IZLOŽBA MARINE RAJŠIĆ „Posebna prigoda“ U GRADSKOJ GALERIJI LABIN

Gradska gale­ri­ja Labin nas­tav­lja ovo­go­diš­nji pro­gram izlož­bom „Posebna pri­go­da“ umjet­ni­ce Marine Rajšić, čije je otva­ra­nje zaka­za­no za petak, 3. lip­nja, s počet­kom u 20 sati.

Autorica izlož­be Marina Rajšić osmis­li­la je novi kon­cept, koji će samos­tal­nom izlož­bom pred­sta­vi­ti u Gradskoj gale­ri­ji Labin. Izložbu u pro­gra­mu gale­ri­je osvo­ji­la je dru­gom nagra­dom dobi­ve­nom na proš­lo­go­diš­njem, 24. po redu, Labinskom uzle­tu likov­nos­ti, s dje­lom „Knjižna gra­đa tre­nut­no nedos­tup­na“. Kustosica izlož­be je ujed­no kus­to­si­ca Gradske gale­ri­je Labin, Stephanie Peršić.

Umjetnica se napo­se bavi medi­jem ins­ta­la­ci­je, kom­bi­ni­ra­ju­ći digi­tal­nu teh­no­lo­gi­ju i gra­fič­ki dizajn. Iako pri­pa­da mla­đoj gene­ra­ci­ji umjet­ni­ka, istak­nu­la se anga­ži­ra­nim pris­tu­pom u svo­jim rado­vi­ma, koji­ma pro­pi­tu­je uvri­je­že­ne navi­ke, druš­tve­ne nor­me, kao i pita­nje temelj­nih vri­jed­nos­ti. U svi­je­tu pod­lož­nom pro­mje­na­ma i sklo­nom pra­će­nju aktu­al­nih tren­do­va, ne pod­li­je­že stru­ji veći­ne bez­gla­vo jure­ći za pla­si­ra­nim isti­na­ma, već pro­miš­lja o sve oči­gled­ni­jem jazu proš­log i sadaš­njeg (budu­ćeg) svi­je­ta, pita­ju­ći se svi­đa li joj se smjer u kojem se kre­će­mo (ili nepo­vrat­no strmoglavljujemo).

Instalacija „Posebna pri­go­da“ nas­tav­lja umjet­ni­či­na raz­miš­lja­nja otva­ra­ju­ći svi­jet proš­los­ti u sadaš­njos­ti. Tako dobi­ve­ni pre­sjek uka­zat će na (ne)mogućnost koeg­zis­ten­ci­je i, možda, naves­ti na dub­lja pro­miš­lja­nja o vlas­ti­tim sta­vo­vi­ma i istin­skim temelj­nim vri­jed­nos­ti­ma, oni­ma u srži sva­kog od nas, otkri­ve­nih ski­da­njem nakup­lje­nih slo­je­va. Izjavila je kus­to­si­ca izložbe.

Riječima same umjet­ni­ce: „pred­me­ti su u proš­los­ti čini­li raz­li­ku izme­đu sva­kod­ne­vi­ce i poseb­ne pri­go­de, odnos­no stva­ra­li atmo­sfe­ru nesva­ki­daš­nji­ce kori­šte­njem samo u za to nami­je­nje­nim pri­go­da­ma (vjen­ča­nji­ma, rođen­da­ni­ma, blag­da­ni­ma, nedje­lja­ma). To su ujed­no bili tre­nut­ci dovolj­no zna­čaj­ni da se foto­gra­fi­ra­ju, uko­li­ko je pos­to­ja­la ta moguć­nost. Danas su ti isti pred­me­ti izaš­li iz mode ili kom­plet­no izgu­bi­li prvo­bit­nu funk­ci­ju. Predmeti sva­kim danom gube na eko­nom­skoj, ali dobi­va­ju na sen­ti­men­tal­noj vri­jed­nos­ti, isto­vre­me­no čes­to pred­stav­lja­ju­ći fizič­ki teret, sklo­nje­ni u nekom kut­ku, gdje čekaju.

Upravo ti isti pred­me­ti, posu­đe­ni od sta­nov­ni­ka Labina i oko­li­ce, sači­nja­va­ju temelj izlož­be. Omotani u arhiv­sku foli­ju, pod­sje­ća­ju na celo­fa­nom umo­ta­ne daro­ve (kako je veći­na dobi­ve­na dari­va­njem). Predmet je zatvo­ren, bez funk­ci­je. Nije bačen, više ne koris­ti prvot­noj funk­ci­ji, neg­dje je između.“

Priredio B. V.

• Gradska galerija Labin
• Marina Rajšić