Seoba bilja – transformacija ljudi

• Tekst, foto i video: Daniela KNAPIĆ

• Multimedijalna izlož­ba slo­ven­skog umjet­nič­kog kolek­ti­va BridA, nazva­na „Plantportation“, otvo­re­na je u čet­vr­tak, 27. trav­nja u pul­skoj gale­ri­ji HUIU. Uz osta­lo, u opi­su izlož­be piše: „Projekt pro­pi­tu­je kon­cep­te lokal­nog i stra­nog, pri­la­god­be, kre­ta­nja i migra­ci­je. Naglašavamo pro­blem per­cep­ci­je pros­to­ra mije­ša­njem real­nog i vir­tu­al­nog: nama se lako kre­ta­ti, dok je bilj­ka­ma to mogu­će samo u odre­đe­nim meta­mor­f­nim sta­nji­ma. Projekt pos­tav­lja i pita­nje moguć­nos­ti uklju­či­va­nja bilja­ka u naše vir­tu­al­ne živo­te, čak i ako su uko­ri­je­nje­ne u zem­lji, istra­žu­ju­ći moguć­nost tele­pri­sut­nos­ti bilja­ka i bri­ge o nji­ma na dalji­nu. Koncept pro­jek­ta je stvo­ri­ti „među­pros­tor“ u kojem lju­di mogu pri­vre­me­no pre­uze­ti bilj­ni identitet“.

Izložba je zamiš­lje­na jed­nos­tav­no: pored u pros­to­ru pos­tav­lje­nih bilja­ka (oba­sja­nih za njih povolj­nim lju­bi­čas­tim svje­tlom), na zidu se pro­ji­ci­ra, zrca­li ista situ­aci­ja, s AI gene­ri­ra­nim dodat­kom koji ula­skom lju­di u pros­tor tu nji­ho­vu pri­sut­nost u zrcal­noj pro­jek­ci­ji ozna­ča­va poja­vom nove biljke.

Kolektiv BridA osno­van je još 1996., a čine ga tro­je umjet­ni­ka koji su svo­ju surad­nju zapo­če­li tije­kom stu­di­ja na vene­ci­jan­skoj Akademiji likov­nih umjet­nost – Tom Kerševan, Sendi Mango i Jurij Pavlica iz Nove Gorice. Oni su nam pred otvo­re­nje detalj­ni­je obraz­lo­ži­li kon­cept ovog neo­bič­nog postava…

„Izložba je sva­ka­ko meta­fo­rič­no veza­na i na migra­ci­je lju­di, koje nas sve više zap­lju­sku­ju, a kao druš­tvo ih teško pri­hva­ća­mo, dok selje­nje bilja­ka doživ­lja­va­mo kao nor­mal­no“, pri­ča nam Sendi Mango. „Prije sve­ga smo se u ovom pro­jek­tu foku­si­ra­li na bilj­ke. Znamo da se one same po sebi ne mogu kre­ta­ti i tre­ba ih pre­mje­šta­ti (dobro, one se i same u svom okru­že­nju malo pomi­ču, ali sva­ka­ko ne na veće uda­lje­nos­ti). Zanimljivo je da smo tije­kom naših puto­va­nja više puta poku­ša­li poni­je­ti pone­ku bilj­ku, ali nije nam bilo dozvo­lje­no pre­no­si­ti ih iz drža­ve u drža­vu. Dopustili bi nam izva­di­ti ih iz zem­lje, sta­vi­ti u mokru krpu i sl., ali one na taj način dulja puto­va­nja ne mogu pre­ži­vje­ti. Kako su nam objaš­nja­va­li na raz­nim cari­na­ma u Americi i izvan EU, raz­log tak­vim ured­ba­ma nisu same bilj­ke nego zem­lja, jer „nećeš valj­da našu zem­lju nosit dru­gi­ma!“, što je valj­da neka men­tal­na blo­ka­da… To nam je i dalo ide­ju za ovu izlož­bu i iz toga smo poče­li razvi­jat kon­cept „Plantmigration“. Drugo je pita­nje i inva­ziv­nost poje­di­ne bilj­ke pre­ne­se­ne u njoj stra­no sta­ni­šte (što pred­stav­lja možda i ozbilj­ni­ji pro­blem od migra­ci­ja lju­di) ili s dru­ge stra­ne bilja­ka koje na novom tere­nu ne pre­ži­ve. Npr. ima­li smo pri­je dese­tak godi­na i surad­nju s jed­nom ukra­jin­skom umjet­ni­com koja je kao dio svog pro­jek­ta doni­je­la neko­li­ko bilja­ka na „posva­ja­nje i odga­ja­nje“… Mi smo bili posvo­ji­li neke jago­de i kami­li­ce, ali nismo ih uspje­li oču­va­ti, ne znam da li je to bilo zato što se nisu snaš­le u novom ambi­jen­tu, ili zato što nismo bili vič­ni nji­ho­vom uzgoju…“

Jurij Pavlica nado­ve­zao se objaš­nja­va­ju­ći kako poan­ta pro­jek­ta nije u fizič­kom pre­se­lja­va­ju bilja­ka: „Za samu izlož­bu nismo dopre­mi­li bilj­ke, nego smo pos­ta­vi­li lokal­ne bilj­ke koje su nam posu­di­li pul­ski pri­ja­te­lji, a na ekra­nu se pro­ji­ci­ra­ju naše bilj­ke iz Nove Gorice. Time se razvi­ja izvjes­no dija­log među nji­ma, neki među­pros­tor izme­đu vir­tu­al­nog i real­nog, ali otva­ra se i pita­nje: što bilj­ka­ma pre­os­ta­je, ako se ne mogu kre­ta­ti, a na stra­nom tere­nu ne mogu pre­ži­vje­ti? Ovim pro­jek­tom pov­la­či­mo para­le­le – pri­ča­mo o tran­s­por­ta­ci­ji bilja koju obav­lja­mo mi lju­di, jer one to same ne mogu i nji­ho­va je dina­mi­ka dru­ga­či­ja od naše. Međutim, kad uđe­mo u pros­tor ovog rada stva­ra se jed­na para­dok­sal­na situ­aci­ja: ekran koji bi nas tre­bao zrca­li­ti tran­sfor­mi­ra nas u još jed­nu bilj­ku u tom među­pros­to­ru, budu­ći je AI dio pos­ta­va pro­gra­mi­ran tako da našu pri­sut­nost detek­ti­ra i toč­ku na kojoj sto­ji­mo na odra­zu pri­ka­zu­je kao bilj­ku. To pov­la­či još jed­no para­lel­no pita­nje: pre­tva­ra­mo li se i mi, sve bržim razvo­jem umjet­ne inte­li­gen­ci­je i našom sve većom ovis­noš­ću o njoj, u svo­je­vr­s­nu biljku?

„Sličan smo pro­jekt radi­li i na rezi­den­ci­ji u Harkovu u Ukrajini 2019., pri­je ovog rata, tada je tamo bilo puno izbje­gli­ca iz istoč­ne Ukrajine zbog rata u Donbasu. Oni su za sobom osta­vi­li i svo­je bilj­ke, ima­li su ih samo na foto­gra­fi­ja­ma, pa smo im pomo­ću tih foto­gra­fi­ja radi­li vir­tu­al­ne vrto­ve u koji­ma mogu biti (vir­tu­al­no) pri­sut­ni i dobi­li smo zanim­lji­ve rezul­ta­te. Tada smo prvi put eks­pe­ri­men­ti­ra­li s moguć­nos­ti­ma men­tal­nog ili polu-fizič­kog tele­por­ti­ra­nja bilja­ka do kojih ne može­mo doći i to je bio jako dobro prim­lje­no. Ne može­mo reći da je ovo neki zavr­še­ni pro­jekt, nego je eks­pe­ri­ment koji tra­je i račva se u mno­go raz­li­či­tih pita­nja o ispre­ple­te­nos­ti čovje­ka, pri­ro­de i umjet­ne inteligencije.“

„Današnji kon­tekst vir­tu­ali­za­ci­je“ dodao je Tom Kerševan „je vrlo jak – npr. Facebook s Metom i svi osta­li inten­ziv­no pro­pa­gi­ra­ju moguć­nos­ti sve većeg ula­že­nja i dje­lo­va­nja u vir­tu­al­nim stvar­nos­ti­ma u surad­nji s umjet­nom inte­li­gen­ci­jom, tako da i ovaj pro­jekt sto­ji na toj pre­kret­ni­ci, pro­pi­tu­je je i puno govo­ri i o našoj pri­sut­nos­ti u budućnosti.“

Izložba u gale­ri­ji HUIU osta­je otvo­re­na do 19. svib­nja. Kolektiv BridA pro­izvo­di umjet­nič­ka dje­la u širo­kom spek­tru suvre­me­nih umjet­nič­kih prak­si, izla­že na lokal­noj i među­na­rod­noj razi­ni te sudje­lu­je u broj­nim među­na­rod­nim rezi­den­ci­jal­nim pro­gra­mi­ma, radi­oni­ca­ma i semi­na­ri­ma, a nji­ho­vi rado­vi otkup­lje­ni su za niz među­na­rod­nih zbir­ki suvre­me­ne umjet­nos­ti. U Novoj Gorici (gdje orga­ni­zi­ra­ju i fes­ti­val ROR-Ruralno orga­ni­zi­ra­na rezi­den­ci­ja) 2015. godi­ne dobi­li su naj­vi­še priz­na­nje Grada – nagra­du France Bevk, za 20 godi­na uspješ­nog dje­lo­va­nja; a 2018. godi­ne dobi­li su i među­na­rod­nu nagra­du Tesla. Dobitnici su sti­pen­di­je Iaspis koju dodje­lju­je Ministarstvo kul­tu­re Švedske i Culture Bridges koju dodje­lju­je British Council pri EU.

• Galerija HUIU
• Kolektiv BridA