Kako (ne) otvoriti Pulu?

• Svečanost otva­ra­nja 68. Pulskog film­skog fes­ti­va­la koju je vodio Tarik Filipović odr­ža­na je u subo­tu, 17. srp­nja u ras­pro­da­noj Areni, a prvi pri­ka­za­ni film u naci­onal­noj kon­ku­ren­ci­ji bio je „Murina“ debi­tan­ti­ce Antonete Alamat Kusijanović, svje­že dobit­ni­ce nagra­de Camera d’Or u Cannesu.

Festivalska otva­ra­nja zad­njih su godi­na, na sre­ću publi­ke, sve kra­ća i kra­ća, a ovo­go­diš­nje je možda i naj­kra­će do sada – bez mažo­ret­ki­nja, podi­za­nja zas­ta­va, govo­ra rav­na­te­lji­ce i smrt­nog nepri­ja­te­lja pti­ca: vatro­me­ta. Čast da vodi tu blitz „cere­mo­ni­ju“ pri­pa­la je Tariku Filipoviću koji je na sce­nu umjes­to sce­na­ri­ja donio Tarika Filipovića pa je publi­ka u tom bla­že­no krat­kom roku tre­ba­la trpje­ti nje­go­ve prvo­lop­ta­ško-popu­lis­tič­ke fore, dava­nje nadi­ma­ka uva­že­nim govor­ni­ci­ma i jedan polu-pečen poku­šaj imi­ta­ci­je. Filipović zasi­gur­no ima svo­ju vjer­nu publi­ku koja takav „leže­ran“ način opho­đe­nja i vođe­nja cije­ni, no izgle­da da je u Areni nije bilo jer su apla­uzi bili usi­lje­ni i na koman­du, a izos­tao je i smi­jeh kojeg je vodi­telj htio proizvesti.

Himne je škol­ski otpje­va­la Mia Negovetić koja se kas­ni­je na sce­ni pri­dru­ži­la Ediju Abaziju u izved­bi pje­sme „Ljubav nema kraj“ uz kla­vir­sku prat­nju Matka Basare. Tijekom cere­mo­ni­je Filipović je pred­sta­vio čla­no­ve žiri­ja naci­onal­nog i među­na­rod­nog pro­gra­ma, a publi­ka je mogla pogle­da­ti i for­špa­ne naj­važ­ni­jih fil­mo­va koji će biti pri­ka­za­ni tije­kom osam fes­ti­val­skih dana. Publici su se tije­kom veče­ri obra­ti­li gra­do­na­čel­nik Pule Filip Zoričić u ime doma­ći­na i izas­la­nik pred­sjed­ni­ka Vlade Republike Hrvatske i minis­tri­ce kul­tu­re i medi­ja Krešimir Partl, a izas­la­nik pred­sjed­ni­ka Republike Hrvatske Zdravko Zima kome je pri­pa­la čast otva­ra­nja fes­ti­va­la je napo­me­nuo da je „Pula pre­poz­na­ta, a to će osta­ti i ubu­du­će – kao jedins­tve­no mjes­to hodo­čaš­ća broj­nih film­skih dje­lat­ni­ka“. Za kraj su ple­sa­či balet­nog ansam­bla HNK Ivana Plemenitog Zajca izve­li ulo­mak iz bale­ta „Posvećenje pro­lje­ća“ u kore­ogra­fi­ji Maše Kolar, a nji­hov su ples zaokru­ži­le prska­li­ce na bini čime je služ­be­no i otvo­ren 68. Pulski film­ski festival.

Sveukupni dojam cere­mo­ni­je je popri­lič­no loš: glaz­be­na i ples­na toč­ka uba­če­ne su bez oči­tog raz­lo­ga, Tarikove fore su isi­sa­le bilo kakav osje­ćaj ozbilj­nos­ti i pato­sa, a sve je na kra­ju nali­ko­va­lo sni­ma­nju neke TV emi­si­je uži­vo. To je na ekra­nu možda dje­lo­va­lo pro­fe­si­onal­no i kom­pe­tent­no, no publi­ci u Areni nije ponu­đe­no ništa vizu­al­no zanim­lji­vo ili uzbud­lji­vo. Vodstvo fes­ti­va­la bi se tre­ba­lo zapi­ta­ti je li to kon­cept koji želi sli­je­di­ti i nared­nih godi­na ili u pot­pu­nos­ti pro­mi­je­ni­ti for­mat jer jedi­no pozi­tiv­no što se o ovoj i ovak­voj sve­ča­nos­ti može reći jest da je poče­la na vri­je­me i bila kratka.

Publika je potom pogle­da­la film „Murina“ koji je tek zapo­čeo svo­ju fes­ti­val­sku tur­ne­ju, a već je osvo­jio pres­tiž­nu nagra­du za naj­bo­lji debi­tant­ski film u Cannesu što ga auto­ma­tiz­mom čini naj­ve­ćim uspje­hom hrvat­skog fil­ma u povijesti.

Tekst Boris VINCEK

Fotografije iz arhi­ve 68. Pulskog film­skog festivala

• 68. Pulski filmski festival