(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: posjet Novinarskoj grupi OŠ Vidikovac

Gotova je još jed­na škol­ska godi­na – za ško­lar­ci­ma su ispi­ti­va­nja i zaklju­če­ne ocje­ne, zavr­š­ne pri­red­be… čeka­ju se još podje­le svje­dodž­bi i lje­to može kre­nu­ti. Obično se sada objav­lju­ju i škol­ske novi­ne i tim smo povo­dom proš­li tje­dan posje­ti­li OŠ Vidikovac, toč­ni­je – novi­nar­sku gru­pu koju vodi nas­tav­ni­ca Sanja Pereša-Macuka.

Male novi­nar­ke su se upra­vo rado­va­le rezul­ta­ti­ma svog tru­da – išči­ta­va­ju­ći i sla­žu­ći 60 stra­ni­ca novog bro­ja „Dragog kame­na“, škol­skog lis­ta s dugom tra­di­ci­jom, čiji se pri­mjer­ci još iz 70-ih godi­na proš­log sto­lje­ća mogu pre­lis­ta­ti u škol­skoj knjiž­ni­ci. Nove teh­no­lo­gi­je list su pre­ba­ci­le on line, na stra­ni­ca­ma ško­le može se pre­uze­ti u PDF izda­nju, ali sva­ke se godi­ne otis­ne i neko­li­ko pri­mje­ra­ka za arhiviranje.

„Lijepo je to“, pri­ča vodi­te­lji­ca Sanja, „ima­ti na jed­nom mjes­tu pre­gled škol­skih aktiv­nos­ti i doga­đa­nja, vidje­ti koli­ko se puno uči­ni u jed­noj škol­skoj godi­ni, a i za 20 godi­na će to neko­me sigur­no biti vri­je­dan doku­ment vremena.“

Novinarsku gru­pu ove godi­ne čine ukup­no 15 malih zna­ti­želj­ni­ka iz viših raz­re­da. Sedmašice i osma­ši­ce zbog više nas­tav­nih sati i pra­te­ćih oba­ve­za rje­đe dola­ze, ali redo­vi­to pišu i dono­se tek­s­to­ve. Pomalo pro­uča­va­ju i dizajn, pa su ove godi­ne dizaj­ni­ra­le i nas­lov­ni­cu. One su rani­jih godi­na već ods­lu­ša­le uči­te­lji­či­na pre­da­va­nja iz osno­va novi­nar­stva pa su samos­tal­ni­je u radu, a puno joj poma­žu i kod izbo­ra i isprav­lja­nja tek­s­to­va koji će ući u konač­nu ver­zi­ju. Naime, list ne stva­ra­ju samo mali novi­na­ri, već cije­la ško­la – uči­te­lji­ce i knjiž­ni­čar­ka šalju mno­ge zanim­lji­vos­ti o aktiv­nos­ti­ma u raz­re­di­ma i gru­pa­ma, kao i dje­čje lite­rar­ne i poet­ske rado­ve, a sve je dodat­no zaša­ra­no uče­nič­kim likov­nim rado­vi­ma i fotografijama.

Tog smo dana u raz­re­du zatek­li pet uče­ni­ca – Anu, Lu, Lejlu i Lenu iz 5. raz­re­da te sed­ma­ši­cu Gaiu, koja već tri godi­ne piše za „Dragi kamen“ i naj­vi­še voli inter­v­jue. Kasnije se pri­dru­žio i Noel – sed­maš s neo­bič­nim hobi­jem (kolek­ci­onar je malih repli­ka ska­te­bo­ar­da, tzv. fin­ger­bo­ar­do­va, pa je u lis­tu i o tome pisao).

„Ne pišem neo­prav­da­ne izos­tan­ke“, šali se Sanja, jer svat­ko dola­zi kad stig­ne i koli­ko stig­ne. Sve su to dje­ca s puno raz­li­či­tih škol­skih i van-škol­skih oba­ve­za. Na pita­nje o tome odak­le skup­lja­ju infor­ma­ci­je odgo­va­ra­ju – naj­vi­še s TikToka i Instagrama, ali spo­mi­nju i rodi­telj­ske apli­ka­ci­je koje im ogra­ni­ča­va­ju vri­je­me pro­ve­de­no na inter­ne­tu i moguć­nos­ti pretraživanja.

Pričaju kako su se pri­pre­ma­le za inter­v­jue, istra­ži­va­le, isprav­lja­le sas­tav­ke, a i kako su zado­volj­ne jer su puno nauči­le i prak­tič­no ispro­ba­le, ne samo u novi­nar­skom smis­lu, jer kroz rad uče i pra­vo­pis i mno­ge dru­ge vje­šti­ne poput pro­gra­ma Word, s kojim se veći­na tu prvi put susre­la. U počet­ku su pisa­le rukom, a kas­ni­je vjež­ba­le pre­tip­ka­va­ti u Wordu, ali i ure­đi­va­ti tek­s­to­ve koji su pris­ti­za­li. Digitalni dio im je još pre­kom­pli­ci­ran i nje­ga odra­di uči­te­lji­ca, u Publisheru, ali izbor tema pre­pu­šta nji­ma. Pri tome, kaže, nauči puno o nji­ho­vim inte­re­si­ma i novim tren­do­vi­ma među mla­di­ma. Neki više vole sport, neki glaz­bu, modu itd. Ovisno o tome, bira­ju pisa­ti vijes­ti s raz­nih grad­skih i škol­skih doga­đa­nja, puto­pis­ne crti­ce s izle­ta i teren­ske nas­ta­ve, ili pak intervjue…

Ovaj broj tako dono­si inter­v­ju s rav­na­te­lji­com, s uči­te­ljem tje­les­nog, ali i s mno­gim uče­ni­ci­ma koji su po neče­mu poz­na­ti – npr. male novi­nar­ke raz­go­va­ra­le su s dje­ča­kom koji poha­đa Školu pre­živ­lja­va­nja, s neko­li­ko uspješ­nih spor­ta­ša, a pohva­li­le su se i raz­go­vo­rom s uče­ni­com 8. raz­re­da koja je naci­onal­na prva­ki­nja u sudo­kuu i čeka je svjet­sko natje­ca­nje u Kanadi.

Tu su zatim mno­gi zanim­lji­vi kra­ći ili dulji tek­s­to­vi, npr. o gos­to­va­nji­ma pisa­ca i glu­ma­ca, o pred­sta­vi „Crno bije­li svi­jet“ koju su povo­dom sv. Nikole izve­li uče­ni­ci iz dram­sko-scen­ske sku­pi­ne , o modi u ško­li, o sad­nji škol­skog eko-vrta, te bra­nju i kuša­nju vlas­ti­tih plo­do­va, o zavi­čaj­nom pro­jek­tu „Beside“ ili o sad­nji voća­ka u sklo­pu akci­je „Zasadi sta­blo, ne budi panj!“.

Također, puno je zanim­lji­vih crti­ca o ori­gi­nal­nim zabav­no-edu­ka­tiv­nim pro­jek­ti­ma po raz­re­di­ma-npr. o Danu šare­nih pala­čin­ki, o pred­bo­žić­nom Danu pašti­na i baka­la­ja ili pak Danu mas­li­no­vog ulja u jed­nom raz­re­du koji ima čak 13 uče­ni­ka čiji se rodi­te­lji bave ulikama…

Od mno­gih pri­ča sa škol­skih izle­ta vri­je­di izdvo­ji­ti onu o obi­las­ci­ma hrvat­skih naci­onal­nih par­ko­va, a od teren­skih nas­ta­va posje­te Nezakciju, Raklju, pul­skom Akvariumu, kao i posje­tu utvr­di Monte Paradiso u sklo­pu pro­gra­ma „Moja for­ti­ca“ koji je Povijesni muzej Istre pokre­nuo radi boljeg upoz­na­va­nja mla­dih s for­ti­fi­ka­cij­skom bašti­nom Pule.

Od doga­đa­nja u gra­du tu su neiz­bjež­ni Monte Librić, pa „Pula čita“, kad su dje­ca svo­jim tije­li­ma na Forumu ispi­sa­la tu poru­ku, odlas­ci u kino i kaza­li­šte, smo­tra pri­po­vi­je­da­nja „Spika“, Smotra glaz­be­nog stva­ra­laš­tva osnov­nih ško­la Istarske župa­ni­je, gos­to­va­nje uče­ni­ka u emi­si­ji „Rubikova koc­ka“ na radio Maestralu, kao i župa­nij­ska smo­tra Lidrano, čiji doma­ćin je ove godi­ne bila upra­vo OŠ Vidikovac.

Na kra­ju su zabi­lje­že­ni i svi uče­ni­ci koji su u ovoj škol­skoj godi­ni pos­ti­gli uspjeh na nekom od natje­ca­nja, a popis je podulji.

Nanizali smo tek dio boga­tog sadr­ža­ja ovo­go­diš­njeg Dragog kame­na, a Sanja Pereša – Macuka na kra­ju je ponos­no kaza­la: „Može zvu­ča­ti nes­krom­no, ali moram reći da smo kao ško­la na iznim­no dobrom gla­su, jer tra­di­ci­onal­no jako puno vre­me­na ula­že­mo u izvan­nas­tav­ne aktiv­nos­ti i dje­ci nudi­mo dois­ta mno­go raz­li­či­tih gru­pa koje mogu poha­đa­ti bes­plat­no, što je danas kad se sve napla­ću­je poseb­no vri­jed­no. Djeca tako dobi­va­ju uvi­de u raz­li­či­te aktiv­nos­ti, pro­na­đu se u nji­ma ili ne, ali bit­no je da nisu usre­do­to­če­na samo na škol­ski kuri­ku­lum, nego razvi­ja­ju i odnos pre­ma oko­li­šu, pre­ma zdra­voj hra­ni, kul­tu­ri, medi­ji­ma, gra­đan­ski odgoj (naša knjiž­ni­čar­ka je zapo­če­la taj pro­jekt, a ove godi­ne smo Građanski odgoj i služ­be­no uve­li kao izbor­ni pred­met) itd. Naprosto, ima­mo zna­ti­želj­nu dje­cu, ali i zna­ti­želj­ne i ambi­ci­oz­ne uči­te­lje koji ima­ju raz­li­či­te afi­ni­te­te, npr. ima­mo uči­te­lji­ce koje svi­ra­ju u Big ban­du, ili se pak bave fol­k­lo­rom, jazzom i sl. ‑narav­no da će ta svo­ja zna­nja želje­ti pre­ni­je­ti i svo­jim uče­ni­ci­ma i da će se to na nji­ma primijetiti.“

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.

• (Ne)vidljivi – mladi u kulturi
• Dragi kamen
• OŠ Vidikovac