Simpatičan dokumentarac o rodama i ljudima

KINO: STARAC I RODA, reda­te­lja Tomislava Jelinčića

Tijekom lip­nja u doma­ća kina sle­tio je dugo­me­traž­ni doku­men­ta­rac „Starac i roda“, reda­te­lja i tele­vi­zij­skog novi­na­ra Tomislava Jelinčića, koji je imao iznim­no dobru pro­mo­ci­ju u hrvat­skim medijima.

Dijelom je raz­log tome tele­vi­zij­ska sla­va auto­ra, a dije­lom i medij­ski razvi­ka­na tema kojom se bavi. Jelinčić u svom fil­mu obra­đu­je lju­bav izme­đu rode Malene, koja goto­vo tri deset­lje­ća živi u Slavonskom Brodu sa svo­jim dobro­či­ni­te­ljem Stjepanom Vokićem, i Klepetana koji sva­kog pro­lje­ća doli­je­će iz dale­kih kra­je­va da bi s Malenom napra­vio potomstvo.

Iako bi tak­va tema možda bila zanim­lji­vi­ja nekom ino­zem­nom gle­da­te­lju koji ne zna ništa o tom slu­ča­ju, za raz­li­ku od nas Hrvata, reda­telj Jelinčić se je pri­lič­no dobro sna­šao u cije­loj pri­či. Pritom je imao sre­ću da je umi­rov­lje­nik Vokić vrlo zanim­lji­va oso­ba, svo­je­vr­s­ni oso­be­njak dobrog srca i sla­bih soci­jal­nih vje­šti­na, koji se puno bolje sna­la­zi sa živo­ti­nja­ma nego s lju­di­ma, a film se više bavi odno­som nje­ga i rode Malene, kako to hemin­gvej­ski into­ni­ran nas­lov suge­ri­ra, nego „lju­bav­nom“ pri­čom izme­đu Malene i Klepetana.

Ako tome pri­do­da­mo vizu­al­nu priv­lač­nost fil­ma (sni­ma­telj Alan Stanković), rezul­tat je vrlo sim­pa­ti­čan i pri­hvat­ljiv širo­kom ras­po­nu gle­da­te­lja, od osnov­no­škol­ske dje­ce do umi­rov­lje­ni­ka. Kako to lokal­ni sve­će­nik u jed­noj sek­ven­ci fil­ma vrlo sli­ko­vi­to pre­do­ča­va, ova pri­ča o roda­ma ujed­no je i pri­ča o lju­di­ma i nji­ho­vim odnosima.

Elvis Lenić