„Plivati kao ti ne može svatko“

Proces 2023: Josip Kresović izlaže u Dnevnom boravku DC‑a Rojc

Tekst i fotografije Daniela KNAPIĆ

31.05.2023.

• Svodim na zajednički nazivnik ono što je nama svima zajedničko, kakva god da je priča, a to su potreba za pripadnošću, ljubavlju, bliskošću, ostvarenjem – to su neke temeljne stvari, a svatko ima različitu priču •

• Izložba Josipa Kresovića, psi­ho­lo­ga i novo­me­di­ja­nog umjet­ni­ka, pod nas­lo­vom „Plivati kao ti ne može svat­ko“ otvo­re­na je u petak, 26. svib­nja u Dnevnom borav­ku DC‑a Rojc. Riječ je o tre­ćem po redu doga­đa­nju ovo­go­diš­njeg pro­gra­ma Proces 2023, u orga­ni­za­ci­ji udru­ge Proces koja se već petu godi­nu bavi pro­mi­ca­njem pra­va LGBTIQ+ oso­ba kroz „arti­vi­zam“ (akti­vis­tič­ku umjet­nost), pred­sta­viv­ši već broj­ne umjet­ni­ke kroz pede­se­tak doga­đa­nja i više od 130 emi­si­ja na Radio Rojcu. U sklo­pu otvo­re­nja odr­žan je i raz­go­vor s auto­rom, kao i asis­ten­ti­com kus­to­si­ce ove izlož­be, Marte Radman – Martinom Kolar, a mode­ri­rao ga je pro­du­cent mani­fes­ta­ci­je, Jan Franjul. On se Martini zahva­lio na nje­nom posre­do­va­nju u pred­stav­lja­nju ove izlož­be u Puli.

Prvo se pita­nje odno­si­lo na nači­ne kako Kresović pli­va izme­đu svo­je stru­ke – psi­ho­lo­gi­je i svog umjet­nič­kog izra­ža­va­nja. Odgovorio je da je rođen u Zadru, gdje je diplo­mi­rao psi­ho­lo­gi­ju, a sada uju­tro radi u zagre­bač­kom Centru za spol­no zdrav­lje, dok se u popod­nev­nim sati­ma bavi svo­jim umjet­nič­kim zani­ma­ci­ja­ma. Kao pri­mjer naveo je da je nedav­no u zagre­bač­kom Muzeju naiv­ne umjet­nos­ti pro­veo osam rad­nih sati u per­for­man­su i izra­di umjet­nič­kog djela.

Na izlož­bi je pred­stav­ljen šaro­lik izbor Kresovićevih novi­jih i sta­ri­jih ura­da­ka u raz­li­či­tim mate­ri­ja­li­ma i medi­ji­ma, kao i ton­ski zapis jed­nog nje­go­vog ese­ja. Svaki rad pored sebe ima doda­ne legen­de s iscr­p­nim pri­ča­ma o nji­ho­vom nas­tan­ku. Svi rado­vi govo­re puno kako o Petrovom odno­su pre­ma svo­joj obi­te­lji i pri­ja­te­lji­ma, tako i pre­ma sebi unu­tar svi­je­ta, a kao psi­ho­log i kroz umjet­nost pro­pi­tu­je kori­je­ne raz­nih svo­jih neo­svi­je­šte­nih nela­go­da. Osnovna povez­ni­ca izlo­ža­ka je to što su svi vrlo inti­mis­tič­ki, a rado­ve nas­ta­le u pro­tek­loj godi­nu dana dodat­no pove­zu­je i pla­va boja. Pri tom je već u nas­lo­vu naz­na­če­no more, kao meta­fo­ra pli­va­nja kroz i zara­nja­nja u naše većim dije­lom neo­svi­je­šte­no i sto­ga čes­to zas­tra­šu­ju­će unu­tar­nje „modro ništa­vi­lo“, kako autor to nazi­va. Dodao je da tre­nut­no pro­la­zi i kroz radi­oni­ce Geštalt psi­ho­lo­gi­je, te mu je vrlo važan taj ele­ment suoča­va­nja s vlas­ti­tim dije­lo­vi­ma nes­vjes­nog, koji ako ih ne osvje­šta­va­mo i ne bavi­mo se nji­ma mogu kre­nu­ti u bolest.

„Bilo je poma­lo pre­plav­lju­ju­ći osje­ćaj vidje­ti sve to u jed­nom pros­to­ru i slu­ša­ti neke pri­če koje sam izla­gao“ – kazao je Kresović – „Ovo je za mene jako osob­na izlož­ba, vođe­na mojom osob­nom povi­ješ­ću, o mom odras­ta­nju kao gay muškar­ca u malom gra­du Zadru i slič­no, ali sek­su­al­nost nije eks­pli­cit­no naz­na­če­na, već svo­dim na zajed­nič­ki naziv­nik ono što je nama svi­ma zajed­nič­ko, kak­va god da je pri­ča, a to su potre­ba za pri­pad­noš­ću, lju­bav­lju, bli­skoš­ću, ostva­re­njem. To su neke temelj­ne stva­ri, a svat­ko ima raz­li­či­tu priču.“

Martina Kolar pri­mi­je­ti­la je da danas veći­na lju­di koji se na neki način bavi umjet­noš­ću i kul­tu­rom, iz raz­lo­ga egzis­ten­ci­je, bavi s više raz­li­či­tih pos­lo­va. Za sebe kaže da je „samo kus­tos“, s time što joj je ovaj kus­to­ski posao zado­volj­stvo koje odra­đu­je mahom volon­ter­ski, kao auto­ro­va dugo­go­diš­nja surad­ni­ca i pri­ja­te­lji­ca. Podsjetila je i na pro­blem manjih sre­di­na, poput nji­ho­vog Zadra ili Pule, čija su doga­đa­nja manje vid­lji­va nego ona u metro­po­li. Stoga je poseb­no nagla­si­la vri­jed­nost izla­ga­nja u mul­ti­funk­ci­onal­nim pros­to­ri­ma poput Dnevnog borav­ka Rojca, kroz koji sva­kod­nev­no pro­la­zi mno­go raz­li­či­tih lju­di, što ispu­nja­va auto­ro­vu tež­nju dopi­ra­nja do što šire publi­ke, u cilju jas­ni­jeg pred­stav­lja­nja sebe kroz svo­ju umjetnost.

Kresović radi na pre­moš­ći­va­nju jaza izme­đu umjet­nos­ti i psi­ho­lo­gi­je, nude­ći posje­ti­te­lju na uvid svo­je ranji­vos­ti, ne bi li ovaj kroz njih pre­poz­nao i svo­je „krva­vos­ti ispod kože“. Kako je kus­to­si­ca ove izlož­be Marta Radman napi­sa­la u poprat­nom tek­s­tu, Kresović si „ana­li­zi­ra­njem vlas­ti­tog rada omo­gu­ću­je bolje razu­mi­je­va­nje sebe i učin­ko­vi­ti­ju komu­ni­ka­ci­ju s dru­gi­ma, kako u pri­vat­nom tako i u pos­lov­nom smis­lu… Svojom umjet­noš­ću nas­to­ji stvo­ri­ti iskus­tvo tran­s­cen­den­ci­je u kojem se gle­da­telj može pove­za­ti s vlas­ti­tom nutri­nom-gle­da­njem direk­t­no u njegovu.“

Jan Franjul je na kra­ju raz­go­vo­ra naj­a­vio i slje­de­ći pro­gram Procesa 2023 – gos­to­va­nje queer umjet­nič­kog kolek­ti­va House of Flamingo, 17. lip­nja u dvo­ri­štu Rojca, dok će se dan rani­je u Dnevnom borav­ku moći o nji­ma pogle­da­ti doku­men­ta­rac „Čopor pičića.“

Izložbu „Plivati kao ti ne može svat­ko“ može se posje­ti­ti do 25. lipnja.