Budućnost u kojoj je ljudsko postojanje neraskidivo povezano s digitalnim podacima i naprednom računalnom tehnologijom

Izložba Refika Anadola „Nature Dreams“ u muzeju ARKEN u Danskoj (10.02.2023. – 27.08.2023.)

Tekst Boris BOGUNOVIĆ

28.02.2023.

• ARKEN Museum of Modern Art je muzej suvre­me­ne umjet­nos­ti koji se nala­zi u Ishøju neda­le­ko Kopenhagena. Mladi stu­dent arhi­tek­tu­re, Søren Robert Lund, izne­na­dio je esta­bli­šment pobje­dom na natje­ča­ju s pro­jek­tom dekons­truk­ti­vis­tič­ke gra­đe­vi­ne koja nali­ku­je divov­skom nasu­ka­nom bro­du, a muzej je sve­ča­no otvo­ren 1996.

ARKEN Museum of Modern Art. Photo: Torben Petersen

 

ARKEN pred­stav­lja dan­sku, nor­dij­sku i među­na­rod­nu umjet­nost – od novih, mla­dih tale­na­ta do već eta­bli­ra­nih ime­na, a do 27. kolo­vo­za ins­ta­la­ci­je Refik Anadola, jed­nog od pre­dvod­ni­ka digi­tal­ne umjet­nos­ti, pros­to­re ovog muze­ja obo­ga­ću­ju izlož­bom pod nazi­vom “Nature Dreams”.

Refik Anadol. Photo: Kyle Raymond Fitzpatrick

 

Tursko-ame­rič­ki umjet­nik Refik Anadol rođen je 1985. u  Istambulu gdje je zavr­šio stu­di­je foto­gra­fi­je i videa. Kasnije se pre­se­lio u Los Angeles i na sve­uči­li­štu UCLA ste­kao još jed­nu diplo­mu smje­ra Design Media Arts. On u svo­jim rado­vi­ma istra­žu­je kako se per­cep­ci­ja i doživ­ljaj vre­me­na i pros­to­ra radi­kal­no mije­nja­ju danas kad stro­je­vi poči­nju domi­ni­ra­ti našim sva­kod­nev­nim živo­tom. Anadol je zain­tri­gi­ran nači­ni­ma na koje digi­tal­no doba i stroj­na inte­li­gen­ci­ja dopu­šta­ju da nova estet­ska teh­no­lo­gi­ja stva­ra obo­ga­će­na imer­ziv­na okru­že­nja koja omo­gu­ća­va­ju dina­mič­nu per­cep­ci­ju prostora.

Refikovi pro­jek­ti sas­to­je se od algo­ri­ta­ma stroj­nog uče­nja koji stva­ra­ju aps­trak­t­na sno­vi­ta okru­že­nja, a nje­go­va kom­pa­ni­ja RAS LAB posve­će­na je istra­ži­va­nju “novih nači­na nara­ti­va poda­ta­ka i umjet­ne inte­li­gen­ci­je”. Anadol je zapo­čeo svo­ju kari­je­ru stva­ra­ju­ći jav­ne rado­ve kao što je pro­jekt “Virtual Depictions” izve­den u San Franciscu 2015., u kojem se za stva­ra­nje vizu­al­nog iskus­tva koris­tio digi­tal­nim podacima.

Refik Anadol, NATURE DREAMS Machine Hallucination 2021. Foto: David Stjernholm

 

Sljedeći veli­ki korak ostva­rio je 2019. pro­jek­tom impre­siv­ne audi­ovi­zu­al­ne ins­ta­la­ci­je “Machine Hallucination” za što je tre­ba­lo obra­di­ti više od 300 mili­ju­na foto­gra­fi­ja i 113 mili­ju­na dru­gih podataka.

 

 

Na proš­lom Bijenalu arhi­tek­tu­re u Veneciji 2021. Anadol je sudje­lo­vao s ins­ta­la­ci­jom “Sense of Space” nas­ta­loj u surad­nji s umjet­ni­kom Gökhan Hotamışlıgilom u kojoj se foku­si­ra se na raz­li­či­ta zna­če­nja per­cep­ci­je na ras­križ­ju arhi­tek­tu­re, neuroz­na­nos­ti, vizu­al­nih umjet­nos­ti i stroj­nog uče­nja iscr­ta­va­njem podat­kov­nih toča­ka koje odra­ža­va­ju kako naš mozak uči, pam­ti i doživ­lja­va dis­kret­ne emo­ci­je. Skup poda­ta­ka pri­kup­ljen je od pri­bliž­no 4.500 lju­di MRI ske­ni­ra­njem, a algo­ri­tam stroj­nog uče­nja iz njih gene­ri­ra umjet­no osmiš­lje­ne neuron­ske mreže.

 

 

Problematika umjet­ne inte­li­gen­ci­je danas sve više dobi­va pozor­nost medi­ja izla­ze­ći iz stro­go struč­ne komu­ni­ka­cij­ske sfe­re, među­tim Anadol svo­jim pris­tu­pom pos­tav­lja filo­zof­ska pita­nja koja upu­ću­ju na buduć­nost u kojoj je ljud­sko pos­to­ja­nje nera­ski­di­vo pove­za­no s digi­tal­nim poda­ci­ma i napred­nom raču­nal­nom teh­no­lo­gi­jom. U ARKEN‑u se Anadol pred­stav­lja s tri rada koja ima­ju pola­zi­šte u vizu­al­noj pre­zen­ta­ci­ji pri­ro­de medi­ja  koja utje­če na naše ide­je o tome što pri­ro­da jest i kako izgle­da. Djelo “Nature Dreams” je tzv. podat­kov­na skul­p­tu­ra veli­či­ne 7 x 7 meta­ra. Imaginarij ovog dje­la osla­nja se na skup poda­ta­ka sas­tav­ljen s više od 300 mili­ju­na jav­no dos­tup­nih foto­gra­fi­ja cvi­je­ća, drve­ća, glji­va, kra­jo­li­ka, obla­ka, uglav­nom sve što je pove­za­no s pri­ro­dom. Algoritmi umjet­ne inte­li­gen­ci­je pre­tva­ra te podat­ke u pot­pu­no nove, dje­lo­mič­no aps­trak­t­ne i uvi­jek mije­nja­ju­će pri­ka­ze pri­ro­de koje bi ljud­ski mozak ina­če teško mogao zamis­li­ti. Ovaj gole­mi skup poda­ta­ka obra­đu­je se pomo­ću pri­la­go­đe­nog sof­tve­ra koji je razvio Anadolov stu­dio. Ova mul­ti­sen­zor­na izlož­ba na taj način eks­pe­ri­men­ti­ra sa sines­te­tič­kom stvar­noš­ću teme­lje­nom na algo­rit­mi­ma, a time “Nature Dreams” suštin­ski obi­lje­ža­va inhe­rent­nu lje­po­tu naše pla­ne­te koju svi dijelimo.

Refik Anadol, NATURE DREAMS, 2021. Foto: ARKEN, Emma Sennels

 

“Winds of Denmark” je dje­lo stvo­re­no poseb­no za ovu izlož­bu, koje svoj oblik popri­ma na teme­lju mete­oro­lo­ških poda­ta­ka iz podru­čja oko ARKEN‑a, a algo­rit­mi pre­vo­de te infor­ma­ci­je u vizu­al­ni oblik koji se isto­vre­me­no pro­ji­ci­ra na vanj­skom oplo­šju muze­ja. Reagirajući na vre­men­ske pri­li­ke, ovo dje­lo se mije­nja iz tre­nut­ka  u tre­nu­tak time bri­šu­ći gra­ni­ce izme­đu teh­no­lo­gi­je i pri­ro­de. U tre­ćem radu s ove izlož­be pod nazi­vom “Machine Memoirs-Space”, posje­ti­te­lji ula­ze u imer­ziv­nu ins­ta­la­ci­ju u kojoj su im osje­ti­la pod­vrg­nu­ta baraž­nom uda­ru sa svih stra­na, a doživ­ljaj je, pre­ma svje­do­če­nji­ma, kao da ste ušli u mozak nekog stro­ja. Važan aspekt digi­tal­ne umjet­nos­ti je sama činje­ni­ca da vri­je­me čes­to pos­ta­je bitan dio rada. Radovi se gene­ri­ra­ju u stvar­nom vre­me­nu, sto­ga vizu­ali nisu video snim­ke koje se uvi­jek izno­va repro­du­ci­ra­ju, već jedins­tve­ne sli­ke koje algo­ri­tam kon­ti­nu­ira­no gene­ri­ra na teme­lju oda­bra­nih podataka.

Uvodeći nove poj­mo­ve poput “sli­ka­nje poda­ci­ma” i “podat­kov­na skul­p­tu­ra”, Anadol pozi­va publi­ku da zamis­li alter­na­tiv­ne i dina­mič­ne stvar­nos­ti rede­fi­ni­ra­ju­ći funk­ci­onal­nost pos­to­je­ćih arhi­tek­ton­skih ele­me­na­ta. On se time bavi nadi­la­ze­ći inte­gra­ci­ju medi­ja u izgra­đe­ne for­me i pre­vo­de­ći logi­ku nove medij­ske teh­no­lo­gi­je u pros­tor­ni dizajn. Anadol i nje­gov tim pri­kup­lja­ju podat­ke iz digi­tal­nih arhi­va i jav­no dos­tup­nih izvo­ra, a zatim obra­đu­ju mili­ju­ne foto­graf­skih sje­ća­nja pomo­ću mode­la kla­si­fi­ka­ci­je stroj­nog uče­nja. Zatim se raz­vr­sta­ni sku­po­vi poda­ta­ka gru­pi­ra­ju u temat­ske kate­go­ri­je kako bi se bolje razu­mio seman­tič­ki kon­tekst podat­kov­nog uni­ver­zu­ma. Ovaj sve­mir poda­ta­ka koji se širi ne samo da pred­stav­lja inter­po­la­ci­ju poda­ta­ka kao sin­te­zu, već pos­ta­je i latent­ni koz­mos u kojem je halu­ci­na­cij­ski poten­ci­jal glav­ni kanal umjet­nič­ke kre­ativ­nos­ti. Anadol je nedav­no izja­vio: “Zamišljamo buduć­nost u kojoj će nam sim­bi­ot­ski odnos sa stro­je­vi­ma dati nove uvi­de, zna­nja i moć ne samo pro­pi­ti­va­nja već i pro­mje­ne pos­to­je­ćih sus­ta­va i stva­ra­nje boljeg svi­je­ta”. Stoga u Anadolovim dje­li­ma stroj pred­stav­lja čovje­ko­vu pri­li­ku da pos­tig­ne dub­lje razu­mi­je­va­nje i napo­s­ljet­ku popri­ma novu estet­sku, osje­til­nu pa čak i duhov­nu dimenziju.