Složenost života Istre u lokalno-regionalnom i u globalnom kontekstu

Svečano otvoreno 4. Bijenale industrijske umjetnosti “Krajobrazi želje” u labinskoj Lamparni

Tekst Boris VINCEK • Fotografije Boris VINCEK i Ivana-Nataša TURKOVIĆ

15.05.2023.

Svečanost otva­ra­nja ovo­go­diš­njeg, 4. izda­nja Bijenala indus­trij­ske umjet­nos­ti nazi­va “Krajobrazi želje” odr­ža­na je u subo­tu, 13. svib­nja u labin­skom DKC‑u Lamparna. Brojnoj publi­ci na samom su se otva­ra­nju obra­ti­li pred­sjed­nik Labin Art Expressa XXI Dean Zahtila, umjet­nič­ki direk­tor Bijenala Damir Stojnić, kus­to­si Christoph Doswald i Paolo Bianchi, načel­ni­ca sek­to­ra za razvoj kul­tu­re i umjet­nos­ti Ministarstva kul­tu­re i medi­ja Irena Kregar Šegota, gra­do­na­čel­nik Labina Valter Glavičić te župa­nij­ski pro­čel­nik za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost Vladimir Torbica.

„Koliko je meni poz­na­to, ovo Bijenale je prva veli­ka izlož­ba u Hrvatskoj gdje je indus­tri­ja u pot­pu­nos­ti bila part­ner u stva­ra­nju umjet­nič­kih dje­la, a zna­mo da bez indus­tri­je ne bi bilo ni suvre­me­ne umjet­nos­ti. Još od vre­me­na indus­trij­ske revo­lu­ci­je suvre­me­na se umjet­nost obra­ču­na­va s naj­vul­gar­ni­jom kapi­ta­lis­tič­kom eko­no­mi­jom, koja lju­de tre­ti­ra kao potroš­nu robu, baš kao u pri­mje­ru Putinovih voj­ni­ka u Ukrajni. Stoga 4. Bijenale indus­trij­ske umjet­nos­ti pred­stav­lja naj­re­cent­ni­je suvre­me­ne umjet­nič­ke rado­ve  koji svo­jim estet­skim kodo­vi­ma zahva­ća­ju svu slo­že­nost živo­ta Istre, kako u lokal­no-regi­onal­nom tako i u glo­bal­nom kon­tek­s­tu. “Krajobrazi želje”, ins­pi­ri­ra­ni istar­skom regi­jom, pru­ža­ju nadu u moguć­nost ops­tan­ka druš­tve­nog i pri­rod­nog kra­jo­bra­za, ne samo Istre nego i cije­log svi­je­ta“, kazao je Zahtila na otvaranju.

„Ovo je naj-indus­trij­ski od svih Bijenala indus­trij­ske umjet­nos­ti do sada. Istovremeno, pre­ma kus­to­skoj kon­cep­ci­ji i oda­bra­nim rado­vi­ma, ovo je i naj­po­etič­ni­ji Bijenale, budu­ći da se mno­gi rado­vi i kon­cep­tu­al­no i for­mal­no, refe­ri­ra­ju na sam loka­li­tet Istre kao „ter­re magi­ce, ter­re incog­ni­tae“, a na to uka­zu­je i sam naziv „Krajobrazi želje“, kojeg su osmis­li našu kus­to­si, kao i rado­vi koji to pod­cr­ta­va­ju, kao što su „Dreamland“ i raz­ne inter­ven­ci­je po Raši“, kazao je Stojnić.

Kustos Christoph Doswald je kazao da je svim umjet­ni­ci­ma bilo je ins­pi­ra­tiv­no radi­ti u istart­skom kon­tek­s­tu jer im se pru­ži­la pri­li­ku da rade stva­ri koje drug­dje ne bi mogli. „Doista smo poku­ša­li radi­ti site-spe­ci­fic ins­ta­la­ci­je kako bi nagla­si­li spe­ci­fič­nost Istre i nje­nog kra­jo­li­ka. Zahvaljujem svim umjet­ni­ci­ma, ali zahva­lju­jem i Istri“, napo­me­nuo je Doswald.

„Za Istarsku župa­ni­ju iznim­no su važ­ni ovak­vi doga­đa­ji jer može­mo uspo­re­di­ti ono što ovdje radi­mo sa svjet­skim tren­do­vi­ma. Vjerujem da je ovo 4. Bijenale samo jedan puto­kaz ono­ga što će se dalje doga­đa­ti u suvre­me­noj umjet­nos­ti Istre i ovo na neki način shva­ćam kao velik iza­zov ne smo umjet­ni­ci­ma, nego i nama koji na neki dru­gi način pro­miš­lja­mo kul­tu­ru“, istak­nuo je pro­čel­nik Torbica.

Za glaz­be­nu pos­las­ti­cu nakon cere­mo­ni­je otva­ra­nja bio je zadu­žen doajen nje­mač­ke indus­trij­ske glaz­be i osni­vač ben­da Einstürzende Neubauten FM Einheit (Mufti), koji je na Pijacalu, toč­no ispod rudar­skog šoh­toa, izveo per­for­mans sim­bo­lič­ki jed­nos­tav­nog nazi­va „record, rewind, stop, play fast forward“. Kao što su intu­itiv­no jed­nos­tav­no pos­tav­lje­ne tip­ke na kaze­to­fo­nu tako je i Mufti na logi­čan način stvo­rio glaz­be­ni kolaž sat­kan od pri­prem­lje­nih mini­ma­lis­tič­kih ambi­jen­tal­nih matri­ca i uži­vo pro­izve­de­nih zvu­ko­va na metal­noj plo­hi pre­kri­ve­noj gra­đe­vin­skim otpa­dom i veli­kim opru­ga­ma koje su visje­le sa šoh­ta. Konačni rezul­tat u nes­pret­nim je ruka­ma mogao biti kako­fo­ni­čan i samo­do­pa­dan, no publi­ku je kroz svo­je glaz­be­no puto­va­nje vodio iskus­ni pionir tog glaz­be­nog izri­ča­ja pa raz­lo­ga za entu­zi­ja­zam i spon­ta­ne apla­uze nije manj­ka­lo. Nakon nje­ga nas­tu­pi­li su glaz­be­na pro­du­cen­ti­ca i DJ Belia Winnewisser te kul­tur­ni teore­ti­čar i DJ Alexei Monroe.

Umjetnici koji izla­žu na 4. Bijenalu indus­trij­ske umjet­nos­ti su: Lara Almarcegui, Cristian Andersen, Charlie Billingham, Vanessa Billy, Werner Feiersinger, Fernanda Figuieiredo, Clare Goodwin, Tatjana Gromača, Igor Grubić, Manaf Halbouni, Raphael Hefti, Gregor Hildebrandt, Christian Jankowski, Nikita Kadan, Sandra Knecht, Joseph Kosuth, Lena Lapschina, Sonia Leimer, Olaf Nicolai, Seçkin Pirim, Anna Piva, Marko Pogačnik, Tanja Roscic, Karin Sander, Arcangelo Sassolino, Talaya Schmid, Natalia Stachon, Stefanos Tsivopoulos i Viktor Zahtila.

Bijenale indus­trij­ske umjet­nos­ti pokre­nu­to je 2014. godi­ne kao snaž­na alter­na­ti­va kon­tek­s­tu sve­op­će glo­ba­li­za­ci­je, zbog koje se veći­na lokal­nih obi­ljež­ja mije­nja pod domi­na­ci­jom većih kul­tur­nih i poli­tič­kih sre­di­šta, koja sus­tav­no name­ću odre­đe­ne konven­ci­je u suvre­me­noj umjet­nos­ti, mije­nja­ju­ći lokal­ne kul­tur­ne kra­jo­li­ke. Stoga IAB inzis­ti­ra na lokal­nom i regi­onal­nom kon­tek­s­tu, s poseb­nim nagla­skom na indus­trij­sku te kul­tur­nu bašti­nu Istre opće­ni­to, u cilju jača­nja lokalnog/regionalnog iden­ti­te­ta, kao i una­p­rje­đe­nja nje­go­ve važ­nos­ti, vid­lji­vos­ti i pre­poz­nat­lji­vos­ti u europ­skim okvirima.

Četvrto izda­nje Bijenala, koje orga­ni­zi­ra Labin Art Express XXI u part­ner­stvu s Arheološkim muze­jom Istre (AMI) i Galerijom Cvajner u Puli te s MMSU Rijeka, struk­tu­ri­ra­no je u tri geograf­ski odvo­je­ne, ali temat­ski među­sob­no pove­za­ne izlož­be­ne cje­li­ne: Labin (Društveno-kul­tur­ni cen­tar “Lamparna”, Pijacal, Narodni muzej, grad­sko kino te neko­li­ko otvo­re­nih jav­nih pros­to­ra) sa susjed­nom, rudar­skom Rašom (kino, biv­ša rudar­ska men­za, crk­va Sv. Barbare, doli­na rije­ke Raše) funk­ci­oni­ra kao pola­ziš­na toč­ka i sre­di­šte Bijenala, iz kojeg se ono širi pre­ma Puli (AMI, PPMI, Augustov hram, Galerija Amfiteatar, Malo rim­sko kaza­li­šte, Galerija Cvajner, Luka Pula, te još neko­li­ko jav­nih pros­to­ra u gra­du) i Rijeci (MMSU, Korzo). Izložba će biti otvo­re­na za posje­ti­te­lje do 30. lip­nja 2023.