Digitalni alati za galerije i online publiku

• Cilj konferencije bio je doprinijeti aktualnoj temi razvoja publike te potaknuti sudionike na kreativan dijalog o metodama i strategijama njezine provedbe • Domaći i međunarodni predavači na konferenciji su govorili o upotrebi digitalnih alata u kulturnom sektoru i evoluciji umjetničkog tržišta •

• Druga kon­fe­ren­ci­ja “Izazovi gale­ri­ja u razvo­ja publi­ke” odr­ža­na je u petak, 10. ruj­na u muzej­sko gale­rij­skom pros­to­ru Sveta srca u Puli. Konferenciju u okvi­ru pro­jek­ta Jačanje kapa­ci­te­ta hrvat­skih gale­ri­ja za razvoj publi­ke orga­ni­zi­ra­la je udru­ga za poti­ca­nje kre­ativ­nos­ti Atanor u part­ner­stvu s Istarskom kul­tur­nom agen­ci­jom i Arheološkim muze­jom Istre. Prisutne je poz­dra­vi­la Nela Simić iz udru­ge Atanor i kaza­la da joj je dra­go što su zadr­ža­li kon­ti­nu­itet i u ovim kriz­nim vremenima.

- Bavimo se temom razvo­ja publi­ke, jed­nim zanim­lji­vim pro­ce­som o kojem se puno toga može reći, a ove smo godi­ne fokus sta­vi­li na digi­tal­ne ala­te i onli­ne trži­šte umjet­ni­na koje je doži­vje­lo zanim­lji­vi pro­cvat, kaza­la je Simić i pre­da­la riječ rav­na­te­lju AMI‑a Darku Komšu koji je govo­rio i u svoj­stvu pred­stav­ni­ka Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH. Komšo je poz­dra­vio sve okup­lje­ne u svo­je ime i u ime minis­tri­ce Nine Obuljen Koržinek.

- Drago mi je da u jed­noj od naj­ljep­ših pul­skih i hrvat­skih gale­ri­ja može­mo ras­prav­lja­ti na temu iza­zo­va gale­ri­ja u razvo­ju publi­ke. Zahvalio bih i suor­ga­ni­za­to­ru, Istarskoj kul­tur­noj agen­ci­ji i Gradu Puli koji je podr­žao ovaj skup, a poseb­no bih istak­nuo i zahva­lio udru­zi Atanor koja poput jed­nog alke­mi­čar­skog kotla radi na pro­mi­ca­nju i šire­nju kre­ativ­nos­ti i razvo­ju kul­tu­re i gale­ri­ja na podru­čju Hrvatske. Galerija Sveta srca nama je jedan veli­ki motor koji nas je malo uda­ljio od ono­ga čime se prvens­tve­no bavi­mo. Postala je jedan ispuš­ni ven­til koji nam omo­gu­ću­je da se bavi­mo kul­tu­rom u jed­nom širo­kom spek­tru i zahva­lju­ju­ći njoj shva­ti­li smo što zna­či rad na razvo­ju publi­ke. Galerije i kul­tur­ne mani­fes­ta­ci­je posje­ću­je samo tri do pet pos­to popu­la­ci­je što zna­či da veli­ki broj lju­di ovak­ve stva­ri ne per­ci­pi­ra­ju, ne doživ­lja­va­ju i ne poz­na­ju. Naša je zada­ća pri­vu­ći tu publi­ku jer muze­ji i gale­ri­je mora­ju biti otvo­re­ne za sve i dati pris­tup svi­ma. Svi smo zad­njih godi­nu i pol dana s razvo­jem pan­de­mi­je nauči­li kako se pre­šal­ta­ti na digi­tal­ne plat­for­me i kako dos­pje­ti do publi­ke putem šire­nja infor­ma­ci­ja i digi­tal­nih izlož­bi. Iskreno se nadam da digi­tal­ne plat­for­me nikad neće zami­je­ni­ti onaj direk­t­ni dodir publi­ke s umjet­ni­ci­ma i sa umjet­noš­ću jer to ono čemu svi teži­mo, kazao je Komšo i izra­zio želju da se ova sim­bi­oza orga­ni­za­to­ra koja rezul­ti­ra kon­fe­ren­ci­jom nas­ta­vi i dalje.

Cilj kon­fe­ren­ci­je bio je dopri­ni­je­ti aktu­al­noj temi razvo­ja publi­ke te potak­nu­ti sudi­oni­ke na kre­ati­van dija­log o meto­da­ma i stra­te­gi­ja­ma nje­zi­ne pro­ved­be. Iako digi­tal­na kon­zu­ma­ci­ja sadr­ža­ja nije ino­va­ci­ja, kri­za je nesum­nji­vo otvo­ri­la raz­li­či­ta pita­nja u kon­tek­s­tu suvre­me­ne umjet­nos­ti i kul­tu­re u Hrvatskoj. Nedostupnost fizič­kih pros­to­ra u pro­tek­lih godi­nu dana uvje­to­va­la je razvi­ja­nje onih vir­tu­al­nih, a svje­do­či­li smo ii pro­cva­tu onli­ne umjet­nič­kog trži­šta. Domaći i među­na­rod­ni pre­da­va­či na kon­fe­ren­ci­ji su govo­ri­li o upo­tre­bi digi­tal­nih ala­ta u kul­tur­nom sek­to­ru i evo­lu­ci­ji umjet­nič­kog tržišta.

Digitalna prošlost, sadašnjost i budućnost

Uvodno pre­da­va­nje o onli­ne trži­štu umjet­ni­na i digi­tal­nom pred­stav­lja­nju umjet­nič­kih rado­va odr­žao je Pau Waelder, autor i istra­ži­vač spe­ci­ja­li­zi­ran za umjet­nost i digi­tal­ne medi­je koji radi kao viši kus­tos u Niio.art te kao ured­nik i savjet­nik u DAM Digital Art Museum.

U pos­ljed­njih je godi­nu dana svi­jet suvre­me­ne umjet­nos­ti doži­vio ubr­za­ni pomak pre­ma digi­tal­nim for­ma­ti­ma koji su utje­ca­li na način na koji se umjet­nost izla­že, kao i na način na koji se pri­kup­lja. S jed­ne stra­ne, pre­ven­tiv­ne mje­re pro­tiv šire­nja viru­sa podra­zu­mi­je­va­le su zatva­ra­nje zema­lja diljem svi­je­ta, kao i ogra­ni­če­nje kre­ta­nja u jav­nim pros­to­ri­ma. Potonje je natje­ra­lo muze­je i gale­ri­je da pro­na­đu kre­ativ­na rje­še­nja kako bi dopr­li do svo­je publi­ke. Oni su se uglav­nom usre­do­to­či­li na stva­ra­nje inter­net­skih izlož­bi, što dovo­di do pita­nja kako pri­ka­za­ti umjet­nič­ka dje­la u inter­net­skom pre­gled­ni­ku te kako “pre­ves­ti” pri­sut­nost fizič­kih obje­ka­ta i nji­hov odnos s izlož­be­nim pros­to­rom u vir­tu­al­ni kon­tekst. S dru­ge stra­ne, neo­če­ki­va­ni uspjeh NFT‑a brzo je usmje­rio pozor­nost trži­šta suvre­me­ne umjet­nos­ti pre­ma digi­tal­nim for­ma­ti­ma, bloc­k­c­ha­in teh­no­lo­gi­ja­ma i krip­to­va­lu­ta­ma. Ludnica za umjet­noš­ću i kolek­ci­onar­skim pred­me­ti­ma u obli­ku neza­mje­nji­vih žeto­na (non-fun­gi­ble tokens) ne pres­ta­je i dove­la je do poja­ve broj­nih trži­šta digi­tal­ne umjet­nos­ti, kao i vir­tu­al­nih okru­že­nja u koji­ma se pri­ka­zu­je digi­tal­na umjet­nost. Iscrpno pre­da­va­nje dodir­nu­lo se svih nave­de­nih toča­ka pa je okup­lje­na publi­ka dobi­la opse­žan pri­kaz ula­ska umjet­nič­kog svi­je­ta u digi­tal­no okru­že­nje te što može­mo oče­ki­va­ti u buduć­nos­ti pogo­to­vo kada su u pita­nju digi­tal­ni umjet­nič­ki rado­vi i nji­hov upliv u trži­šte umjetnina.

O susret kul­tur­ne indus­tri­je i nje­ne digi­tal­ne buduć­nos­ti govo­rio je Goran Pavlov, koor­di­na­tor IRI cen­tra za istra­ži­va­nje i razvoj te vodi­telj akce­le­ra­tor­skog pro­gra­ma za digi­tal­no pre­pri­ča­va­nje. Predavanje je dalo uvod u pos­lov­no pla­ni­ra­nje i pre­gled digi­tal­nih plat­for­mi koje su dos­tup­ne umjet­ni­ci­ma, a Pavlov je pri­čao i o Creative Europe ini­ci­ja­ti­va­ma i poten­ci­ja­lu koji digi­tal­ni ino­va­cij­skih HUB-ovi ima­ju na obli­ko­va­nje novih digi­tal­nih umjet­nos­ti. Uz to, pred­sta­vio je i 3ANGLE akce­le­ra­cij­ski pro­gram za digi­tal­no pre­pri­ča­va­nje koji je razvi­jen u okvi­ru CCI4TOURISM projekta.

Nakon izla­ga­nja usli­je­di­la su pita­nja iz publi­ke pa se razvi­la zanim­lji­va disku­si­ja o ulo­zi storytel­lin­ga i svo­je­vr­s­nog laži­ra­nja povi­jes­ti u turis­tič­ke svr­he, manj­ka umjet­nič­ke izvr­s­nos­ti te sus­tav­ne pro­mo­ci­je žive umjet­nos­ti koja se razvi­ja u lokal­nom kon­tek­s­tu, no koja bi mogla ima­ti i među­na­rod­ni odjek kada bi nje­na pro­mo­ci­ja bila bolje struk­tu­ri­ra­na i organizirana.

Sljedeće izla­ga­nje bilo je ono Klare Šimunović, jed­ne od rijet­kih pre­da­va­či­ca u regi­ji edu­ci­ra­na za pove­zi­va­nje umjet­ni­ka i podu­zet­ni­ka. Ona je odr­ža­la pre­da­va­nje o umjet­nič­kim inter­ven­ci­ja­ma u biznisu.

- Radi se o pro­ce­su u kojem neutral­ni posred­nik pove­zu­je oso­be, pro­izvo­de ili pro­ce­se iz svi­je­ta umjet­nos­ti s pos­lov­nim orga­ni­za­ci­ja­ma, kako bi rije­ši­li neki pos­lov­ni pro­blem, podr­ža­li ili popra­ti­li pro­mje­ne u pos­lo­va­nju i potak­nu­li kre­ativ­nost i ino­va­ci­je te una­pri­je­di­li uvje­te rada u tvrt­ka­ma, kao i razvoj vje­šti­na i moti­va­ci­je nji­ho­vih zapos­le­ni­ka. Uloga posred­ni­ka – medi­ja­to­ra – je u ovom pro­ce­su cen­tral­na. On je povez­ni­ca izme­đu umjet­ni­ka i kli­jen­ta s ciljem pro­mi­ca­nja obje stra­ne. To je važ­no za umjet­ni­ke jer je pos­lov­ni govor čes­to bio pre­pre­ka za surad­nju jer im nije dovolj­no jasan, ne poštu­je umjet­nič­ki inte­gri­tet pa je teško i pre­ni­je­ti rad­ni zada­tak, a kamo­li još gra­di­ti neke zajed­nič­ke vri­jed­nos­ti na tome. Tako da je važ­no da medi­ja­tor zna i pos­lov­ni jezik, ali isto tako da ga zna pre­ves­ti na jezik koji će umjet­ni­ku biti razum­ljiv. Medijator je neutral­na oso­ba koja jed­na­ko poštu­je sve sudi­oni­ke u pro­ce­su, pojas­ni­la je Šimunović.

Primjeri dobre prakse

Nakon pre­da­va­nja i pauze za ručak usli­je­dio je seg­ment pri­mje­ra iz prak­se u kojem su kul­tur­ni dje­lat­ni­ci u for­mi krat­kih pre­zen­ta­ci­ja istak­nu­li vlas­ti­te pri­mje­re dobre prak­se za uklju­či­va­nje struč­nja­ka i šire publi­ke u pro­jek­te nji­ho­vih organizacija.

Marino Jurcan, koor­di­na­tor pro­je­ka­ta u udru­zi Metamedij, pred­sta­vio je pro­jekt Mladi na mre­ži koji adre­si­ra pro­blem manj­ka moti­va­ci­je i navi­ka kod mla­dih za sudje­lo­va­nje u kul­tur­no-umjet­nič­kim programima.

Projekt “Mladi na mre­ži” uklju­ču­je digi­tal­nu plat­for­mu za mla­de, a sufi­nan­ci­ra­la ga je Europska uni­ja iz Europskog soci­jal­nog fon­da u okvi­ru pozi­va Umjetnost i kul­tu­ra onli­ne koji je usmje­ren na pove­ća­nje soci­jal­ne uklju­če­nos­ti oso­ba mla­đih od 25 godi­na sudje­lo­va­njem u kul­tur­nim i umjet­nič­kim aktiv­nos­ti­ma na Internetu. Osnova za osmiš­lja­nje ovog pro­jek­ta pro­izaš­la je iz istra­ži­va­nja kojeg su u sklo­pu rada Metamedije i Mi+ plat­for­me izra­di­li Krešimir Krolo i Željka Tonković na temu „Kulturne potre­be i kul­tur­ni kapi­tal mla­dih i šire popu­la­ci­je u Istri“.

- Projekt adre­si­ra pro­blem manj­ka moti­va­ci­je i navi­ka kod mla­dih za sudje­lo­va­nje u kul­tur­no-umjet­nič­kim pro­gra­mi­ma, onli­ne edu­ka­cij­skim pro­gra­mi­ma te par­ti­ci­pa­tiv­nim pro­jek­ti­ma koji omo­gu­ću­ju nji­ho­vu pre­obraz­bu iz pasiv­nih kon­zu­me­na­ta u aktiv­ne stva­ra­te­lje, kri­ti­ča­re i komen­ta­to­re. Projekt je pisan u peri­odu izme­đu dva vala pan­de­mi­je sto­ga nam je bilo iza­zov­no raz­miš­lja­ti o pro­jek­tu koji se može odvi­ja­ti i u vri­je­me kada nema više koro­na­vi­ru­sa. Željeli smo razvi­ti ide­ju o neče­mu što može uni­ver­zal­no funk­ci­oni­ra­ti i za vri­je­me on line nas­ta­ve ali i u nor­mal­na vre­me­na pa smo doš­li na ide­ju vieo tuto­ri­ala, kom­bi­ni­ra­nog s men­to­ri­ra­njem on line, u real­nom vre­me­nu. Projekt smo dizaj­ni­ra­li tako da poti­če sudje­lo­va­nje mla­dih na više razi­na, naime oni sami bira­ju teme pre­da­va­nja izme­đu ponu­đe­nih radi­oni­ca, zatim sudje­lu­ju i stva­ra­ju sadr­žaj, dije­le ga jav­no i sami osmiš­lja­va­ju mar­ke­ting i kana­le dis­tri­bu­ci­je te potom gla­sa­ju za naj­bo­lje rado­ve, kazao je Jurcan.

On je potom nabro­jao aktiv­nos­ti pro­jek­ta, a to su 15 video lek­ci­ja u sklo­pu šest edu­ka­tiv­nih radi­oni­ca čije su teme: Osnove rada izra­de gif ani­ma­ci­ja, stic­ke­ra i emo­ji­ja, Remiksiranje glaz­be u Abletonu, Snimanje i edi­ti­ra­nje videa za onli­ne plat­for­me, Uvod u digi­tal­ni DJ-ing na PC apli­ka­ci­ja­ma, Osnove umjet­nič­ke foto­gra­fi­je te Uvod u digi­tal­ni mar­ke­ting. Svaka radi­oni­ca podi­je­lje­na je u dvi­je video lek­ci­je i tri pre­da­va­nja. Sveukupno bit će pet par­ti­ci­pa­tiv­nih pro­je­ka­ta: orga­ni­za­ci­ja natje­ča­ja za rado­ve iz foto­gra­fi­je i onli­ne izlož­ba, orga­ni­za­ci­ja natje­ča­ja za rado­ve iz gif ani­ma­ci­ja, emo­ji­ja, stic­ke­ra i izlož­bu, orga­ni­za­ci­ja natje­ča­ja za video spo­to­ve i pokre­ta­nje tik tok kana­la, natje­čaj za glaz­be­ne rado­ve i DJ mik­se­ve i pokre­ta­nje live stre­am kana­la te natje­čaj za druš­tve­no odgo­vo­ran mar­ke­ting na druš­tve­nim mrežama.

 

Kristina Nefat, pred­sjed­ni­ca Hrvatskog udru­že­nja inter­dis­ci­pli­nar­nih umjet­ni­ka, pred­sta­vi­la je edu­ka­tiv­no-digi­tal­nu plat­for­mu za mla­de IN DIS PLODOVI koja na jed­nom mjes­tu pove­zu­je koris­ni­ke edu­ka­tiv­nih aktiv­nos­ti (uče­ni­ke i škol­sko osob­lje sred­njih ško­la), edu­ka­to­re (čla­no­ve Hrvatskog udru­že­nja inter­dis­ci­pli­nar­nih umjet­ni­ka i osta­le kul­tur­no-umjet­nič­ke dje­lat­ni­ke) i dona­to­re (prav­ne i fizič­ke osobe).

- Cilj ove plat­for­me je da bude samo­odr­ži­va i da sus­tav­no pra­ti pro­mje­ne i tren­do­ve na suvre­me­noj kul­tur­no-umjet­nič­koj sce­ni. Platforma omo­gu­ću­je svo­jim koris­ni­ci­ma da se na jed­nos­ta­van način, pra­te­ći kalen­dar doga­đa­nja, pri­ja­ve na edu­ka­tiv­ne radi­oni­ce koje će se pro­vo­di­ti od 2021. godi­ne, ali i da pred­lo­že HUiU‑u ide­je za razvoj novih edu­ka­tiv­nih aktiv­nos­ti. Provoditeljima se olak­ša­va kon­takt s budu­ćim polaz­ni­ci­ma radi­oni­ca i nami­je­nje­na je svi­ma koji se bave edu­ka­ci­jom dje­ce i mla­dih, ali nema­ju, pri­mje­ri­ce, pros­tor­ne uvje­te ili opre­mu potreb­nu za odr­ža­va­nje edu­ka­tiv­nih radi­oni­ca, kaza­la je Nefat.

Posljednji pro­mjer dobre prak­se dala je Tihana Puc, povjes­ni­čar­ka umjet­nos­ti zapos­le­na u Ministarstvu kul­tu­re i medi­ja Republike Hrvatske koja je pred­sta­vi­la pro­jekt Opservatorij umjet­nič­kog rada (OUR). Radi se o hva­le­vri­jed­nom i ambi­ci­oz­nom dugo­roč­nom pro­jek­tu s ciljem una­pre­đi­va­nja uvje­ta za doku­men­ti­ra­nje i istra­ži­va­nje polja suvre­me­ne umjet­nos­ti u Hrvatskoj te dopri­nos nje­go­voj vid­lji­vos­ti unu­tar doma­ćeg, regi­onal­nog i među­na­rod­nog kon­tek­s­ta. Specifični cilje­vi pro­jek­ta su stva­ra­nje neza­vis­nog cen­tral­nog izvo­ra poda­ta­ka o suvre­me­nim umjet­ni­ci­ma, kus­to­si­ma, izla­gač­kim prak­sa­ma te umjet­nič­kim pros­to­ri­ma, stva­ra­nje širo­ko dos­tup­nog izvo­ra infor­mi­ra­nja, edu­ka­tiv­nog ala­ta i istra­ži­vač­kog resur­sa, poti­ca­nje pri­mje­ne kvan­ti­ta­tiv­nih i digi­tal­nih meto­da u (povi­jes­ti) umjet­nos­ti te poti­ca­nje umre­ža­va­nja i surad­nje među srod­nim (umjet­nič­kim, istra­ži­vač­kim, ins­ti­tu­ci­onal­nim i vanins­ti­tu­ci­onal­nim) doma­ćim i ino­zem­nim ini­ci­ja­ti­va­ma u području.

- Ideja za pro­jekt je nas­ta­la sada već dav­ne 2013. i 2014. godi­ne, no on se razvi­jao popri­lič­no pola­ga­no u naj­ve­ćoj mje­ri zbog nedos­tat­ka resur­sa . Uzlet je dobio s uklju­če­njem umjet­nič­ke orga­ni­za­ci­je Format C u nje­go­vu pro­ved­bu. Trenutno je Format C nosi­telj i koor­di­na­tor pro­jek­ta iako tu moram i dalje nagla­si­ti da je riječ o pro­jek­tu u nas­ta­ja­nju te je još rano za govo­ri­ti o nje­go­vim isho­di­ma, kaza­la je Puc koja je na kra­ju nakon pita­nja publi­ke napo­me­nu­la da je buduć­nost pro­jek­ta ovi­si uve­li­ke o nje­go­vom finan­ci­ra­nju, ali i umre­ža­va­nju više aktiv­nih dioni­ka koji se bave suvre­me­nom umjet­noš­ću na naci­onal­noj razini.

Uđite u Walterovu kocku

Za kraj kon­fe­ren­ci­je Nela Simić je vodi­la raz­go­vor s direk­to­rom plat­for­me Walter’s Cube iz New Yorka, Balaszom Faragom koji je govo­rio o poten­ci­ja­lu novih teh­no­lo­gi­ja za pre­zen­ta­ci­ju umjet­nos­ti. Farago je jedan od začet­ni­ka Online Viewing Rooms teh­no­lo­gi­je koja posje­ti­te­lju omo­gu­ću­je detalj­ni­ju inte­rak­ci­ju s umjet­nič­kim dje­lom od one u fizič­kom prostoru.

- Ideja za ovaj pro­jekt je vrlo jed­nos­tav­na: reci­mo da želi­te pos­lu­ša­ti pje­smu „Under the Bridge“ Red Hot Chilly Peppersa te da je jedi­ni način za to kupi­ti kar­tu za nji­hov kon­cert, otpu­to­va­ti na to mjes­to i tek onda ju pos­lu­ša­ti. Vizualna umjet­nost je još uvi­jek u toj fazi: ako želi­te pogle­da­ti rado­ve Basquiata prvo mora­te pro­na­ći kada i gdje će se odr­ža­ti nje­go­va izlož­ba, kupi­ti avi­on­sku kar­tu i ulaz­ni­cu i pri­če­ka­ti taj datum. Za raz­li­ku od glaz­be koja je za svo­ju dis­tri­bu­ci­ju uspje­la pro­na­ći više for­ma­ta vizu­al­na umjet­nost u tome kaska. Koji je for­mat kojim može­mo u digi­tal­nom okru­že­nju pred­sta­vi­ti umjet­nič­ko dje­lo? Odgovor na to pita­nje dao nam je Walter Benjamin u jed­nom svom ese­ju gdje je opi­sao da umjet­nič­ki rado­vi posje­du­ju odre­đe­nu auru te da je ona raz­mak izme­đu pro­ma­tra­ča i dje­la samog te svi kuto­vi koje pro­ma­trač može poma­kom u pros­to­ru per­ci­pi­ra­ti. Ono što naš pro­jekt želi pre­ni­je­ti jest ta aura umjet­nič­kog dje­la kojeg može pro­ma­tra­ti u vir­tu­al­nom 3D okru­že­nju. Kao i kod pri­je­no­sa glaz­be zna­mo da će se u pro­ce­su digi­ta­li­za­ci­je izgu­bi­ti odre­đe­ni pos­to­tak kva­li­te­te zvu­ka, ali ako ovim pro­ce­som uspi­je­va­mo pre­ni­je­ti i 70% Benjaminove aure sma­tram da smo pos­ti­gli jako puno, kazao je Farago.

On je potom opi­sao pro­ces kojim bilo koja gale­ri­ja može pris­tu­pi­ti nji­ho­vom ser­vi­su. Sve što je potreb­no su foto­gra­fi­je gale­ri­je i izlo­že­nih dje­la koji se potom pre­ta­ču u vir­tu­al­nu 3D izlož­bu. Servis košta 65 eura mje­seč­no (s jed­no­go­diš­njim polo­gom), a izlož­ba osta­je uvi­jek dos­tup­na na nji­ho­vom ser­ve­ru. Galerije mogu izra­di­ti koli­ko god vir­tu­al­nih izlož­bi žele, a veće ins­ti­tu­ci­je ili muze­ji mogu upos­li­ti svo­je kus­to­se da osmiš­lja­ju raz­li­či­te temat­ske izlož­be koji­ma mogu pri­ka­za­ti pred­me­te iz svo­jih boga­tih fundusa.

Tekst i foto­gra­fi­je Boris VINCEK

• 2. Konferencija “Izazovi galerija u razvoja publike”
• ARHEOLOŠKI MUZEJ ISTRE
• IKA-ACI Istarska kulturna agencija
• Ministarstvo kulture i medija RH
• Udruga Atanor