Znanstveni skup “Susreti na dragom kamenu” u Puli i Raklju

Znanstveni skup Susreti na dra­gom kame­nu „Tragom Mije Mirkovića – Od uzro­ka eko­nom­skog zaos­ta­ja­nja do inte­gra­ci­je u suvre­me­no druš­tvo” bit će odr­žan u Puli i Raklju, 27. i 28. ruj­na 2023. pod pokro­vi­telj­stvom Hrvatske aka­de­mi­je zna­nos­ti i umjet­nos­ti, Razreda za druš­tve­ne znanosti.

Prvi dan sku­pa, 27. ruj­na u Puli, s počet­kom u 9 sati na FET „Dr. Mijo Mirković“ (dvo­ra­na Pula, Preradovićeva ¹⁄₁) odr­žat će se znans­tve­ni dio sku­pa s ukup­no 25 izla­ga­nja: uz tri ple­nar­na izla­ga­nja ugled­nih struč­nja­ka bit će pred­stav­lje­na i 22 rada znans­tve­ni­ka i struč­nja­ka koji se bave raz­nim aspek­ti­ma Mirkovićeva stva­ra­laš­tva i aktu­al­nim razvoj­nim iza­zo­vi­ma, tra­gom Mije Mirkovića.

„Uz pri­god­nu izlož­bu u Sveučilišnoj knjiž­ni­ci, na kon­fe­ren­ci­ji bit će pred­stav­lje­na i ostav­šti­na Mije Mirkovića iz nje­go­ve Spomen-sobe, a zavi­čaj­nim tema­ma i moguć­nos­ti­ma reva­lo­ri­za­ci­je nas­lje­đa Mije Mirkovića/Mate Balote kroz zavi­čaj­nu nas­ta­vu i razvoj temat­skih ruta nas­tav­lja­mo se bavi­ti dru­gi dan sku­pa, 28. ruj­na, uz pri­go­dan kul­tur­ni pro­gram u Raklju. Sudionicima sku­pa doma­ći­ni iz OŠ Vladimira Nazora Krnica pred­sta­vit će pro­jekt zavi­čaj­ne nas­ta­ve „Osluhni zavi­čaj – zove te pra­ma­li­će“, ins­pi­ri­ran živo­tom i dje­lom Mije Mirkovića, a uz stu­den­te pul­skog Sveučilišta koji su kre­ira­li kul­tur­nu rutu „Tragom Mije Mirkovića“ pri­dru­žit će im se i uče­ni­ci ško­la Mate Balota iz Poreča i Buja, Ekonomske ško­le Pula, kao i OŠ Tone Peruška te KUD Mate Balota Rakalj“, navo­de organizatori.

Mnogostranim Mirkovićevim stva­ra­laš­tvom bavio se ponaj­vi­še znans­tve­ni skup Susreti na dra­gom kame­nu, na koje­mu su u tri­de­set godi­na rada, od 1968. do 2001., kad je tiskan pos­ljed­nji od 22 sve­ska zbor­ni­ka, obra­đe­ni ključ­ni aspek­ti nje­go­va znans­tve­nog, publi­cis­tič­kog i knji­žev­nog dje­la, ali i pro­ble­ma­ti­ka razvoj­nih i inte­gra­cij­skih pro­ce­sa Istre i šire regije.

„U želji da reva­lo­ri­zi­ra­mo Mirkovićevo dje­lo u aktu­al­nom glo­bal­nom kon­tek­s­tu, FET „Dr. Mijo Mirković“ s part­ner­skim ins­ti­tu­ci­ja­ma obno­vio je Susrete, a ovo­go­diš­nji će se skup odr­ža­ti povo­dom 125. godiš­nji­ce rođe­nja Mije Mirkovića, 27. i 28. ruj­na 2023. Konferencija temat­ski pokri­va raz­li­či­te aspek­te Mirkovićeva znans­tve­no­ga, publi­cis­tič­kog i knji­žev­nog dje­la te razvoj­nih pro­ce­sa Istre i šire regi­je“, poru­ču­ju organizatori.

Akademik Mijo Mirković (28. 9. 1898. – 17. 2. 1963.), zna­me­ni­ti istar­ski znans­tve­nik i poli­his­tor, ute­me­lji­telj moder­ne eko­nom­ske zna­nos­ti i pokre­tač veći­ne eko­nom­skih fakul­te­ta i znans­tve­nih ins­ti­tu­ta u Hrvatskoj (i široj regi­ji), eko­no­mist i soci­olog, kul­tur­ni i eko­nom­ski povjes­ni­čar, velik dio svog boga­tog i raz­no­rod­nog znans­tve­nog opu­sa posve­tio je pro­ble­mi­ma gos­po­dar­skog razvo­ja i iza­zo­vi­ma opti­mal­nog kori­šte­nja razvoj­nog poten­ci­ja­la regi­je rje­ša­va­njem uzro­ka razvoj­nih pote­ško­ća. Uz dopri­nos razvo­ju sus­ta­va eko­nom­skih poli­ti­ka, poseb­no agrar­ne i pro­met­ne poli­ti­ke te pro­miš­lja­nju odno­sa makro­eko­nom­ske regu­la­ci­je i trži­šta, kao i eko­nom­ske struk­tu­re naci­onal­ne pri­vre­de i eko­nom­ske poli­ti­ke, bit­ni su pri­lo­zi veza­ni za povi­jest eko­nom­ske mis­li i gos­po­dar­sku povi­jest Hrvatske.

Iz egzil­ne pozi­ci­je anga­ži­ra­nog inte­lek­tu­al­ca, sves­tra­ni je Istranin, u nas­to­ja­nju da saču­va i afir­mi­ra naj­u­gro­že­ni­je ele­men­te kul­tur­nog iden­ti­te­ta svog zavi­ča­ja, kroz naj­raz­no­vr­s­ni­je knji­žev­ne, publi­cis­tič­ke i znans­tve­ne žan­ro­ve na jedins­tven način arti­ku­li­rao i „inven­ta­ri­zi­rao“ auten­ti­čan dopri­nos kul­tur­ne tra­di­ci­je Istre europ­skoj civi­li­za­ci­ji. Pitanje odno­sa tra­di­ci­je i moder­nos­ti, kul­tur­nog iden­ti­te­ta i razvo­ja, uzro­ka gos­po­dar­skog zaos­ta­ja­nja i razvoj­nih poten­ci­ja­la, koje se namet­nu­lo i kao ključ­ni pro­blem suvre­me­ne europ­ske soci­olo­ške i eko­nom­ske mis­li, pra­ti­lo ga je kroz boga­tu znans­tve­nu kari­je­ru, od dok­tor­ske diser­ta­ci­je obra­nje­ne u Frankfurtu 1923. (Glavni uzro­ci gos­po­dar­ske zaos­ta­los­ti sla­ven­skih naroda).

Skup se odr­ža­va u suor­ga­ni­za­ci­ji Razreda za druš­tve­ne zna­nos­ti HAZU i Zavoda za povi­jes­ne i druš­tve­ne zna­nos­ti HAZU u Rijeci s Područnom jedi­ni­com u Puli, Fakulteta eko­no­mi­je i turiz­ma “Dr. Mijo Mirković” i Filozofskog fakul­te­ta Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli, Ekonomskog fakul­te­ta Sveučilišta u Zagrebu, Ekonomskog fakul­te­ta Sveučilišta u Splitu, Ekonomskog fakul­te­ta Sveučilišta u Rijeci, Ekonomskog fakul­te­ta Sveučilišta u Osijeku, Odjela za eko­no­mi­ju Sveučilišta u Zadru, Odjela za eko­no­mi­ju i pos­lov­nu eko­no­mi­ju Sveučilišta u Dubrovniku, Fakulteta za menadž­ment u turiz­mu i hote­li­jer­stvu Opatija, Instituta za razvoj i među­na­rod­ne odno­se, Hrvatskog druš­tva eko­no­mis­ta, Istarskog povi­jes­nog druš­tva, Čakavskog sabo­ra, Istarske župa­ni­je i Općine Marčana.

Susreti na dra­gom kame­nu program

• "Susreti na dragom kamenu"