Svečano otvorenje Malog rimskog kazališta u Puli

B. V.

19.04.2023.

• Svečano otvorenje obnovljenog Malog rimskog kazališta obilježit će se dvodnevnim glazbeno – scenskim programom koji je, osim kao inauguracija buduće ljetne pozornice, zamišljen i kao poklon pulskoj javnosti povodom proslave Dana grada •

Svečano otvo­re­nje Malog rim­skog kaza­li­šta u Puli odr­žat će se na Dan gra­da Pule, 5. svib­nja ove godi­ne. Svečanost otvo­re­nja pra­tit će raskoš­ni glaz­be­no – scen­ski pro­gram u reži­ji Krešimira Dolenčića i Aleksandra Švabića. Idućeg dana, 6. svib­nja, pozor­ni­ca Malog rim­skog kaza­li­šta ugos­tit će Perpetuum Jazzile, slo­ven­sku glaz­be­nu atrak­ci­ju i jed­nu od naj­pre­poz­nat­lji­vi­jih vokal­nih sku­pi­na na svi­je­tu. Time će se služ­be­no pros­la­vi­ti vra­ća­nje izvor­ne funk­ci­je iznim­no važ­nom antič­kom spo­me­ni­ku kul­tu­re u Puli na čijoj su rekons­truk­ci­ji radi­li inter­dis­ci­pli­nar­ni timo­vi arhi­te­ka­ta, pro­jek­ta­na­ta, kon­zer­va­to­ra, arhe­olo­ga i povjes­ni­ča­ra umjetnosti.

„Iza nas je kom­plek­san pro­jekt obno­ve Malog rim­skog kaza­li­šta te smo ponos­ni što ćemo usko­ro pred­sta­vi­ti jedan od naj­s­pek­ta­ku­lar­ni­jih kon­cert­nih, kaza­liš­nih i uop­će izved­be­nih pros­to­ra u ovom dije­lu Europe. Kao zajed­ni­ca ima­mo obve­zu zašti­ti boga­to kul­tur­no nas­li­je­đe te isto­vre­me­no pro­miš­lja­ti nači­ne kako da tu vri­jed­nu kul­tur­nu bašti­nu inte­gri­ra­mo u suvre­me­no tki­vo gra­da kako bi ona kva­li­tet­no slu­ži­la današ­njim potre­ba­ma u kul­tu­ri, a jav­nost dobi­la moguć­nost uži­va­nja u pros­to­ru jedins­tve­ne spo­me­nič­ke vri­jed­nos­ti, ugo­đa­ja i akus­tič­ke kva­li­te­te“, istak­nuo je Darko Komšo, rav­na­telj Arheološkog muze­ja Istre.

U prvom sto­lje­ću naše ere, Malo rim­sko kaza­li­šte sto­lje­ću slu­ži­lo je kul­tur­nim potre­ba­ma tadaš­njeg sta­nov­niš­tva Pule. Obnovljena ver­zi­ja danas može pri­mi­ti oko 1250 oso­ba te će, kao i nekad u antič­ko doba, biti medij za susre­te publi­ke i umjet­ni­ka, raz­li­či­tih izvo­đa­ča scen­ske umjet­nos­ti i nje­zi­nih pok­lo­ni­ka. Važno je istak­nu­ti kako je nakon goto­vo dva deset­lje­ća zapu­šte­nos­ti, Malo rim­sko kaza­li­šte obnov­lje­no kon­tras­t­nom meto­dom, upo­tre­bom čeli­ka i bije­log beto­na, pri čemu se iznim­na paž­nja posve­ti­la tome da teme­lji nove kons­truk­ci­je nig­dje ne dodi­ru­ju niti ugro­ža­va­ju rim­ske ostat­ke građevine.

Tribine su u cije­los­ti izgra­đe­ne bez mati­ca i vija­ka kako se ne bi naru­ši­la akus­ti­ka pros­to­ra, a stu­be visi­nom i dubi­nom odgo­va­ra­ju izvor­nim pro­por­ci­ja­ma, pri čemu se pošti­vao omjer 1:2, pre­ma naput­ku iz “Deset knji­ga o arhi­tek­tu­ri”, čuve­nog rim­skog arhi­tek­ta iz 1. sto­lje­ća pri­je naše ere, Vitruvija.

Dio pro­jek­ta Malog rim­skog kaza­li­šta Europe je i monu­men­tal­ni, 330 četvor­nih meta­ra veli­ki ekran koji je pos­tav­ljen na pro­če­lje Arheološkog muze­ja Istre. Projekt rekons­truk­ci­je Malog rim­skog kaza­li­šta dobio je počas­no priz­na­nje na Piranskim dani­ma arhi­tek­tu­re, a nomi­ni­ran je i za arhi­tek­ton­sku nagra­du „Bernardo Bernardi“.

Obnova Malog rim­skog kaza­li­šta finan­ci­ra­na je iz europ­skih sred­sta­va Europskog fon­da za regi­onal­ni razvoj te sred­stvi­ma Ministarstva kul­tu­re i medi­ja, kao i vlas­ti­tim sred­stvi­ma Arheološkog muze­ja Istre.