radojke Šverko, Lidije Percan i Stanka Mihovilića, do pul­skih roke­ra a kas­ni­je i pankera.

„Boško je bio iznim­no sves­tran i čudes­ne pokre­tač­ke ener­gi­je. Iako je radio kao zubar, nije pos­to­jao 60-ih i 70-ih kul­tu­ro­lo­ški, estrad­ni ili sport­ski doga­đaj u kojem nije sudje­lo­vao: tada to nije bila rijet­ka poja­va u gra­du. Vrijeme je to nese­bič­nog volon­ti­ra­nja za dobro­bit svo­ga gra­da. Upravo otac Ines Pletikos, poz­na­ti pul­ski kirurg Marcelo Pletikos zadu­žio je pul­ski sport (poseb­no NK Istru), kao i, reci­mo, legen­dar­ni ured­nik Glasa Istre, Željko Žmak. Boško je bio vezan uz  sja­jan košar­ka­ški klub Istragrađevno kad su u nje­mu igra­li olim­pij­ci Jerkov i Jelovac. U vri­je­me dok je radio u svo­joj zubar­skoj ordi­na­ci­ji sudje­lo­vao je u izgrad­nji dvo­ra­ne Pattinaggia, reži­rao onaj čuve­ni doček Mate Parlova u Areni kao i doček Djeda Mraza na Kaštelu, pisao tek­s­to­ve za kom­po­zi­to­ra Nella Milottija, radio u kaza­li­štu, sni­mao krat­ke fil­mo­ve, radio na MAFAF‑u i film­skom fes­ti­va­lu… Kvalitetni, talen­ti­ra­ni lju­di nisu se zatva­ra­li u svo­je male svje­to­ve. Dijelili su svo­je zna­nje i obi­la­to daro­va­li svo­je vri­je­me kako bi se grad nji­ho­ve dje­ce uzdigao.

„Zato poz­drav­ljam i neke dru­ge pro­jek­te koji se upra­vo stva­ra­ju, poseb­no one Čakavskog sabo­ra i IO DHK koji su mono­gra­fi­jom „Čakavski sabor“ i knji­gom „Čovjek u svom vre­me­nu“ osvi­je­tli­li naj­z­na­čaj­ni­ji kul­tu­ro­lo­ški pre­vrat u Istri i vizi­ona­re poput Zvane Črnje, Marija Kalčića, Milana Rakovca i Ljubice Ivezić. Da nije bilo njih ne bi bilo ni Ča vala, a ni pul­skog Sajma, fes­ti­va­la knji­ge i autora.

„U vre­me­nu „od nas poči­nje svi­jet“, vre­me­nu brzog zabo­ra­va i povr­š­nih sli­ka, nemu­štog fal­si­fi­ci­ra­nja sadaš­njos­ti i proš­los­ti Pule, sma­tram iznim­no važ­nim, čak pri­je­lom­nim, pro­jekt „U ime oca“ Ines Pletikos. Zato sam mu se i pri­klju­či­la“, kaza­la je Vodopija.

Eros Čakić rekao nam je da je surad­nja s Ines bila feno­me­nal­na. „Nisam ni oče­ki­vao nešto slič­no, mis­lio sam da ću reći neko­li­ko reče­ni­ca o Ivanu Obrovcu, svom pro­fe­so­ru, men­to­ru i duhov­nom ocu, a ispa­lo je da sam mogao ispri­ča­ti puno više. Ja sve to što se s Obrovcem doga­đa­lo zovem jed­nom malom kul­tur­nom revo­lu­ci­jom u Istri. Zbog sve­ga što se doga­đa­lo od kra­ja sedam­de­se­tih do danas, zbog ško­le koja je nas­ta­la zahva­lju­ju­ći nje­mu, na kra­ju i zbog sebe jer da nema nje­ga ne bi bilo ni mene, puno nas. Zaista ga doživ­lja­vam kao jed­nog od svo­jih oče­va. On je zahva­lju­ju­ći tre­nut­ku i rupi u tom škol­s­tvu uspio Puli pos­ta­vi­ti teme­lje ško­le za pri­mi­je­nje­nu umjet­nost“, kaže Čakić.

Dodao je kako je Obrovac tra­žio i našao lju­de te s nji­ma tije­kom godi­na stva­rao. „Radio je to vrlo smiš­lje­no i mis­lim da se vide rezul­ta­ti jer sad ima­mo jed­nu likov­nu sce­nu na kojoj nam mogu svi poza­vi­dje­ti i sigur­no kul­tu­ro­lo­ški i likov­no nismo nikak­va pro­vin­ci­ja, dapa­če, kod nas ima jako puno umjet­ni­ka novo­ga vizu­al­nog izri­ča­ja, puno tra­di­cij­skih sli­ka­ra, uglav­nom u Istri umjet­nost živi punim plu­ći­ma a sigur­no je pokre­tač sve­ga toga Obrovac – bez nje­ga toga ne bi bilo“, zaklju­ču­je Čakić.

Autorica seri­ja­la Ines Pletikos zahva­lju­je svi­ma koji su se uklju­či­li i koji će se uklju­či­ti u ovaj vri­je­dan projekt.

„Jako je važ­no mla­di­ma pre­ni­je­ti poru­ku da se stva­ri mogu mije­nja­ti i pokre­ta­ti isklju­či­vo vlas­ti­tim dopri­no­som. Upravo to može­mo nauči­ti iz ovog seri­ja­la – samo pre­da­nim radom, posve­će­noš­ću i altru­iz­mom pos­ti­žu se pro­mje­ne, duhov­ni rast i vri­jed­ni rezul­ta­ti. Sve osta­lo nes­ta­ti će u banal­nos­ti zabo­ra­va”, zaklju­ču­je redateljica.

Serijal će se sni­ma­ti tije­kom 2021., pro­du­ci­ra ga zagre­bač­ko – pul­ska udru­ga BURRA, a fina­li­zi­ra­ti će se počet­kom 2022. kada se oče­ku­je pre­mi­jer­no prikazivanje.

Tekst i foto­gra­fi­je Paola ALBERTINI

• Dokumentarni program HRT-a
• Eros Čakić
• Ines Pletikos
• Magdalena Vodopija
• Medvid produkcija
• Udruga BURRA