(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: Gostovanje predstave „Generacija XYZ“

21.11.2022.

„Svako vrijeme nosi svoje izazove“

• Teatar Naranča ugos­tio je 20. stu­de­nog Teatar Cirkus Punkt s pred­sta­vom „Generacija XYZ“. Riječ je o pro­fe­si­onal­noj pred­sta­vi za sve uzras­te koja se bavi temom gene­ra­ci­ja. Kroz pred­sta­vu pra­ti­mo tri mla­de dje­voj­ke iz raz­li­či­tih gene­ra­ci­ja te nji­ho­ve bri­ge i nesi­gur­nos­ti koje su nekad raz­li­či­te, a nekad iste.

Predstava se bavi 80-ima, 90-ima i 00-ima. Svaka od tih gene­ra­ci­ja ima svo­je spe­ci­fič­nos­ti – glaz­be­ne žan­ro­ve, mod­ne tren­do­ve, teh­no­lo­ške ino­va­ci­je i spe­ci­fič­ne pro­ble­me, no ima­ju i puno toga zajed­nič­kog. Svaka gene­ra­ci­ja bori se s nekom vrstom egzis­ten­ci­jal­ne kri­ze, život­nim izbo­ri­ma i iza­zo­vi­ma. Svaka pret­hod­na gene­ra­ci­ja može i tre­ba biti podr­ška onoj koja slijedi.

Je li bilo bolje u doba kad se izla­zi­lo u Marelicu, u Uljanik ili pak u Cargo? Je li bilo bolje mla­di­ma koje su u svo­je doba sje­di­li po par­ko­vi­ma ili je bolje današ­njim gene­ra­ci­ja­ma koje se dru­že (samo) virtualno?

Pitanja su koji­ma se bavi ova pred­sta­va i dono­si onaj uvid koji neizos­tav­no svi ima­mo kad odras­te­mo: „U moje doba je bilo bolje“. Tu su, daka­ko, neizos­tav­ne uspo­red­be i pre­pir­ke, iako uzaludne.

Naime, sva­ko vri­je­me nosi svo­je, mla­di se nemi­nov­no suoča­va­ju s broj­nim iza­zo­vi­ma i to ova pred­sta­va na zaba­van način i poka­zu­je. Bez obzi­ra je li se u naše vri­je­me pio bam­bus ili gin tonik, svih su nas u mla­dos­ti mori­le iste brige.

Tu je zanim­lji­va sce­na gdje jed­na od glu­mi­ca nika­ko ne može odlu­či­ti što obu­ći pa nebro­je­no puno puta pos­tav­lja pita­nje: „S jak­nom ili bez?“

Predstava je spe­ci­fič­na po tome što spa­ja raz­li­či­te izved­be­ne umjet­nos­ti – glu­mu, fizič­ki teatar, ples, par­ko­ur i akro­ba­ci­je. Time je jedins­tve­na ovak­va pred­sta­va za sve uzraste.

Puno je tu glaz­be, pred­sta­va je dina­mič­na, a glum­ci ima­ju inte­rak­ci­ju s publi­kom kojoj pos­tav­lja­ju pita­nja nekad i ne oče­ku­ju­ći odgo­vo­re, ali oni naj­mla­đi su ih neizos­tav­no davali.

Na sce­ni su tri glu­mi­ce, Lidija Kraljić, Ivana Pedljo i Katarina Arbanas koje su uz Tihana Strmečki i Nina Horvat auto­ri­ce pro­jek­ta. Vrlo su uigra­ne i uvjer­lji­ve u svo­ji­ma ulo­ga­ma, sva­ka u odje­ći tipič­noj za odre­đe­no razdoblje.

Na sce­ni je samo jed­na lime­na kons­truk­ci­ja no i to je više no dovolj­no jer se one po njoj penju, oko nje ple­šu, ras­tav­lja­ju je i sas­tav­lja­ju… Scenografiju pot­pi­su­je Irena Kraljić.

Teatar Cirkus Punkt je umjet­nič­ka orga­ni­za­ci­ja koja obje­di­nju­je kaza­li­šte i suvre­me­ni cir­kus te je u Pulu ovom izved­bom doni­je­la nešto novo i drugačije.

Šteta što ovu pred­sta­vu koju je Teatar Naranča pok­lo­nio publi­ci povo­dom Noći kaza­li­šta nije doš­lo pogle­da­ti više lju­di – svih generacija.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.

Tekst Paola ALBERTINI

Fotografije iz arhi­va Teatra CirkusPunkt