Dvodimenzionalnost, trodimenzionalnost i gravitacija

• U ovom peri­odu kada na spo­men Japana svi pomiš­lja­ju na Olimpijske igre i sport­ska doga­đa­nja, dašak Orijenta dono­si nam novi­grad­ska gale­ri­ja Rigo, u kojoj se do 17. kolo­vo­za može posje­ti­ti prva samos­tal­na izlož­ba u Hrvatskoj japan­skog umjet­ni­ka Goa Segawe, a ostva­re­na je sred­stvi­ma Grada Novigrada, Ministarstva kul­tu­re i medi­ja Republike Hrvatske i Upravnog odje­la za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost Istarske Županije.

Izložbu nazi­va „Illusion/Real Space“ čine rado­vi koji tvo­re isto­vre­me­no tran­s­pa­rent­ne i optič­ki tro­di­men­zi­onal­ne skulpture/objekte, u koji­ma se autor, kom­bi­ni­ra­ju­ći sli­kar­stvo i kipar­stvo, poigra­va geome­trij­skim obli­ci­ma i kom­po­zi­ci­ja­ma, stva­ra­ju­ći skul­p­tu­re u koji­ma se isto­dob­no mogu osje­ti­ti tri kon­cep­tu­al­no raz­li­či­ta ele­men­ta: dvo­di­men­zi­onal­nost, tro­di­men­zi­onal­nost i gra­vi­ta­ci­ja, kaza­la je kus­to­si­ca dr.sc. Jerica Ziherl. Naglasila je da umjet­nik zapo­či­nje crta­njem na plo­ča­ma od plek­si­gla­sa koje super­po­ni­ra, što rezul­ti­ra tro­di­men­zi­onal­nim kre­aci­ja­ma, a ovom pre­ciz­nom teh­ni­kom koja pod­sje­ća na Origami (japan­sku vje­šti­nu kre­ira­nja mode­la od papi­ra), umjet­nik istra­žu­je i pre­is­pi­tu­je doživ­ljaj pros­to­ra, te kako crtež pre­tvo­ri­ti u volu­men, a da taj volu­men, kako on i nazi­va svo­je skul­p­tu­re, nema gravitaciju.

“Ovo je rađe­no uz pomoć digi­tal­nih ure­đa­ja koji mu poma­žu da ono što on ocr­ta može pos­ta­ti pros­tor­nost koja ima četi­ri dimen­zi­je, a odmah je uoč­lji­va pri­sut­nost pre­poz­nat­lji­ve japan­ske este­ti­ke, tran­s­pa­rent­nost, volu­men, a unu­tar volu­me­na boja. Prvi put sam zapa­zi­la nje­go­ve rado­ve na izlož­bi u Kranju gdje je bio dio skup­ne fran­cu­ske izlož­be Cinetique I, a proš­le godi­ne kada je smo orga­ni­zi­ra­li izlož­bu Cinetique II u Muzeju Lapidarium, uvr­sti­la sam neko­li­ko nje­go­vih rado­va, te smo se dogo­vo­ri­li za samos­tal­nu izlož­bu, no naža­lost, zbog situ­aci­je s pan­de­mi­jom, Go Segawa nije bio u moguć­nost osob­no doći”, kaza­la je Ziherl.

Photo by Philippe Gonnet/Courtesy of Go Segawa

“U neku ruku to je nas­lje­đe među­na­rod­nog pokre­ta Novih ten­den­ci­ja kada je Zagreb dois­ta, u jed­nom peri­odu u povi­jes­ti, bio cen­tar među­na­rod­nih umjet­nič­kih zbi­va­nja. Istovremeno u Japanu je dje­lo­va­la gru­pa japan­skih umjet­ni­ka koja se bavi­la kons­truk­tiv­nom umjet­noš­ću, a povjes­ni­čar umjet­nos­ti i kus­tos Zoran Križiški koji je bio direk­tor Međunarodnog cen­tra za gra­fi­ku, jedan je od prvih u biv­šoj Jugoslaviji koji je uspos­ta­vio vezu s Japanom, pa su tada odla­zi­li jugos­la­ven­ski umjet­ni­ci u Japan, a japan­ski umjet­ni­ci su dola­zi­li u Jugoslaviju. I tako je zapo­čeo nji­hov među­sob­ni utje­caj, nakon koje­ga pune plo­he, pri­zo­re, odjed­nom mije­nja­ju praz­ni­ne i nas­ta­je jako puno bije­lih sli­ka. Go Segawa u svom radu koris­ti 3D simu­la­cij­ski sof­twa­re, dok se neka­da sve radi­lo ruč­no, a sva­ka mala pogre­ška koja bi pri tome nas­ta­ja­la bila je zapra­vo dobro­doš­la”, pojas­ni­la je kustosica.

Među proz­rač­nim, laga­nim i krh­kim rado­vi­ma pre­tež­no geome­trij­skih obli­ka isti­ču se dva koja pred­stav­lja­ju zele­nu jabu­ku. Svojevrsna je to posve­ta slav­noj Yoko Ono i nje­noj seri­ji rado­va nazi­va “Apple”, koje su čini­le jabu­ke pos­tav­lje­ne na sta­lak od plek­si­gla­sa. Posredstvom jed­ne od njih, one izlo­že­ne u Londonu 1966. godi­ne, upoz­na­la se sa svo­jim budu­ćim supru­gom Johnom Lennonom, koji je bez naj­a­ve, sti­gav­ši dan pri­je otva­ra­nja izlož­be, zgra­bio jabu­ku sa stal­ka i odgri­zao njen komad. Yoko Ono pri­bli­ži­la je Japan ame­rič­kom i europ­skom trži­štu kao pri­pad­ni­ca među­na­rod­nog neo­avan­gar­dis­tič­kog umjet­nič­kog pokre­ta nazi­va Fluxus, a gale­ri­ja Rigo pozi­va sve da doži­ve Japan kroz ovu jedins­tve­nu i vri­jed­nu izložbu.

Photo by Philippe Gonnet/Courtesy of Go Segawa

Go Segawa (1970., Saitami, Japan) zavr­šio je L’Ecole des Beaux-Arts u Rennesu, Diplôme National Supérieur d’Expression Plastique ( 2001.), nakon čega je diplo­mi­rao na Sveučilištu Rennes 2 (Diplôme d’Etudes Supérieures Spécialisées) na temu Creators of Artistic and Cultural Multi-media Products (Kreatori umjet­nič­kih i kul­tur­nih mul­ti­me­dij­skih pro­izvo­da) (2004.). Nastavio je stu­dij na Sveučilištu Pariz 8, gdje je i magis­tri­rao Virtualnu real­nost (2006.), upi­sao je dok­to­rat te pro­vo­di istra­ži­va­nja na odsje­ku Umjetnost i teh­no­lo­gi­ja sli­ke. Trenutno radi i živi u Parizu te redo­vi­to izla­že svo­ja dje­la u u Francuskoj, Japanu i Njemačkoj.

Tekst i foto­gra­fi­je Lidija KUHAR

Fotografije auto­ra Courtesy of Go Segawa

• galerija Rigo
• Go Segawa
• Jerica Ziherl