O suživotu i magiji filma

Hrvatsko-tali­jan­ski doku­men­ta­rac “Novo kino Buje”, koji pot­pi­su­je reda­telj Alessio Bozzer, bavi se povi­ješ­ću film­ske kul­tu­re u istar­skom gra­di­ću Buje.

Redatelj Bozzer već se je rani­je bavio vezom Istre i Italije za vri­je­me komu­niz­ma u rani­jem dugo­me­traž­nom doku­men­tar­cu “Trst, Jugoslavija”, a na tom tra­gu je i “Novo kino Buje”. Kroz pri­ču o razvo­ju film­ske kul­tu­re u istar­skom gra­di­ću, reda­telj ujed­no govo­ri o suži­vo­tu tali­jan­ske i hrvat­ske zajed­ni­ce te među­sob­noj tole­ran­ci­ji i razumijevanju.

U skla­du s tim izmje­nju­ju se inter­v­jui sa svje­do­ci­ma na tali­jan­skom i hrvat­skom jezi­ku, što se tako­đer nado­pu­nju­je hrvat­sko-tali­jan­skim sas­ta­vom film­ske eki­pe. No, “Novo kino Buje” nije samo film o suži­vo­tu, nego i o pre­pu­šta­nju uni­ver­zal­noj magi­ji filma.

Bozzer koris­ti tra­di­ci­onal­ne doku­men­ta­ris­tič­ke meto­de poput govo­ra u kame­ru te izmje­ne suvre­me­nih pri­zo­ra s arhiv­skim film­skim mate­ri­ja­li­ma da bi sklo­pio sim­pa­tič­nu i toplu posve­tu film­skoj umjet­nos­ti. Zbog toga i zas­lu­žu­je da ga se uspo­re­di s legen­dar­nim tali­jan­skim fil­mom “Nuovo Cinema Paradiso”, reda­te­lja Giuseppea Tornatorea, koje­mu oči­to dugu­je i naslov.