Tršćanski hommage Miròu

Izložba „Homage Miróu“ čiji su kus­to­si Achille Bonito Oliva, Maïthé Vallès-Bled i Vincenzo Sanfo, u Sali Scarpa Gradskog muze­ja Revoltella u Trstu, pred­stav­lja oko 80 dje­la uklju­ču­ju­ći sli­ke, tem­pe­re, akva­re­le, crte­že, skul­p­tu­re i kera­mi­ku iz fran­cu­skih muze­ja i pri­vat­nih kolek­ci­ja. Na prvom katu nala­zi se mul­ti­me­dij­ska soba koja je u savr­še­nom skla­du s razi­gra­nim duhom kata­lon­skog umjet­ni­ka. Radi se o izlož­bi koju se ne smi­je propustiti.

Radovi koji će još krat­ko osta­ti izlo­že­ni pokri­va­ju 60 godi­na Miróova stva­ra­laš­tva, od 1924. do 1981. Oni doku­men­ti­ra­ju pre­obraz­bu nje­go­va sli­kov­nog jezi­ka počev­ši od prve polo­vi­ce 1920-ih i nje­go­ve umjet­nič­ke meta­mor­fo­ze na polju crtež, sli­ka, kola­ža i tapiserija.

Neka dje­la potje­ču od važ­nih pari­ških kolek­ci­ona­ra i gale­ri­ja poput “Femme aux tro­is Cheveux”, iz seri­je Constellation (1975., ulje na plat­nu) u vlas­niš­tvu Helene Bailly, “Signes et Figurations” (1935., akva­rel, tuš i nat­pi­si na papi­ru) iz Galerie de la Présidence, “Personnage dans la Nuit III” (1965., mas­na olov­ka, akva­rel, gvaš i boja na papi­ru), “Deux Personnages” (1937., ulje, gvaš i akva­rel na papi­ru) te bez­i­me­ni akva­rel, ugljen i olov­ka na papi­ru, iz 1949., svi iz pri­vat­ne zbir­ke Galerie Lelong.

“Ova trš­ćan­ska izlož­ba – komen­ti­ra Vincenzo Sanfo – osmiš­lje­na je i naprav­lje­na po mje­ri pros­to­ra Revoltelle. Umetnut u kon­tekst nadre­alis­ta, Mirò je naj­ma­nji nadre­alist od svo­jih suput­ni­ka, budu­ći da je dale­ko od onih refe­ren­ci na seks, na raskoš­nu eks­tra­va­gan­ci­ju, na želju za div­lje­njem tipič­nu za nadre­alis­tič­ki svi­jet. Na foto­gra­fi­ja­ma koje ga pri­ka­zu­ju isti­če se osmi­jeh jed­nos­tav­nog, vedrog, duho­vi­tog čovje­ka, baš kao sto je bilo i nje­go­vo sli­kar­stvo. Kulturan čovjek, lju­bi­telj lije­pe glaz­be, poezi­je, mir­nog obi­telj­skog živo­ta, Mirò je ono što bi svat­ko od nas sanjao da bude. Pažljivije i suvre­me­ni­je ponov­no čita­nje može ga umjes­to toga smjes­ti­ti u taj sve­mir pro­ša­ran Pollockovim sli­ko­vi­tim ges­ta­ma, Wolsovim inte­lek­tu­al­nim vizi­ja­ma ili Kleeovim pjes­nič­kim izra­zi­ma. Izložba u Trstu sto­ga želi dati pros­tor ne samo rados­ti doživ­lja­va­nja umjet­nos­ti na inte­lek­tu­al­no razi­gran način, već nas može potak­nu­ti na raz­miš­lja­nje o pra­vom mjes­tu Miròa u povi­jes­ti umjetnosti.”

Odjeljci

Mirò je bio sanjar, kre­ati­van i nada­sve sves­tran umjet­nik. Itinerer izlož­be podi­je­ljen je na temat­ska podru­čja koja ilus­tri­ra­ju nje­go­vu raz­no­li­ku pro­duk­ci­ju. Osim sli­ka, tem­pe­ra, akva­re­la, crte­ža, skul­p­tu­ra i kera­mi­ke (uklju­ču­ju­ći 12 por­cu­la­na iz seri­je Parler Seul pre­ma pje­smi Tristana Zare), tu je i niz gra­fič­kih rado­va, knji­ga i dokumenata.

Miró sli­kar

Protagonist umjet­nos­ti dva­de­se­tog sto­lje­ća, uz Picassa i Dalìja, dio je tri­ja­de špa­njol­skih umjet­ni­ka koji su pro­mi­je­ni­li povi­jest umjet­nos­ti. Od njih tro­ji­ce, Miró pred­stav­lja naj­ra­zi­gra­ni­ji i naj­ra­dos­ni­ji dio: svo­jim eks­plo­zi­ja­ma boja i slo­bod­nim zna­ko­vi­ma, on nas pre­no­si u fan­tas­ti­čan i dje­ti­njas­ti svi­jet. Njegove sli­ke ulja­nim i akril­nim boja­ma, ali pri­je sve­ga tušem u boji, oslo­ba­đa­ju i uvi­jek se nala­ze izme­đu figu­ra­tiv­nog i apstraktnog.

Miró lito­graf

Grafika je fas­ci­ni­ra­la Miróa tije­kom cije­log živo­ta: ovaj odje­ljak pred­stav­lja bakro­pi­se, lito­gra­fi­je i gra­fič­ke eks­pe­ri­men­te izme­đu 1950-ih i 1990-ih. [/lang_hr]

Miró i Derrière le Miroir

Osmišljen i ure­đen od stra­ne Aiméa Maeghta, časo­pis Derrière le Miroir ugos­tio je neke od naj­važ­ni­jih lič­nos­ti među­na­rod­nog svi­je­ta umjet­nos­ti. Miró je bio jedan od veli­kih pro­ta­go­nis­ta časo­pi­sa za koji je izra­dio zna­čaj­na gra­fič­ka djela. 

Miró i poezija

Mirò je ilus­tri­rao zbir­ke poezi­je i krat­kih pri­ča. Stihovi Tristana Tzare, Preverta i dru­gih poz­na­tih pisa­ca i pjes­ni­ka ins­pi­ri­ra­li su ga da osli­ka stra­ni­ce poput onih za “Parler Seoul” koja osta­je među nje­go­vim naj­us­pješ­ni­jim suradnjama. 

Miróovi pla­ka­ti

Miròovi rado­vi ima­ju gra­fič­ku vri­jed­nost koja ih čini poseb­no učin­ko­vi­ti­ma s komu­ni­ka­cij­skog sta­ja­li­šta. Vrlo tra­že­ni u svi­je­tu kolek­ci­ona­ra, nje­go­vi pla­ka­ti, uglav­nom izra­đe­ni lito­graf­skim tiskom, koris­te rad Mourlota, jed­nog od naj­ve­ćih umjet­nič­kih tiska­ra na svijetu. 

Miró i keramika

Uz povi­jes­nu surad­nju sa slav­nim kera­mi­ča­rom Artigasom, Miróov rad je našao izra­žaj u Bernardaudovom por­cu­la­nu: radi se o pro­fi­nje­nim rado­vi koji su više od jed­nos­tav­ne deko­ra­tiv­ne vježbe. 

Miró i glazba

U 1980-ima Mirò je pozvan da kre­ira sce­no­gra­fi­ju i kos­ti­me za ope­ru “L’uccoin Luce” koju je uglaz­bio Silvano Bussotti za Venecijanski bije­na­le. U ovom dije­lu izlož­be pri­ka­za­na je seri­ja ovih crte­ža u fak­si­mi­lu, kao i nas­lov­ni­ce za glaz­be­ni vinil, poput onih Marije Bonet Del Mar i onih za Salvadora Espriua/Raimona.

“Jezik umjet­nos­ti – izja­vio je Bonito Oliva, jedan od kus­to­sa izlož­be – jedi­ni može for­mu­li­ra­ti vizu­al­ne rije­či koje su spo­sob­ne pre­mos­ti­ti sva­ku etnič­ku, druš­tve­nu i vjer­sku raz­li­ku, jer u sebi može sadr­ža­va­ti sva­ku moguć­nost i sva­ku nemo­guć­nost. Radi se o jezi­ku koji pri­hva­ća sva­ku kon­ta­mi­na­ci­ju i ne vje­ru­je više u poj­mo­ve viso­ke i niske kul­tu­re te želi pre­mos­ti­ti sva­ki raskol. Da bi to uči­nio, on cije­pi i raz­bi­ja znak, alter­ni­ra ele­gan­ci­ju i gra­ci­oz­nost, stav­lja nagla­sak na izra­žaj koji se čuje u svim svo­jim raskolima.“ 

Izložba “Homage Miróu” pro­du­ci­rao je Navigare Srl uz kopro­duk­ci­ju Diffusione Cultura Srl. Postavljena je u surad­nji s Art Book Webom, a glav­ni dona­tor je Općina Trst – Odjel za kul­tu­ru i turis­tič­ku poli­ti­ku, uz pot­po­ru Trieste Convention & Visitors Bureaua i PromoTurismoFVG‑a. Postavljena u Sali Scarpa muze­ja Revoltella (via Diaz 27), može se raz­gle­da­ti od pone­djelj­ka do pet­ka od 9 do 19 sati, a subo­tom, nedje­ljom i praz­ni­ci­ma od 9 do 20 sati (utor­kom zatvoreno). 

 

 

• Joan Miró
• Museo Revoltella