Pulski fokus: Koncert Lifeless Keya u Hotelu Pula

• Četvrti i konač­ni kon­cert prvog cik­lu­sa kon­ce­ra­ta u nekad za pul­sku alter­na­tiv­nu glaz­be­nu sce­nu neza­obi­laz­nom pros­to­ru diska Hotela Pula, u orga­ni­za­ci­ji JazzIstre – udru­ge jazz glaz­be­ni­ka Istre, odr­žan je u nedje­lju, 12. velja­če, kada je nakon nas­tu­pa pija­nis­tič­kog dvo­ji­ca (Andrea Rojnić i Carlos Fagin), kvin­te­ta Sterptet i Big Benda Pula na red došao i sas­tav s manje kla­sič­nim džez reper­to­arom, naj­av­lji­van kao Everything but swing kon­cert. Riječ je o sas­ta­vu Lifeless Key, koji su uz sam nje­gov nuk­le­us, idej­ni i stva­ra­lač­ki dvo­jac kojeg čine sak­so­fo­nist Luka Vrbanec i pija­nist Andrea Rojnić, a koje pra­ti­mo kroz niz džez malih i veli­kih sas­ta­va, za kon­cert nas­lov­ljen „Električni inci­den­ti“ upot­pu­ni­li i Marko Kalčić na bas gita­ri i Andrej Barac na bubnjevima.

Tako je četve­rac s elek­trič­nim zvu­kom basa, kla­vi­ja­tu­ra, sak­so­fo­na s efek­tom te bub­nja sada već pri­pi­tom­lje­noj nedjelj­noj džez publi­ci HP‑a, ser­vi­rao novo, dru­ga­či­je, razi­gra­ni­je i hra­bri­je suzvu­čje koje je dodat­no vra­ti­lo i pros­tor i pri­sut­ne u podjed­na­ko neo­dre­đe­no i odre­đe­no vri­je­me disko­te­ka. Doduše, vje­ro­jat­no bra­ne­ći se pred pok­lo­ni­ci­ma džez glaz­be, već u naj­a­vi kon­cer­ta, Rojnić i Vrbanec gdje kažu kao su se udru­ži­li ponaj­pri­je kako bi sebi sami­ma odgo­vo­ri­li na pita­nje: „Što uop­će našem impre­siv­nom glaz­be­nom stva­ra­laš­tvu može ponu­di­ti upo­tre­ba elek­tro­ni­ke?!“, upo­zo­ra­va­ju: „Moguća su inci­dent­na suzvu­čja iza­zva­na upo­tre­bom elek­trič­nih uređaja.“

Ipak, čilo se u nedje­lju kao da su svi pret­ho­de­ći džez kon­cer­ti koji­ma smo ovdje pri­sus­tvo­va­li, sada su dobi­li manji ili bar uvod­ni smi­sao, jer su Električni inci­den­ti na bini HP‑a izgle­da­li kao ondje pri­pa­da­ju­ći pa i neza­obi­laz­no je bilo pita­nje je li spo­me­nu­ti dvo­jac baš ondje i izvu­kao ins­pi­ra­ci­ju za svoj nas­tup i gra­dio cije­lu pri­ču oko istog, na koje Rojnić jed­nos­tav­no odgo­va­ra: „Inspiraciju smo dobi­li samim kon­cep­tom, dak­le – Električni inci­den­ti. Nakon tri džez kon­cer­ta, odlu­či­li smo napra­vi­ti nešto što je total­no out of everyt­hing i mis­lim da smo u tome uspjeli“.

Priznajem nada­lje da sam alu­di­ra­la i na vri­je­me u koje ste nas odve­li i iz kojeg su nas izve­li, isto­vre­me­no smo jas­no bili ovdje danas i u hotel­skim diska­či­ma moda čak i iz sedam­de­se­tih i osam­de­se­tih godi­na proš­log sto­lje­ća. Vrlo se brzo zavr­tje­la se i disko kugla i sve je neka­ko bilo na svo­jem mjes­tu pa na pita­nje jesu li tra­ži­li svoj zvuk baš u skla­du s atmo­sfe­rom koja se u neko­li­ko pote­za ondje lako pos­ti­že, Vrbanac pot­vr­đu­je: „Definitivno da! Neke su stva­ri bile nami­je­nje­ne tome, ipak je ovo kul­t­no mjes­to, veli­ke lič­nos­ti džez i dru­ge glaz­be su nas­tu­pi­le na ovoj pozor­ni­ci na kojoj smo mi danas bili. Bila bi šte­ta da barem nismo pro­ba­li doča­ra­ti tu atmo­sfe­ru, dodu­še na neki malo žeš­ći način.“

Servirali ste nam ritam izmje­ne iz pre­poz­nat­lji­ve u autor­sku, iz autor­ske u poz­na­tu kom­po­zi­ci­ju. Jeste li lako gra­di­li reper­to­ar ili je u nekom tre­nut­ku bilo bor­be oko nje­ga, odnos­no jes­te li želje­li ispu­ni­ti ga možda i s više autor­skih rado­va, ali ste se kas­ni­je predomislili?

Rojnić: – Zapravo je reper­to­ar i tre­bao biti skroz autor­ski, ali smo u pomanj­ka­nju vre­me­na, više neko li u pomanj­ka­nju ins­pi­ra­ci­je, napra­vi­li kom­pro­mis uba­civ­ši par poz­na­tih koma­da i da šara­mo autor­ske i poz­na­te. Od poz­na­tih su bila dva džez stan­dar­da, jedan disko hit pa i jedan moder­ni­ji disko hit, što je sva­ka­ko pri­do­ni­je­lo doča­ra­va­ju neka­daš­nje atmo­sfe­re ovak­vo­ga klu­ba, jer se zasi­gur­no nekoć puno ple­sa­lo pa je kad se bolje raz­mis­li na kra­ju kom­pro­mis ispao kao super ideja.

Kako ste doš­li do glaz­be­ni­ka koji čine uvjet­no reče­no ritam sek­ci­ju kvar­te­ta Lifeless Key i koji je tip surad­nje uis­ti­nu s nji­ma bio? Sjajan basist Marko Kalčić je iz Rovinja, bub­nja­ra Andreja Barca zna­mo iz nekih dru­gih ben­do­va, kako ste doš­li do ide­je da sura­đu­je­te s nji­ma i tako nam pred­sta­vi­ti nova lica u novim ulogama?

Vrbanec – Svi su kon­cer­ti ovdje kon­ci­pi­ra­ni tako da svi dobi­ju pri­li­ku, dak­le da iz cije­log svo­je­vr­s­nog džez kolek­ti­va pa i šire od nje­ga napra­vi­mo sku­pi­ne svi­ra­ča koji mogu zajed­no radi­ti pre­div­nu glaz­bu. Ali u ovom je slu­ča­ju bio pro­blem i u tome što u Puli nema dovolj­no basis­ta. Marka zna­mo od rani­je i on je sja­jan basist pa smo ga pita­li bi li bio voljan doći odsvi­ra­ti ovaj kon­cert, a on je na kon­cu bio zado­vo­ljan i s reper­to­arom i s nači­nom izved­be, tako da je na kra­ju sve super ispalo.

Kako to u prak­si izgle­da. Ti mu kažeš što svi­ra­te i doba­ciš mu note ili mu govo­riš putem tele­fo­na il i on i dođe na koju pro­bu ili ste i u ovak­vim anga­žma­ni­ma popri­lič­no profesionalni?

Vrbanec – Uvijek je poželj­no da una­pri­jed dobi­je sve mate­ri­ja­le, ali uglav­nom smo sve napra­vi­li na neko­li­ko pro­bi. Probali smo dobi­ti neki novi zvuk i mis­lim da smo u tome uspjeli.

Električnih inci­den­ta nije bilo, za moguć­nost istih osi­gu­ra­li ste se nazi­vom kon­cer­ta, no Andrea koli­ko čes­to ti kao pija­nist imaš čes­to pri­li­ku nosi­ti zvuk koji si ovdje nosio, bez da iza­zo­veš inci­dent s kla­sič­nom džez publikom?

Rojnić – Nemam, iako bih volio ima­ti, no malo pozor­ni­ca nje­gu­je taj zvuk. Ako išta, ovo je poziv da moguć­nos­ti bude više, jer puno nudi zvuk sin­ti­saj­ze­ra, zvuk sak­so­fo­na s efek­ti­ma i basa s efek­ti­ma. Valja još vidje­ti što sve elek­tro­ni­ka nudi u odba­ci­va­nju kla­sič­nih ins­tru­me­na­ta kao tak­vih, a mi smo tek malo zavi­ri­li u ovu zečju rupi­cu te uko­li­ko nas­ta­vi­mo dalje sva­ka­ko bi moglo biti više ovak­vog zvuka.

Mišljenja sam da su mno­gi u publi­ci pora­do­va­li tak­voj moguć­nos­ti. Svakako je zanim­ljiv bio efekt na sak­so­fo­nu, Luka, gdje si ti sa svo­jim ins­tru­men­tom pos­tao poten­ci­jal­ni elek­trič­ni incident?

Vrbanec – Igrali smo se. Uzeo sam taj efekt čis­to da vidi­mo neke nove zvu­ko­ve koje može­mo dobi­ti pa smo ih i poku­ša­li ukom­po­ni­ra­ti u taj neki tra­že­ni zvuk. Mislim da je bilo ok, iako je i meni sve to novo. No, tako­đer sma­tram da će upo­tre­ba ovog efek­ta pos­ta­ti i sas­tav­ni dio opće kul­tu­re svi­ra­nja saksofona.

Vratimo se na poče­tak, kako je uis­ti­nu sve kre­nu­lo? Jeste li dobi­li nared­bu iz udru­ge JazzIstra i vodi­te­lja ovih pro­gra­ma i diri­gen­ta pul­skog Big Benda Branka Sterpina da mora­te svi­ra­ti i stvo­ri­ti nešto zajed­no ili ste vas dvo­ji­ca podi­gla ruke za koje ste tek nak­nad­no shva­ti­li da ste ih podi­gli i da ste sada već pred goto­vim činom, tj. zašto se uop­će ova kon­cert dogodio?

Rojnić – Ne bih to nazvao nared­bom, no s iste stra­ne je bio bla­gim impe­ra­ti­vom reče­no da mora­mo napra­vi­ti nešto, da ima­mo kon­cept – Električni inci­den­ti – i iz tog nas­lo­va ujed­no ima­mo slo­bo­du nešto stvo­ri­ti, pa smo se time u prin­ci­pu i vodili.

Jeste li u ijed­nom tre­nut­ku pomis­li­li odus­ta­ti, zabo­ra­vi­ti na sve, pre­kri­ži­ti se s pla­ka­ta ovog kon­cert­nog cik­lu­sa u HP‑u?

Vrbanec – Nije pos­to­ja­la moguć­nost odus­ta­ja­nja, iako bi bilo bolje da smo ima­li više vre­me­na, da smo se češ­će nala­zi­li i sve sku­pa ima­li pri­li­ke bolje napra­vi­ti, ali je i ova­ko bilo sasvim solid­no i mis­lim da će se ova pri­ča dalje nas­ta­vi­ti, da vidi­mo što će se još razvi­ti iz nje. Idemo na sto pos­to autor­skih stva­ri, ins­pi­ra­ci­ja je defi­ni­tiv­no tu pa da vidi­mo što sve može­mo napraviti.

Na pita­nje pos­to­ji li moguć­nost da kvar­tet baš u ovom sas­ta­vu nas­ta­vi s radom, možda čak pod nazi­vom ovog kon­cer­ta, Električni inci­den­ti, namjes­to ime­na ben­da Lifeless Key ili su pouz­dan temelj i sebi dovolj­na jez­gra samo njih dvo­ji­ca te raz­miš­lja­ju li možda traj­no pri­ma­mi­ti i/ili pri­mo­ra­ti i ovu ritam sek­ci­ju u čvr­sti četve­rac, Rojnić odgo­va­ra: “Možda i da, iako nisam sti­gao još o tome raz­miš­lja­ti, zašto ne?! A sva­ka­ko više zvo­ni Električni inci­den­ti od Lifeless Key.“

Moram reći da je mana nedjelj­nog jed­no­ipol­sat­nog kon­cer­ta bila ta što je bio pre­kra­tak, no isto tako moram istak­nu­ti da je „Lidija…“, prva odsvi­ra­na autor­ska sklad­ba u veče­ri, koju pot­pi­su­je Andrea Rojnić, bila čarob­na, ne samo glaz­be­no, već je i dra­ma­tur­ški smis­le­no gra­đe­na. Na nago­va­ra­nje da pone­što baš o ovo sklad­bi i svo­jem iskus­tvu u njoj kaže, Vrbanec razot­kri­va: „Bit ću iskren, ako mi Andrea dozvo­li. Prvo je osmiš­lje­no ime, tek potom kom­po­zi­ci­ja, nakon koje to nije uop­će bilo to o čemu je on govo­rio: Tada sam ja konač­no to pove­zao s nje­go­vom proš­loš­ću koju smo vidje­li u četr­na­est godi­na povi­jes­ti nje­go­vog Facebook pro­fi­la i u tom pogle­du ova pje­sma ima apso­lut­no smis­la.“ Dodajem, kao uos­ta­lom i cje­lo­kup­ni kon­cept Električnih inci­de­na­ta i zvu­ka koji ćemo još ima­ti pri­li­ke čuti pa i dugo pra­ti­ti, uz pomoć ins­pi­ra­ci­je iz pri­vat­nih povi­jes­ti auto­ra i izvo­đa­ča, ili ne.

• Hotel Pula
• JazzIstra
• Lifeless Key