Kristalizacija i kružna nadogradnja

Predstavama „Sous-Sol“ i „Gran Bolero“ otvoren 24. Festival plesa i neverbalnog kazališta Svetvinčenat

Tekst Boris VINCEK • Fotografije Andi BANČIĆ

22.07.2023.

Ovogodišnje, 24. izda­nje Festivala ple­sa i never­bal­nog kaza­li­šta Svetvinčenat s pro­gra­mom je zapo­čeo u petak, 23. srp­nja pred­sta­va­ma „Sous-Sol“ Arnauda Depreza i „Gran Bolero“ čiji kon­cept i kore­ogra­fi­ju pot­pi­su­je Jesús Rubio Gamo. Nevrijeme koje je cje­lod­nev­no hara­lo polu­oto­kom uze­lo je pre­dah tije­kom veče­ri pa je publi­ka mogla uži­va­ti sve do fina­la dru­ge pred­sta­ve odr­ža­ne u Kaštelu.

Predstava „Sous-Sol“ igra­la je na trgu i bila odli­čan uvod u fes­ti­val­sku pri­ču koja će tra­ja­ti do nedje­lje, 23. srp­nja. Plesna kom­pa­ni­ja Allongé pove­la je publi­ku na istra­ži­va­nje sve­mi­ra u potra­zi za vri­jed­nim kris­ta­li­ma u koje se u konač­ni­ci i sami pre­tva­ra­ju. Kombinacija bre­ak-dan­cea i suvre­me­nog ple­sa kojom je pet ple­sa­ča utje­lo­vi­lo tu znans­tve­no-fan­tas­tič­nu pri­ču ima­la je pre­gršt obra­ta, a una­toč zada­noj temi aso­ci­ja­ci­je koje je budi­la u gle­da­te­lji­ma nadi­la­zi­le su te okvi­re. Koreografija Arnauda Depreza je inven­tiv­na i sli­ko­vi­ta, a brži i zah­tjev­ni­ji pokre­ti ple­sa­ča bili su izvr­stan kon­tra­pun­kt mir­ni­jim i oprez­ni­jim tre­nut­ci­ma ples­ne naracije.

Besprijekorni izvo­đa­či su Nassim Baddag, Alicia Anaïs Fuentes Sifuentes, Lilian Damango, Goran Macauley i Joshua Niany, a mini­ma­lis­tič­ku i efek­t­nu glaz­bu pot­pi­su­je Mathieu Bonnafous.

Arnaud Deprez – Bboy Fenix (Joyeux Loufock) bavi se tra­di­ci­onal­nim bre­ak-dan­ce­om od svo­je dva­na­es­te godi­ne i sudje­lo­vao je na naj­važ­ni­jim svjet­skim bre­ak-dan­ce natje­ca­nji­ma “jedan na jedan”. 2015. godi­ne počeo je ple­sa­ti i kore­ogra­fi­ra­ti s ples­nom kom­pa­ni­jom Mouvmatik, a 2017. kre­irao je svoj prvi solo Process, koji pre­no­si nje­go­vu uro­đe­nu potre­bu da izra­zi osje­ćaj izmje­šte­nos­ti i želju za oslo­bo­đe­njem kroz ples. Nakon rada s kom­pa­ni­jom Käfig, nas­tav­lja usa­vr­ša­va­ti svo­je hip-hop i bre­ak-dan­ce kore­ograf­ske teh­ni­ke, uno­se­ći svo­ju odluč­nost, iskus­tvo i umjet­nič­ku podu­zet­nost u svo­ju ples­nu kom­pa­ni­ju, Compagnie Allongé.

„Gran Bolero“ spa­ja izvo­đa­če Zagrebačkog ples­nog ansam­bla – Luna Lilek, Nika Lilek, Silvija Musić, Endi Schrötter, Linda Tarnovski, Karlo Topolovec – i EN-KNAP‑a – Nuria Capella Florensa, Mattia Cason, Tina Habun, Davide Lafabiana, Tamás Tuza, Carolina Alessandra Valentini. Njihova je zada­ća bila ispu­ni­ti zah­tje­ve kruž­no struk­tu­ri­ra­ne kore­ogra­fi­je Arnauda Depreza koja se poput Ravelovog „Boléra“ – kojeg je za tu pri­li­ku pre­obli­ko­vao José Pablo Polo – nado­gra­đu­je na sva­koj repe­ti­ci­ji teme. Statičan poče­tak pre­tvo­rio se u kruž­nu grup­nu šet­nju iz koje se prvo izdva­ja­ju poje­din­ci, zatim paro­vi da bi se sli­je­de­ći cres­cen­do glaz­be u konač­ni­ci sve pre­tvo­ri­lo u grup­nu ples­nu zalu­đe­nost. Individualizam i sivi­lo mase gubi na sna­zi iz cik­lu­sa u cik­lus, a ogo­lji­va­nje emo­ci­ja, pre­pu­šta­nje stras­ti­ma u inte­rak­ci­ja­ma dodat­no je nagla­še­no gub­lje­njem slo­je­va odjeće.

Iako kon­cep­tu­al­no dobro zamiš­lje­na pred­sta­va gubi na sna­zi zbog pre­ve­li­kog bro­ja repe­ti­ci­ja s pre­ma­lim poma­ci­ma u vari­ja­ci­ja­ma pa se gle­da­nje pre­tva­ra u tour de for­ce čiji katar­tič­ni kraj pobu­đu­je olak­ša­nje umjes­to želje­ne eks­ta­ze. Bolji se efekt, bez gub­lje­nja na osnov­noj poru­ci, mogao pro­du­ci­ra­ti kra­ćim tra­ja­njem, no i u ovoj vari­jan­ti pos­ti­že se dovolj­no impre­si­van efekt u čijem je sre­di­štu neo­s­por­na kom­pe­ten­ci­ja ple­sa­ča koja vjer­no sli­je­di kore­ograf­sku viziju.

„U svom radu kom­bi­ni­ram mate­ma­tič­ke struk­tu­re sa snaž­nim osje­til­nim poti­ca­ji­ma. Volim skla­da­ti pomo­ću obli­kov­nih arhi­tek­tu­ra tije­la koje pra­ska­ju emo­ci­ja­ma. Obožavam istra­ži­va­ti sit­ne vari­ja­ci­je i deta­lje unu­tar ponav­lja­nja, pro­ma­tra­ti rit­mič­ke moguć­nos­ti jed­nos­tav­nih pokre­ta“, napo­mi­nje koreograf.

Jesús Rubio Gamo (1982.) samos­tal­ni je ples­ni umjet­nik i kore­ograf sa sje­di­štem u Madridu. Nakon stu­di­ja bale­ta, suvre­me­nog ple­sa, dra­me i knji­žev­nos­ti, Jesús je dobio sti­pen­di­ju MAE-AECI za stu­dij ple­sa u ino­zem­s­tvu. Otišao je u London, gdje je s odlič­nim uspje­hom magis­tri­rao iz kore­ogra­fi­je na Londonskoj ško­li suvre­me­nog ple­sa (London Contemporary Dance School). Svoj rad pred­sta­vio je na broj­nim među­na­rod­nim fes­ti­va­li­ma. Dvije godi­ne zare­dom (2017. i 2018.) plat­for­ma Aerowaves uvr­sti­la je Jesúsa kao jed­nog od 20 naj­re­le­vant­ni­jih mla­dih kore­ogra­fa u Europi, a 2020. dobio je nagra­du OJO CRÍTICO Španjolskog naci­onal­nog radi­ja za ples­nu izvedbu.

Festivalski pro­gram nas­tav­lja se u subo­tu, 22. srp­nja na trgu u 21.30 sati s pred­sta­vom „Igralište 22“ Jovane Zelenović koju je kre­ira­la u surad­nji s Margaretom Firinger. U Kaštelu će u 22 sata nas­tu­pi­ti Lali Ayguade Company s pred­sta­vom „Runa” koja govo­ri o pri­ča­ma iz dru­gog svi­je­ta i/ili iz nekog dru­gog vre­me­na. Nakon njih, u 23 sata u loži nas­tu­pa umjet­nik Andréa Givanovitch sa svo­jim radom „Leather Better”.