Crnogorska kinematografija i ostalo

Nedavno je iza­šao pro­ljet­ni broj Hrvatskog film­skog lje­to­pi­sa (105÷2021), naj­oz­bilj­ni­jeg doma­ćeg film­skog časo­pi­sa dugač­ke tra­di­ci­je, koji i u novom bro­ju nudi obi­lje zanim­lji­vog štiva.

Uvodna cje­li­na ovog bro­ja posve­će­na je crno­gor­skoj kine­ma­to­gra­fi­ji i sadr­ži četi­ri ese­ja cro­no­gor­skih auto­ra raz­li­či­tih gene­ra­ci­ja o nekim spe­ci­fič­nos­ti­ma te kine­ma­to­gra­fi­je. Zatim sli­je­di esej auto­ri­ce Irene Boćkai o ele­men­ti­ma doko­li­ce i hedo­niz­ma u fil­mo­vi­ma Billyja Wildera. Uobičajena rubri­ka o fes­ti­va­li­ma i revi­ja­ma u ovom bro­ju obi­lu­je tek­s­to­vi­ma o doma­ćim (ZagrebDox, Zagreb Film Festival, Subversive Film Festival) i stra­nim (DOK Leipzig, Palić) film­skim fes­ti­va­li­ma, dok je pre­gled recent­nih fil­mo­va zas­tup­ljen s 11 autor­skih tekstova.

Također, nudi se i rubri­ka s recen­zi­ja­ma novih knji­ga o film­skoj umjet­nos­ti, gdje je pri­ka­za­na nova stu­di­ja o film­skoj glaz­bi Hrvoja Turkovića, zbir­ka film­skih kri­ti­ka Tomsilava Čegira i knji­ga o srp­skom veli­ka­nu Aleksandru Petroviću, auto­ra Vlastimira Sudara, a poz­na­ti glaz­be­ni kri­ti­čar Dubravko Jagatić piše o kom­pi­la­ci­ji film­ske glaz­be koju je skla­dao Alfi Kabiljo.

E. L.