Mladi dolaze II: izložba Gee Rajić, Josipe Škrapić i Jelene Lovrec u Štali u Šikutima

Zemlja i more – konceptualno i interaktivno

Tekst i fotografije Boris VINCEK

04.09.2023.

Šikuti Machine nas­tav­lja s pred­stav­lja­njem mla­dih istar­skih umjet­ni­ka, a u subo­tu, 2. ruj­na u gale­ri­ji Štala u Šikutima u sklo­pu cik­lu­sa Mladi dola­ze II svo­je su rado­ve izlo­ži­le Gea Rajić, Josipa Škrapić i Jelena Lovrec. Uz to odr­žan je i krat­ki film­ski pro­gram budu­ći se sve tri umjet­ni­ce izme­đu osta­log bave i videom.

Autor kon­cep­ta i pro­gra­ma je Mladen Lučić koji je na otva­ra­nju pred­sta­vio auto­ri­ce i nji­ho­ve radove:

- Gea Rajić izla­že ins­ta­la­ci­ju koja se sas­to­ji od zem­lje – tre­ti­ra, raz­ma­tra, mode­li­ra i pozi­va svih da inte­rak­tiv­no sudje­lu­ju i raz­gr­ću zem­lju s nje­ne sli­ke. I njen video rad koji je u drve­nom pos­ta­men­tu tema­ti­zi­ra zem­lju. Zemlja je ono što nam daje i uzi­ma život i ima puno sim­bo­lič­kih kono­ta­ci­ja, pa Gea nije mogla odo­lje­ti da sa zem­ljom izra­ža­va svo­je ide­je ne samo meta­fo­rič­ki već i real­no. Josipa Škrapić govo­ri o dru­gom ele­men­tu – moru. U cen­tru rada je medu­lin­ski kamp s kojim se auto­ri­ca iden­ti­fi­ci­ra­la od male­na – nje­go­vim zada­tos­ti­ma i pri­ro­dom. Sakupila je neke ele­men­te – mate­ri­ja­le organ­ske nara­vi – i izlo­ži­la na lig­ht-boxu. Njen sim­bo­lič­ni ula­zak u more može­te vidje­ti s dos­ta ima­gi­na­ci­je pošto je pro­ji­ci­ran na kame­nom zidu. To je dobro jer sama auto­ri­ca kaže da je njen ula­zak u more nje­no uzem­lje­nje, kazao je Lučić i pre­pus­tio riječ Jeleni Lovrec koja već godi­na­ma kupu­je kva­dra­te zem­lje i namje­nju­je ih umjetnosti.

- Ideja je kre­nu­la pri­je dese­tak godi­na kada sam odlu­či­la jedan nov­ča­ni iznos koji sam dobi­la na nagra­di beč­kog muze­ja isko­ris­ti­ti za kupo­vi­nu vlas­ti­te zem­lje. Razmišljajući, doš­la sam do zaključ­ka da bi bilo super nami­je­ni­ti tu zem­lju kul­tu­ri, a s obzi­rom na to koli­ko se u kul­tu­ru ula­že zaklju­či­la sam da ta zem­lja ne tre­ba biti veća od jed­nog kva­drat­nog metra. Međutim kako bih tu situ­aci­ju kul­tu­re decen­tra­li­zi­ra­la jer se naj­češ­će deša­va u nekim većim cen­tri­ma odlu­či­la dam kupo­va­ti kva­dra­te u sva­koj župa­ni­ji, kaza­la je Lovrec koja je kupi­la kva­drat zem­lje i u Šikutima.

Nakon otvo­re­nja i raz­gle­da­va­nja izlož­be usli­je­dio je film­ski pro­gram na kojem su pri­ka­za­ni fil­mo­vi: „Ja sam sve“ – glaz­be­ni spot u reži­ji Gee Rajić, „Munjenilo“ – video rad Josipe Škrapić. „Izložba godi­ne“ – seg­ment 4 kanal­ne video ins­ta­la­ci­je Jelene Lovrec te „The same“ – igra­no-doku­men­tar­ni film kojeg je reži­rao Frane Pekica.

Gea Rajić rođe­na je 11.7.1997. u Rijeci. Završila je Školu pri­mi­je­nje­ne umjet­nos­ti i dizaj­na u Puli na odje­lu gra­fič­kog dizaj­na 2016. godi­ne. Diplomirala je 2020. godi­ne na pred­di­plom­skom stu­di­ju na Akademiji pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti u Rijeci (APURI), gdje tre­nut­no poha­đa diplom­ski stu­dij na odje­lu vizu­al­nih komu­ni­ka­ci­ja i gra­fič­kog dizaj­na. Na Reviji hrvat­skog film­skog stva­ra­laš­tva nje­zin eks­pe­ri­men­tal­ni film Knjiga vje­tra osva­ja spe­ci­jal­nu nagra­du žiri­ja. U surad­nji s glaz­be­nom gru­pom Putokazi ostva­ru­je glaz­be­no-eks­pe­ri­men­tal­ni film Omnibus Meandri, koji osva­ja The Grand Prix Golden Violette na International Music Film Festivalu u Parmi. U pro­gra­mu Rijeka – Europska pri­jes­tol­ni­ca kul­tu­re sudje­lu­je kao autor u pro­jek­tu Lungomare Art pri izgrad­nji Balthazargradskog kupa­li­šta. Krajem 2021. godi­ne osni­va udru­gu Forma u kojoj se bavi pisa­njem i pro­vo­đe­njem pro­jek­ta usmje­re­nih pre­ma kul­tu­ri i umjet­nos­ti, te orga­ni­za­ci­ji mani­fes­ta­ci­je Samanj Kulture. Osvaja prvu nagra­du za vizu­al­ni iden­ti­tet fes­ti­va­la STIFF (Međunarodni stu­dent­ski film­ski fes­ti­val) u Rijeci, a 2022. godi­ne je izvo­di­telj dizaj­na i vizu­al­nog iden­ti­te­ta tog fes­ti­va­la. Od 2020. godi­ne aktiv­no se bavi izra­dom glaz­be­nih videa, radi kao neo­vi­san dizaj­ner, a pos­ta­je i video amba­sa­dor za Primorsko-goran­sku župa­ni­ju. Do sada je izla­ga­la na dvi­je samos­tal­ne i više skup­nih izlož­bi. Živi i radi u Pazinu.

Josipa Škrapić rođe­na je 22.7.1997. u Puli, gdje je zavr­ši­la Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na na kipar­skom odje­lu 2016. godi­ne. Preddiplomski stu­dij zavr­ša­va 2019. godi­ne na Akademiji Umjetnosti, na Sveučilištu u Novoj Gorici u Sloveniji, na Studiju digi­tal­nih umjet­nos­ti i prak­si, odsjek suvre­me­nih umjet­nič­kih prak­si. Diplomirala je na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu, 2021. godi­ne, na smje­ru novih medi­ja. Članica je HDLU Istre, Udruge Forma i Društva vizu­al­nih umjet­ni­ka – CRUX. Izlagala je na više skup­nih i dvi­je samos­tal­ne izlož­be. Živi i radi u Puli.

Jelena Lovrec rođe­na je u Zagrebu 8.6.1989. godi­ne gdje je diplo­mi­ra­la gra­fi­ku na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu 2014. godi­ne. Do sada je sudje­lo­va­la na pet­na­est samos­tal­nih i dva­de­se­tak skup­nih izlož­bi u zem­lji i ino­zem­s­tvu. Finalistica je Nagrade Radoslav Putar (2021.) i dobit­ni­ca Nagrade za naj­bo­ljeg mla­dog umjet­ni­ka, HDLU (2019.), Nagrade Galerije Kranjčar na 34. Salonu mla­dih za rad Panoptikon (2018.), Posebne pohva­le na 33. Salonu mla­dih za rad Troškovnik (2016.), Nagrade VIG– Junge Kunst Aus CEE (2013.) i Essl Art Award (2013.). Jelena Lovrec je mul­ti­me­di­jal­na umjet­ni­ca čiji su pro­jek­ti pro­ce­su­al­nog i par­ti­ci­pa­tiv­nog karak­te­ra, a stva­ra ih u medi­ju doku­men­tar­ne foto­gra­fi­je, audio-video ins­ta­la­ci­ja, umjet­nič­kih akci­ja, per­for­man­sa i knjige.