Malteško iznenađenje

KINO:LUZZU, reda­telj Alex Camilleri

Da li se sje­ća­te kada ste u hrvat­skim kini­ma gle­da­li neki mal­te­ški film? Vjerojatno niti žeš­ći fil­mo­fi­li s dobrim pam­će­njem ne bi lako odgo­vo­ri­li na ovo pitanje.

Srećom, u doma­ćim kini­ma upra­vo ovih dana igra jedan mal­te­ški film i to jako dobar. Riječ je o fil­mu „Luzzu“ (reda­telj Alex Camilleri), koji se zove pre­ma plo­vi­lu kojim glav­ni lik Jesmark riba­ri da bi osi­gu­rao mini­mal­na život­na sred­stva za vlas­ti­tu obi­telj. Međutim, nje­gov tek rođe­ni sin tre­ba dodat­nu nje­gu što će nje­mu i supru­zi dodat­no zakom­pli­ci­ra­ti sva­kod­ne­vi­cu, a u nji­ho­ve živo­te mije­ša se i mate­ri­jal­no situ­ira­na puni­ca koja u novo­nas­ta­loj situ­aci­ji vidi pri­li­ku za dominacijom.

Jesmark pola­ko odus­ta­je od svo­jih život­nih prin­ci­pa i poči­nje sura­đi­va­ti s lokal­nim korum­pi­ra­nim pre­pro­da­va­či­ma ribe. Poznato je koli­ko Malta ima pro­ble­ma s korup­ci­jom i nedje­lo­tvor­nim jav­nim služ­ba­ma tako da je oda­bir ove tema­ti­ke sasvim oprav­dan, ali naj­u­pe­čat­lji­vi­ji je način kojim je reda­telj Camilleri razrađuje.

Ponajviše je dojm­ljiv nje­gov vizu­al­ni stil s kame­rom iz ruke koja sni­ma uske pla­no­ve, u vid­nom polju su uglav­nom samo pro­ta­go­nis­ti, a tako se kod gle­da­te­lja stva­ra dojam zato­če­nos­ti i pri­je­te­ćeg ugo­đa­ja. Naročito je upe­čat­ljiv glav­ni glu­mac Jesmark Scicluna (zove se isto kao film­ski lik), koji je glu­mač­ki vrlo dis­kre­tan s ogra­ni­če­nom ges­ti­ku­la­ci­jom, ali kroz tu glu­mač­ku suz­dr­ža­nost uspi­je­va sjaj­no izra­zi­ti osjećaje.

No, Camilleri uspi­je­va pre­do­či­ti i više od jed­ne poje­di­nač­ne ljud­ske dra­me. On tako­đer iznim­no učin­ko­vi­to pri­ka­zu­je suvre­me­nu Maltu, raza­pe­tu izme­đu malih riba­ra koji pri­ča­ju na dija­lek­tu dok im lokal­ni sve­će­nik bla­gos­liv­lja bar­ke i ogrom­nih kon­tej­ner­skih ter­mi­na­la te pro­ble­ma­tič­nih EU zakona.

Zbog sve­ga toga film je dois­ta uni­ver­za­lan i tiče se gra­đa­na bilo koje medi­te­ran­ske drža­ve. Vjerojatno ćemo mora­ti pri­lič­no čeka­ti do slje­de­ćeg mal­te­škog fil­ma u našim kini­ma, ali nadaj­mo se da će biti barem ova­ko dobar.

Elvis Lenić