Cvjetne svilene skulpture Ide Blažičko u Momjanu

17.08.2021.

„Kaštel u cvatu“

• Ida Blažičko voli da se njeni radovi opipavaju, a moguće je čak ležati pod njima, što su neki od posjetitelja, među kojima je bilo i znatiželjnih žitelja Momjana i isprobali. • Iako većina ljudi kad zamišlja skulpturu ima na umu nešto trajno, fiksno i nepomično, te teško i otporno na vremenske uvjete, Blažičko je približila žiteljima našeg kraja pojam vizualizacije vjetra, kroz efemernu i dostojanstvenu plemenitost tekstila, biomimetike i biomorfne motivike •

• Na jed­noj od vrt­nih tera­sa na pri­la­zu momjan­skog Kaštela Rota, u petak 13. kolo­vo­za, pre­zen­ti­ra­na je vrlo zanim­lji­va ins­ta­la­ci­ja zagre­bač­ke kipa­ri­ce Ide Blažičko, nazva­na „Kaštel u cva­tu“. Autoricu je pred­sta­vi­la kus­to­si­ca Tanja Šuflaj iz Pučkog otvo­re­nog uči­li­šta Buje, a pri­dru­ži­la im se i rav­na­te­lji­ca Učilišta, Rosanna Bubola koja je istak­la da se ove amor­f­ne skul­p­tu­re može pro­ma­tra­ti još nared­nih deset dana. U Momjanu je tako mogu­će divi­ti se bije­lim svi­le­nim struk­tu­ra­ma, sus­preg­nu­tim u pri­rod­nom zele­ni­lu. Dodatni ele­men­ti su povje­ta­rac koji se oko 21 sat diže i lelu­ja ove cvi­je­to­li­ke struk­tu­re, svje­tlost koja ih odoz­do oba­sja­va u mra­ku dok tokom dana izgle­da­ju poput stak­la, te ambi­jen­tal­ni zvuk koji stva­ra atmo­sfe­ru har­mo­ni­je i misticizma.

Ida Blažičko voli da se nje­ni rado­vi opi­pa­va­ju, a mogu­će je čak leža­ti pod nji­ma, što su neki od posje­ti­te­lja, među koji­ma je bilo i zna­ti­želj­nih žite­lja Momjana i ispro­ba­li. Iako veći­na lju­di kad zamiš­lja skul­p­tu­ru ima na umu nešto traj­no, fik­s­no i nepo­mič­no, te teško i otpor­no na vre­men­ske uvje­te, ova dok­to­ri­ca kipar­stva je pri­bli­ži­la žite­lji­ma našeg kra­ja pojam vizu­ali­za­ci­je vje­tra, kroz efe­mer­nu i dos­to­jans­tve­nu ple­me­ni­tost tek­s­ti­la, biomi­me­ti­ke i biomor­f­ne moti­vi­ke. Šuflaj je zaklju­či­la da sam pogled na ove ins­ta­la­ci­je od mekog i laga­nog mate­ri­ja­la koje komu­ni­ci­ra­ju s pri­ro­dom ima tera­pe­ut­ske učin­ke. Nadodala je da auto­ri­ca radi tako da se pot­pu­no posve­ti, uzme svo potreb­no vri­je­me, pro­uča­va loka­ci­ju i da sama komu­ni­ci­ra s okolinom.

Biomimetika kao umjetnički alat

„Zanimanje umjet­ni­ce za obli­ko­va­nje pros­to­ra i stva­ra­nje kon­tem­pla­tiv­nih zona jedan je od glav­nih pokre­ta­ča nje­nog stva­ra­laš­tva. Ida tako u svo­me dosa­daš­njem radu bilje­ži reali­za­ci­ju niza pros­tor­no spe­ci­fič­nih skul­p­tu­ra ins­pi­ri­ra­nih istra­ži­vač­kim inte­re­si­ma koji uklju­ču­ju ono što se doga­đa u prek­la­pa­ju­ćim podru­čji­ma gdje se mogu zama­gli­ti gra­ni­ce i upo­tri­je­bi­ti biomi­me­ti­ka kao umjet­nič­ki alat te ponu­di­ti rje­še­nja na pro­ble­me u oko­li­šu. S pros­tor­no spe­ci­fič­nom skul­p­tu­rom koja se organ­ski sta­pa s kra­jo­li­kom cije­li pros­tor je tran­sfor­mi­ran pri­tom stva­ra­ju­ći intim­ni­ji ambi­jent. Nježna i polu-proz­rač­na tek­s­til­na skul­p­tu­ra koja se pro­te­že kroz živu jez­gru buj­ne vege­ta­ci­je momjan­skog kra­jo­li­ka, kons­tant­no mije­nja­ju­ći svoj oblik, poten­ci­ra odmak od stvar­nos­ti i pozi­va posje­ti­te­lje da uro­ne u tran­sfor­mi­ran pros­tor kašte­la kojeg pove­zu­je s vanj­skim svijetom.”

Događaj je orga­ni­zi­ran u povo­du obno­ve Kaštela, koja se nala­zi neg­dje na pola puta, kako navo­di Fabrizio Vižintin, gra­do­na­čel­nik Buja, gra­da koji je vlas­nik dvor­ca. Faza koja sli­je­di je izgrad­nja pri­laz­nog mos­ta , a kad bude gotov, za nekih dese­tak godi­na, bit će u služ­bi kul­tur­nih doga­đa­nja. Ida je pojas­ni­la taj svoj kre­ativ­ni pro­ces i kako je doži­vje­la Momjan, te je nagla­si­la da sve radi sama, da pri­pre­me tra­ju mje­se­ci­ma i da je za reali­za­ci­ju ovog pro­jek­ta posje­ti­la loka­ci­ju u zimi i pro­lje­ću, a sama mon­ta­ža je tra­ja­la tri dana. Kazala je da je Momjan gle­da­la na foto­gra­fi­ja­ma i nada­la se da bi baš tu mogla radi­ti, a dru­ga loka­ci­ja gdje bi želje­la pos­ta­vi­ti svo­je rado­ve je Sv. Petar u šumi u samos­ta­nu, te se izu­zet­no obra­do­va­la kada ju je Tanja Šuflaj kontaktirala.

Nagovještaj ponovnog sjaja kaštela

„Izuzetna mi je čast ovdje biti s vama. Provela sam neko­li­ko dana pos­tav­lja­ju­ći skul­p­tu­re na ovoj div­noj loka­ci­ji, ovo je čarob­no mjes­to i izu­zet­no sam sret­na što sam mogla doći i napra­vi­ti nešto njež­no, nešto što je možda u kon­tras­tu s ovom veleb­nom tvr­đa­vom, tim sti­je­njem, nešto krh­ko, a opet moć­no, koje se možda u kon­tras­tu razi­la­zi, a opet se i spa­ja. Posebno mi je dra­go kada ovdje vje­tar kre­ne i kada skul­p­tu­re poč­nu ple­sa­ti na vje­tru i neka­ko oži­vje­ti. Zato je i oda­bran naziv „Kaštel u cva­tu“, jer će se upra­vo takav pro­cvat dogo­di­ti i kašte­lu kada se u pot­pu­nos­ti obno­vi i to je upra­vo nago­vje­štaj nje­go­vog ponov­nog sja­ja. Najdraže mi je kada svi neka­ko osje­te pros­tor i pro­še­ću se i pogle­da­ju skul­p­tu­re iz raz­li­či­tih vizu­ra. Do sada mi je ovo naj­ljep­ša loka­ci­ja gdje sam napra­vi­la neki rad u kari­je­ri. Puno hva­la svi­ma, a poseb­no Tanji koja je puno tru­da ulo­ži­la da se sve ovo obis­ti­ni. A ove skul­p­tu­re žive upra­vo zbog lju­di koji će uži­va­ti u nji­ma”, zaklju­či­la je Ida Blažičko.

Organizatori su se na kra­ju zahva­li­li Istarskoj župa­ni­je jer bez nji­ho­ve finan­cij­ske pomo­ći ovaj pro­jekt ne bi bilo mogu­će ostva­ri­ti, te naj­a­vi­li kon­cert koji će se u čet­vr­tak 19. kolo­vo­za odr­ža­ti na istoj loka­ci­ji. Predstavit će se špa­njol­ski glaz­be­ni duo Still Life, čije su melo­di­je i sti­ho­vi u dubo­koj pove­za­nos­ti s pri­ro­dom, te su svi koji žele pri­sus­tvo­va­ti ovom even­tu pozva­ni su da done­su jas­tu­ke i pod­lo­ške radi pot­pu­nog iskustva.

Tekst Marko ŠORGO i Lidija KUHAR

Fotografije Marko ŠORGO