Nova predstava Matije Ferlina uskoro kreće na europsku turneju

21.05.2021.

„Sad Sam Matthäus“

• Koreograf, reda­telj i izvo­đač Matija Ferlin zajed­no sa surad­ni­ci­ma pos­ljed­njih tje­da­na bora­vi u Mediteranskom ples­nom cen­tru Svetvinčenat te Istarskom narod­nom kaza­li­štu Gradskom kaza­li­štu Pula pri­pre­ma­ju­ći novu pred­sta­vu „Sad Sam Matthäus“ koja usko­ro kre­će na europ­sku tur­ne­ju. Nakon niza uspješ­nih pred­sta­va obje­di­nje­nih nas­lo­vom „Sad Sam“, Matija Ferlin u surad­nji s dra­ma­tur­gom Goranom Ferčecom nas­tav­lja scen­sko istra­ži­va­nje odno­sa kore­ogra­fi­je, tek­s­ta, nara­ti­va i per­for­man­sa, ula­ze­ći ovo­ga puta u dija­log s monu­men­tal­nim ora­to­ri­jem Johanna Sebastiana Bacha „Muka po Mateju“ („Matthäus-Passion“).

Ideja za pred­sta­vu nas­ta­la je 2019. godi­ne kada umjet­nič­ki vodi­telj beč­kog fes­ti­va­la Wiener Festwochena, kus­tos Christophe Slagmuylder, pozi­va Matiju na sudje­lo­va­nje u 70. izda­nju fes­ti­va­la koje se zbog COVID-19 pan­de­mi­je reali­zi­ra tek ove godi­ne. „Sad Sam Matthäus“ osmiš­lje­na je kao izved­ba za jed­nog izvo­đa­ča, koja u svo­joj hibrid­nos­ti ins­ce­na­ci­je uspos­tav­lja odnos izme­đu glaz­be­nog i per­for­ma­tiv­nog, ples­nog i kaza­liš­nog, kanon­skog i osob­nog. Kroz glaz­be­nu i nara­tiv­nu struk­tu­ru muke, ali i kroz osob­ne nara­ti­ve i meta­fi­zič­ka raz­ma­tra­nja koja pra­te usme­nu povi­jest Ferlinove obi­te­lji, pred­sta­va pro­dub­lju­je teme smr­ti, pat­nje, isku­še­nja, tje­les­nos­ti, odno­sa poje­din­ca i druš­tva, izda­je i opros­ta. Širokim sim­bo­lič­kim kor­pu­som koje ovi nara­ti­vi uspos­tav­lja­ju bri­še se gra­ni­ca izme­đu vje­ro­jat­nog i nemo­gu­ćeg, raci­onal­nog i intu­itiv­nog, izmiš­lje­nog i stvar­nog. Pasiju je danas mogu­će čita­ti i razu­mje­ti kao uni­ver­zal­ni habi­tus vre­me­na. Ona je pove­zu­ju­će sta­nje, pre­poz­nat­lji­vi znak, sim­bol na koji se nado­ve­zu­je nada svi­je­ta sta­ra dvi­je tisu­će godina.

Nakon cje­lo­go­diš­nje odgo­de, pred­sta­va će se publi­ci pret­pre­mi­jer­no pred­sta­vi­ti 9. lip­nja u Istarskom narod­nom kaza­li­štu u Puli, nakon čega 23. i 24. lip­nja sli­je­de pre­mi­je­ra i izved­ba u CND Centre nati­onal de la dan­se u sklo­pu fes­ti­va­la Camping u Parizu. Šesta edi­ci­ja među­na­rod­ne kore­ograf­ske plat­for­me Camping ove godi­ne pos­ta­je umjet­nič­ki kamp koji pru­ža susre­te s umjet­ni­ci­ma te otva­ra poet­ska iskus­tva ple­sa, kaza­li­šta, per­for­man­sa i vizu­al­nih umjet­nos­ti kroz raz­li­či­te pro­gra­me radi­oni­ca, pre­da­va­nja, izved­bi, pro­jek­ci­ja i jav­nih prezentacija.

Turneja se nas­tav­lja 29. i 30. lip­nja izved­ba­ma u Staroj mes­t­noj Elektrarni u Ljubljani u orga­ni­za­ci­ji slo­ven­skog pro­du­cen­ta Emanata te u surad­nji s Bunkerom, dok će se izved­be u Austriji odr­ža­ti od 9. do 11. srp­nja u Jugendstiltheater‑u am Steinhof u sklo­pu fes­ti­va­la Wiener Festwochen u Beču po čijoj je narudž­bi pred­sta­va i nas­ta­la. Wiener Festwochen jedan je od naj­važ­ni­jih svjet­skih fes­ti­va­la izved­be­ne umjet­nos­ti koji svo­jim pro­gra­mom na kri­tič­ki i otvo­ren način istra­žu­je šire polje izved­be­nos­ti pro­pi­tu­ju­ći kaza­li­šte kao for­mu u vre­me­nu u kojem se izved­be­ni medi­ji sve više otva­ra­ju mode­lu dija­lo­ga, raz­mje­ne miš­lje­nja, zna­nja i zajed­niš­tva kako bi obu­hva­ti­li kom­plek­s­nost kul­tur­nih iden­ti­te­ta diljem svi­je­ta. Umjetnički vodi­telj Christophe Slagmuylder naj­a­vio je ins­pi­ra­ti­van pro­gram koji pola­zi od umjet­ni­ka i nji­ho­vih vizi­ja kako bi pri­gr­lio neo­če­ki­va­no, širio per­s­pek­ti­ve te ponov­no afir­mi­rao nuž­nost umjet­nos­ti koja među­sob­no pove­zu­je druš­tvo lju­di. Festival će pred­sta­vi­ti neke od naj­z­na­čaj­ni­jih suvre­me­nih kaza­liš­nih reda­te­lja, kore­ogra­fa i kom­po­zi­to­ra poput Heinera Goebbelsa, Tima Etchellsa, René Pollescha, Toshiki Okade, The Wooster Group, Nature Theater of Oklahoma, Philippe Quesne, Eszter Salamon i dru­ge. Iako je Wiener Festwochen u svo­jim pret­hod­nim izda­nji­ma pred­sta­vio hrvat­ske kaza­liš­ne auto­re poput Olivera Frljića, Bobe Jelčića i Nataše Rajković, ove godi­ne fes­ti­val po prvi put u svom pro­gra­mu pred­stav­lja i rad hrvat­skog ples­nog umjet­ni­ka, pred­sta­vu „Sad Sam Matthäus“ Matije Ferlina.

Matija Ferlin autor je niza uspješ­nih pred­sta­va poput „Sad Sam Lucky“, „Sad Sam Almost 6“, „Nastup“, „Mi smo kra­lje­vi a ne lju­di“, „Staging a Play: Antigone“, „Staging a Play: A Glass Menagerie“, „Staging a Play: Tartuffe“ s koji­ma je ostva­rio niz zapa­že­nih među­na­rod­nih gos­to­va­nja i nagra­da, a o svo­joj novoj pred­sta­vi kaže: „Pasija je meta­fi­zič­ko i filo­zof­sko isho­di­šte koje mi poma­že da poku­šam razu­mje­ti što se doga­đa ovom našem vre­me­nu. S dru­ge stra­ne, ovo je i mate­ri­jal kojim se vra­ćam sebi, intim­nom pre­is­pi­ti­va­nju muke, nje­zi­nih nara­ti­va, iskus­ta­va, stra­ho­va. Kao kore­ogra­fu čije tije­lo osje­ća pos­lje­di­cu iscrp­lji­va­nja kroz izved­bu, važ­no mi je istra­ži­ti što se doga­đa s tije­lom koje više ne može ono što se od nje­ga tra­ži. Osim toga, ima nečeg lucid­nog u Bachovom poku­ša­ju da opje­va muku, i jed­na­ko tako pos­to­ji nešto kraj­nje rizič­no i nepre­dvi­di­vo u mom vlas­ti­tom poku­ša­ju da izve­dem solo na Bachovu pasi­ju, solo o sebi, svo­ji­ma, vre­me­nu i muci. Svjestan sam da je ova pred­sta­va niz rizi­ka, niz nemo­guć­nos­ti, niz iza­zo­va. Mislim da su upra­vo tak­vi poku­ša­ji vri­jed­ni umjet­nič­kog istra­ži­va­nja i rada.“

Predstava „Sad Sam Matthäus“ reali­zi­ra se u pro­duk­ci­ji Emanata (SI) i Matije Ferlina, kopro­duk­ci­ji Wiener Festwochena (AT), CND Centre nati­onal de la dan­se (FR), Istarskog narod­nog kaza­li­šta – Gradskog kaza­li­šta Pula (HR) te s part­ne­ri­ma Mediteranski ples­ni cen­tar Svetvinčenat (HR) i Bunker – Stara mes­t­na Elektrarna – Elektro Ljubljana (SI). Projekt su podr­ža­li Zagrebačko kaza­li­šte mla­dih (HR), Grad Pula (HR), Grad Zagreb (HR), Ministrstvo za kul­tu­ro RS (SI) i Mestna obči­na Ljubljana (SI).

Priredio B. V.