Predstave i koncerti u Istarskom narodnom kazalištu

B. V.

20.01.2023.

Gostovanje pred­sta­ve „Otočka ter­ca“ u pro­duk­ci­ji Centra za kul­tu­ru Grada Novog Vinodolskog na pro­gra­mu je Istarskog narod­nog kaza­li­šta Gradskog kaza­li­šta Pula u pone­dje­ljak 23. siječ­nja u 19.30 sati. Autorica je Beatrice Kurbel, a reži­ju pot­pi­su­je Ivan Vanja Alač. U pred­sta­vi igra­ju Branka Petrić Fehmiu, Olivera Baljak i Ana Vilenica.

„Pomalo mono­to­nu sva­ki­daš­nji­cu ses­ta­ra Ave i Bele u nji­ho­voj izo­li­ra­noj otoč­koj sre­di­ni, pro­mi­je­nit će Zagrepčanka Doris. Kako bi pre­ži­vje­le zimu, ses­tre ogla­ša­va­ju iznajm­lji­va­nje sta­na, na koji se jav­lja pre­vo­di­te­lji­ca iz Zagreba. Njezin će dola­zak pokre­nu­ti pro­mje­ne u živo­ti­ma žena raz­li­či­tih gene­ra­ci­ja i opreč­nih karak­te­ra od kojih sva­ka ima svo­je sno­ve, nada­nja i oče­ki­va­nja, uspo­ne i pado­ve“, piše u opi­su predstave.

Klavirski reci­tal Pabla Rossija na ras­po­re­du je u uto­rak, 24. siječ­nja u 19.30 sati. Na pro­gra­mu su dje­la E. Kriegera, L. V. Beethovena, Villa-Lobosa i F. Chopina.

Plesna pred­sta­va „Kad ruke šute“ kore­ograf­ki­nje Ilon Cvitić Kanceljak u kojoj igra­ju Sunčica Bandić i Christian Nujster na ras­po­re­du je u sri­je­du, 25. siječ­nja u 19.30 sati.

„“Kad ruke šute” ples­na je pred­sta­va čija je dra­ma­tur­ško – kore­ograf­ska kon­cep­ci­ja nas­ta­la na teme­lju struč­no – istra­ži­vač­kog tek­s­ta o part­ner­skim odno­si­ma soci­jal­ne peda­go­gi­nje Sare Peranić. Plesač i ple­sa­či­ca, Sunčica Bandić i Christian Nujster, slu­že­ći se pokre­tom, u kore­ogra­fi­ji Ilone Cvitić Kanceljak i uz autor­sku glaz­bu Silvije Grilec, pri­ka­zu­ju četi­ri razi­ne part­ner­skog odno­sa kroz koje svi part­ne­ri na putu izgrad­nje kva­li­tet­nog odno­sa na svoj jedins­tve­ni način pro­la­ze: priv­lač­nost, roman­ca, bor­ba za moć, pra­va lju­bav. Priča je osna­že­na i audi­ovi­zu­al­nim pro­jek­ci­ja­ma u koji­ma se uz pomoć kaza­li­šta sje­na imi­ti­ra sva­ki stu­panj razvo­ja život­nog cik­lu­sa lep­ti­ra. Što li pak lep­ti­ri i kva­li­tet­ne veze ima­ju zajed­nič­ko? Naime, i jed­ni i dru­gi pro­la­ze raz­li­či­te sta­di­je saz­ri­je­va­nja. Leptir mora pro­ći četi­ri sta­di­ja, od jajaš­ca pre­ko gusje­ni­ce i kuku­lji­ce sve do šare­ne odras­le jedin­ke koja je spo­sob­na letje­ti. Kvalitetna veza odvi­ja se u četi­ri raz­li­či­ta sta­di­ja: priv­lač­nost, roman­ca, bor­ba za moć i pra­va lju­bav. Svaki sta­dij je jedins­tven, ali i pri­je­ko potre­ban u razvoj­nom pro­ce­su i kao pre­du­vjet slje­de­ćem. Leptiri ne mogu oži­vje­ti ako nisu proš­li pret­hod­ne sta­di­je, a pra­va lju­bav ne može pro­iza­ći iz odno­sa koji se nije razvio iz priv­lač­nos­ti, roman­ce i bor­be za moć. Hoće li zavr­še­tak biti „i tako su živje­li sret­no do kra­ja živo­ta“ ili pak „svat­ko je kre­nuo svo­jim putem“ ovi­si o nizu (ples­nih) kora­ka“, piše u opi­su predstave.

Reprize pred­sta­ve „Iznad duge 2022“, pro­duk­ci­je Dramskog stu­di­ja INK pod vod­stvom Marijane Peršić na ras­po­re­du su 26. siječ­nja u 18 sati te 27. siječ­nja u 9.30 te u 11 sati. Igraju: Katja Honović, Gaia Stojšić, Ive Udovičić, Natali Milovan, Victoria Kontošić, Lucija Mišan, Maria Burić, Benedikt Rakitovac, Lucia Ostojić Vitjuk i Tian Radešić.

„Kao pred­lo­žak za scen­ski rad s ovom gru­pom dogo­di­la se obno­va neka­daš­nje pred­sta­ve “Iznad duge”. Nekoliko moti­va iz knj­ge “Dnevnik Anne Frank” onda su, i sada, pos­lu­ži­li za stva­ra­nje jed­ne anti­rat­ne pri­če koja je, naža­lost, sve­vre­men­ska. Zajedno s polaz­ni­ci­ma cilj je bio pro­mis­li­ti o temi i pos­ta­vi­ti zamiš­lje­no u scen­ski pros­tor. Rezultat je pri­ča uok­vi­re­na svim ele­men­ti­ma jed­ne predstave“.

Koncert pul­skog KUD‑a Lino Mariani bit će odr­žan u subo­tu 28. siječ­nja u 19.30 sati.

Kulturno umjet­nič­ko druš­tvo “Lino Mariani”, udru­ga sa auto­nom­nim sta­tu­tom koja dje­lu­je pri Zajednici Talijana Pula, već je 75 godi­na pre­kra­san  nosač mno­gih pros­la­va, obljet­ni­ca, zavr­š­nih kon­ce­ra­ta,  uskr­s­nih misa, Božića, te sva­kog 18. kolo­vo­za u spo­men na žrtve masa­kra u Vargaroli u kate­dra­li u Puli. Njeguje uspo­me­nu na Antonija Smaregliju, jed­nog od naj­ve­ćih istar­skih skla­da­te­lja svih vre­me­na. Utemeljen 1947. kao rad­nič­ko kul­tur­no- umjet­nič­ko druš­tvo – osta­lo sve do 1990-ih – odu­vi­jek se osla­njao na rad­ni­ke i samos­tal­nu zajed­ni­cu, podu­ča­vao  glaz­be­ni­ke koji su, više od pede­set godi­na vođe­ni maes­trom Nellom Milottijem (ali i dru­gim vrlo dobrim maes­tri­ma orkes­tra), uzdi­gli nje­go­vo ime žanju­ći besko­na­čan niz uspje­ha u Hrvatskoj, Italiji, u zem­lja­ma biv­še Jugoslavije i zem­lja­ma sred­nje Europe. Provode didak­tič­ke aktiv­nos­ti za glaz­be­nu izo­braz­bu mla­dih, a nas­tu­pom sa svo­jim zbo­ro­vi­ma (muškim, žen­skim, mje­šo­vi­tim) i svo­jim orkes­tri­ma (prvens­tve­no man­do­li­nis­tič­kim) „Lino Mariani“ je osta­vio i ostav­lja neiz­bri­siv trag na kul­tur­nom tlu Pule, Istre i šire.