Renesansna i hebrejska mistika u matrixu

• Tekst i fotografije Marko ŠORGO

• U MMC gale­ri­ji, svo­je­vr­s­nim kul­tur­nim cen­trom Grada Umaga, otvo­re­na je 27. kolo­vo­za izlož­ba nazva­na Staze svje­tlos­ti, čiji je autor Tobia Ravà. Talijanskog umjet­ni­ka i osta­le sudi­oni­ke otvo­re­nja je pred­sta­vi­la Larissa Gasperini, rav­na­te­lji­ca usta­no­ve Festum za pro­to­kol, odno­se s jav­noš­ću i mani­fes­ta­ci­je gra­da Umaga.

Izloženo je 15 sli­ka veli­kog for­ma­ta, te čer­ti­ri skul­p­tu­re od lije­va­ne bron­ce sa živo­tinj­skim moti­vi­ma. Slike su u boji, goto­vo mono­kro­mat­ske i u nijan­sa­ma, sli­ka­ne na sate­nu ili na reflek­ti­ra­ju­ćoj pod­lo­zi alu­mi­ni­ja, nas­ta­le su u pos­ljed­njih šest godi­na, a na nji­ma može­mo uoči­ti urba­ne pano­ra­me, hod­ni­ke i nasa­de sta­ba­la. Točnije, čini se da ih vidi­mo, pošto je sva­ka, ili goto­vo sva­ka povr­ši­na nas­li­ka­nih moti­va pre­kri­ve­na broj­ka­ma i slo­vi­ma na hebrej­skom. Ove je poto­nje, isti­če Gasperini, Ravà počeo izu­ča­va­ti pri­je 34 godi­ne. Ova dje­la koja, donek­le pod­sje­ća­ju na neke sce­ne iz jed­ne popu­lar­ne holi­vud­ske film­ske fran­ši­ze mogu­će je posje­ti­ti sve do 23. rujna.

Autorica pred­go­vo­ra Maria Luisa Trevisan je istak­la da odre­đe­ni rado­vi pred­stav­lja­ju kori­je­ne, odnos­no migran­te koji nose sa sobom gru­du zem­lje sim­bo­li­zi­ra­ju­ći tako i nema­te­ri­jal­nu jezik i obi­ča­je koji čine nji­hov iden­ti­tet. Instrumenti odnos­no prin­ci­pi koji­ma se autor koris­tio su bili aktu­al­ni i una­trag neko­li­ko sto­lje­ća, to su zlat­ni rez, broj fi, te Fibonaccijev niz, doda­je. Odabrani rado­vi bi tre­ba­li zna­či­ti pove­za­nost Umaga sa mjes­ti­ma s dru­ge stra­ne Jadrana, ima­mo tako na sli­ka­ma pano­ra­me Venecije i Chioggie, zaklju­ču­je kus­to­si­ca. Kao kuri­ozi­tet, Trevisan je doda­la poda­tak da se autor tek od 1996 godi­ne počeo koris­ti­ti hebrej­skim pismom u svo­jim radovima.

Autor je svo­jim radom poku­šao pre­do­či­ti, odnos­no odgo­net­nu­ti mis­te­ri­oz­nost i zago­net­nost svi­je­ta kojeg vidi­mo i uzi­ma­mo zdra­vo za goto­vo. Još jed­na zanim­lji­vost je pre­do­mi­nant­nost osnov­nih boja, odnos­no žute, pla­ve i crve­ne, te pot­pu­na odsut­nost lju­di i živo­ti­nja, žele­ći možda time dodat­no nagla­si­ti da je sve i svug­dje ista poza­di­na, ista mate­ri­ja, a samo ih ljud­sko zna­nje, ili možda samo­za­va­ra­va­nje dije­li na moje i vaše. Otvorenje je svo­jim nas­tu­pom razve­se­li­la i vokal­na sku­pi­na Kantadori iz Lovrečice.

Posjetiteljima se obra­tio i pred­stav­nik Tršćanskog otvo­re­nog Učilišta, Fabrizio Somma, istak­nuv­ši izme­đu osta­log da se radi o auto­ru svjet­ske kla­se, koji je izla­gao u SAD‑u, te Kini.

Ravà, pod­sje­ća dogra­do­na­čel­ni­ca Floriana Bassanese Radin, je i ute­me­lji­telj kul­tur­no urba­nis­tič­ke udru­ge čija je svr­ha pri­la­go­di­ti i uskla­di­ti gra­do­ve sa pri­rod­nom oko­li­nom i stal­nim sta­nov­ni­ci­ma, što je i nama ovdje sve potreb­ni­je, zaključuje.

Tobia Ravà rođen je u Padovi 1959. godi­ne. Pohađao je Međunarodnu ško­lu gra­fi­ke u Veneciji i Urbinu, diplo­mi­rao semi­olo­gi­ju umjet­nos­ti na Sveučilištu u Bologni kao uče­nik Umberta Eca, a sli­ka­ti je počeo 1971. i ota­da izla­že po čita­vom svi­je­tu. Bavi se hebrej­skom iko­no­gra­fi­jom, pro­mo­tor je likov­ne gru­pe Triplani i suos­ni­vač udru­ge Koncert suvre­me­ne umjet­nos­ti. Predaje na temu hebrej­ske kul­tu­re, mate­ma­tič­ke logi­ke i suvre­me­ne umjet­nos­ti. S Marijom Luisom Trevisan 2004. stva­ra Pardes, istra­ži­vač­ki labo­ra­to­rij suvre­me­ne umjet­nos­ti u Miranu, gdje umjet­ni­ci raz­li­či­tih nara­šta­ja i kul­tu­ra ras­prav­lja­ju o pita­nji­ma pri­ro­de i znanosti.

• MMC galerija Grada Umaga
• Tobia Ravà
• Ustanova Festum Umag