Izložbe Đurice Ciganovića i Judite Horvatinović Galeriji Fonticus u Grožnjanu

07.04.2022.

Gradska gale­ri­ja Fonticus iz Grožnjana pred­stav­lja dva samos­tal­na likov­na pro­jek­ta – samos­tal­nu izlož­bu Đurice Ciganovića „Vizualizirana poeti­ka“ i samos­tal­nu izlož­bu Judite Horvatinović pod nazi­vom „Evokacije pros­to­ra“ u petak, 8. trav­nja u 19 sati.

„Đurica Ciganović pred­stav­lja gra­fič­ke oti­ske koje sadr­žaj­no tvo­re tri zaseb­ne cje­li­ne. One se raz­li­ku­ju po tema­ti­ci, ali i po pris­tu­pu likov­noj pod­lo­zi. Svi rado­vi otis­nu­ti su matri­ca­ma izve­de­nim u lino­re­zu. Iako je ova teh­ni­ka rela­tiv­no jed­nos­tav­na, autor zna­lač­ki bara­ta teh­no­lo­gi­jom. Svoje remi­nis­cen­ci­je iska­zu­je unu­tar osob­nih likov­nih moguć­nos­ti. Asocijacije pre­poz­nat­lji­vih obli­ka mije­ša­ju se s zna­čenj­skim poma­ci­ma ili doda­nim elementima.

„Najbrojniji su otis­ci na temu zbir­ke lite­rar­nih rado­va, zbir­ke krat­kih pri­ča Dušana Gojkova. Njegove izvr­s­ne krat­ke pri­če pod­sje­ća­ju na stil Daniila Harmsa. Ovdje se svo­je­vr­s­ni nadre­ali­zam, iska­zan kroz uglav­nom krat­ke tek­s­to­ve, pre­la­ma sli­kar­skom ima­gi­na­ci­jom u mogu­će ilus­tra­ci­je. Motivi pokat­kad pra­te sadr­žaj krat­kih pri­ča knji­žev­nog pred­lo­ška. No, likov­njak si dopu­šta otklo­ne od lite­rar­ne ini­ci­ja­ci­je. Niz kom­po­zi­ci­ja raz­li­ku­je se pre­ma pris­tu­pu temi pri­če koju likov­njak obra­đu­je. Izuzetno mašto­vi­tom pis­cu pri­klju­ču­je se dovit­lji­va likov­na inter­pre­ta­ci­ja. Vizualizacije pone­kad nude sasvim indi­vi­du­alan doživ­ljaj koji se ne mora u pot­pu­nos­ti pok­la­pa­ti s iona­ko neo­če­ki­va­nim tije­kom knji­žev­nog sižea. I jedan i dru­gi autor daju si mašti na volju opi­si­va­nje, a potom vizu­ali­za­ci­ju odre­đe­nog sadr­ža­ja“, piše kus­tos Eugen Borkovsky

„Kolekcijom likov­nih raz­miš­lja­nja pred­stav­lja se Judita Horvatinović. Zaustavlja se u gale­ri­ji da s nama podi­je­li fas­ci­na­ci­ju moguć­nos­ti­ma igre pro­pi­ti­va­nja poj­ma pros­to­ra. Njeno vizu­al­no istra­ži­va­nje, igra­nje, izve­de­no akri­lom na plat­nu, kre­će se u dva smje­ra. U aso­ci­ja­tiv­nom smje­ru, igri frag­me­na­ta koji doti­ču ide­ju obli­ka i u smje­ru sasvim aps­trak­t­nih kom­po­zi­ci­ja. Oblici iz prve gru­pe rado­va mogu nas aso­ci­ra­ti na poz­na­te pros­to­re. U dru­goj gru­pi prev­la­da­va­ju ges­tu­al­ni zapi­si koji upu­ću­ju na osob­na sta­nja, ener­gi­je koje mogu­ći pros­to­ri emaniraju.

„Izloženi rado­vi izra­žaj­nost dobi­va­ju ges­tu­al­nim činje­njem bli­skim spon­ta­nom izra­zu. Umjetnica inte­gri­ra ele­men­te čiji smi­sao uskla­đu­je osob­nim pro­miš­lja­njem, a usput pro­pi­tu­je nji­hov tip­ski sta­tus. Ponegdje pro­miš­lje­ne, a poneg­dje halu­ci­na­tor­ne kom­bi­na­ci­je pro­ma­tra­ča dovo­de u nesi­gur­nost doj­ma. Bez obzi­ra na spon­ta­nost izved­be, umjet­ni­ca mis­li na pro­ma­tra­ča pa mu se obra­ća nas­lo­vi­ma rado­va“, isti­če kus­tos Borkovsky.

Priredio B. V.