Magdalena Vodopija: „Ove godine dolaze nam izuzetni autori iz cijelog svijeta“

Direktorica Sajma knji­ge u Istri, Magdalena Vodopija već 29 godi­na uro­nje­na je u Sajam i nje­go­vu orga­ni­za­ci­ju i tije­kom godi­na u Pulu je dove­la nevje­ro­ja­tan broj svjet­skih poz­na­tih auto­ra poput Umberta Eca ili Orhana Pamuka, a ove godi­ne na Sajam koji je posve­ćen stri­pu dola­zi Milo Manara s izlož­bom i svo­jom knji­gom te Tariq Ali. O pro­gra­mu ovo­go­diš­njeg Sajma, Domu hrvat­skih bra­ni­te­lja kao Palače kul­tu­re te iskus­tvu orga­ni­za­ci­je ovak­ve mani­fes­ta­ci­je, raz­go­va­ra­li smo, uoči 29. Sajma, s direk­to­ri­com Magdalenom Vodopija.

Objavili ste program ovogodišnjeg Sajma koji se održava od 24. studenog do 3. prosinca. Sajam je svake godine programski sve bogatiji. Odakle vam ideje? Naime, ponekad se čini kao da vam mozak radi „sto na sat“.

Sajam okup­lja iznim­ne kre­ativ­ce, koji kod nas nala­ze svoj pros­tor slo­bo­de. A bez pros­to­ra slo­bo­de, koji je u ovom  biro­krat­skom vre­me­nu, bez­broj­nih pra­vi­la i korek­t­nos­ti, bit­no sma­njen, goto­vo je nemo­gu­će stva­ra­ti nešto novo, slo­je­vi­to, auten­tič­no. Ove godi­ne eki­pa Sajma iznim­no je mla­da ali kre­ativ­no moć­na, nes­pu­ta­na. Jako sam ponos­na na njih.

Koliko zahtjevno i teško izvedivo je sve skupa s obzirom na uvijek nedostatan budžet?

Tranzicijsko sam dije­te, a to zna­či da sam se kroz godi­ne nauči­la pre­ska­ka­ti pre­vi­so­ke ogra­de, biti na tra­pe­zu bez zaštit­ne mre­že, bavi­ti se „alke­mi­jom“ kako bi se „ras­te­gao“ budžet. Sajam je pro­šao kroz mno­ge kri­ze budže­ti­ra­nja, ali ovak­vu godi­nu ne pam­tim. Nadam se da ovo div­lja­nje cije­na neće potra­ja­ti jer je nemo­gu­će ni pri­bliž­no pro­ji­ci­ra­ti tro­ško­ve, poseb­no kad ima­te fes­ti­val koji je na kra­ju godi­ne. To se ne tiče samo Sajma, tiče se cje­lo­kup­ne kul­tur­ne sce­ne. Usred ovak­vog kaotič­nog sta­nja mno­gi su se vri­jed­ni kul­tur­ni pro­jek­ti uru­ši­li, a neki i propali.

Glavna tema ove godine je strip. Stiže i veliki Manara a priprema se i impozantna izložba njegovih radova. Očekujete li velik odaziv ljubitelja stripa, tog inače pomalo zapostavljenog žanra?

Strip  ima jako puno pok­lo­ni­ka, vjer­nu i mno­go­broj­nu publi­ku. Već nam se naj­av­lju­ju lju­bi­te­lji stri­pa iz cije­le Hrvatske i Slovenije. Prva veli­ka izlož­ba u Hrvatskoj Mila Manare u Svetim srci­ma, nje­gov dola­zak na Sajam kao počas­nog gos­ta, snaž­no su pokre­nu­li pri­ču oko stri­pa na ovo­go­diš­njem Sajmu. Nije ni čudo, bit će to prvok­las­ni kul­tur­ni doga­đaj koji pre­ma­šu­je i Pulu i Sajam. Uz Manaru, na Sajam dola­ze hrvat­ski i regi­onal­ni maj­sto­ri stri­pa poput Danijela Žeželja, Dubravka Matakovića, Zorana Janjetova, Mirka Ilića…

Spomenuli ste da uz Manaru dolaze mnogi drugi značajni inozemni ali i hrvatski književnici. Koga biste još izdvojili?

Ove godi­ne dola­ze nam izu­zet­ni auto­ri iz cije­log svi­je­ta. Tariq Ali, zais­ta veli­ko svjet­sko ime, na Sajam sti­že iz Londona. Pisac, film­ski pro­du­cent, sce­na­rist, povjes­ni­čar, akti­vist rođen u Pakistanu, od kud je emi­gri­rao u Britaniju, iko­na je stu­dent­skih pokre­ta šez­de­se­tih i oštar pro­tiv­nik rata u Vijetnamu. On je jed­na od  ključ­nih inte­lek­tu­al­nih figu­ra moder­ne lje­vi­ce. U svo­jim rado­vi­ma čes­to pro­miš­lja suprot­stav­lje­nost zapad­nog druš­tva i islam­skog svi­je­ta, a na Sajmu će pred­sta­vi­ti netom pre­ve­de­ni roman Sjene naro­va drveta.

Program Moć žene ove godi­ne obo­ga­tit će veli­ka nje­mač­ko-fran­cu­ska spi­sa­te­lji­ca i pre­vo­di­te­lji­ca Anne Weber s knji­gom Annettte, epska juna­ki­nja. Taj je roman i čin otpo­ra jed­no­obraz­nom viđe­nju povi­jes­ti i ulo­ge žene u druš­tvu. Anne Weber je napi­sa­la suvre­me­ni ep o nevje­ro­jat­nom živo­tu Anne Beaumanoir zna­noj pod ime­nom Annette, sudi­oni­ci fran­cu­skog pokre­ta otpo­ra i alžir­skog pokre­ta za neza­vis­nost. S Knjigom o knjiž­ni­ci dola­zi nam Susan Orlean, ame­rič­ka knji­žev­ni­ca i publi­cis­t­ki­nja, nagra­đi­va­na auto­ri­ca broj­nih bes­t­se­le­ra. Prema nje­nom roma­nu The Orchid Thief (Kradljivac orhi­de­ja) nas­tao film Adaptation (Adaptacija) s Nicholasom Cageom i Meryl Streep u glav­nim ulo­ga­ma. Susan Orlean stal­na je dopis­ni­ca New Yorkera, sura­đu­je s časo­pi­si­ma Vogue, Rolling Stone, Outside i Esquire, sce­na­ris­ti­ca koja u svo­joj kolek­ci­ji ima i nagra­du Emmy.

U našem pro­gra­mu Storie ita­li­ane gost je proš­lo­go­diš­nji dobit­nik nagra­de Strega Mario Desiati koji će pred­sta­vi­ti sada već kul­t­nu knji­gu Razdomljeni.

U Slavenski đar­din s tran­srod­nom temom sti­že naša goš­ća iz Bugarske Rene Karabaš, spi­sa­te­lji­ca, ali i kaza­liš­na reda­te­lji­ca i glu­mi­ca. Predstavit će knji­gu Ona koja osta­je, u kojoj piše o ostaj­ni­ca­ma, vir­dži­na­ma, tobe­li­ja­ma, žena­ma koje po zako­ni­ma patri­jar­hal­nih sre­di­na  žive živo­tom muška­ra­ca, a to će biti i tema okru­glog sto­la Nesvrstane: od vir­dži­na do težakinja.

Ponosni smo i na pre­mi­je­re doma­ćih auto­ra. Vraća nam se Kristian Novak, veli­ki pisac kojeg na Sajmu uvi­jek želj­no čeka­mo, a dola­zi nam s novim roma­nom Slučaj vlas­ti­te pogi­be­lji, koji je već uspješ­no zaži­vio na kaza­liš­nim daska­ma. Emir Imamović – Pirke pred­sta­vit će novi roman Plan savr­še­nog neus­pje­ha, koji ima odlič­ne kri­ti­ke, a Ivica Ivanišević dono­si novu knji­gu Otmica raz­re­da za knji­žev­nost; u kojoj bru­tal­no ali s brit­kim humo­rom seci­ra hrvat­sku stvar­nost. Naš vjer­ni pri­ja­telj Sajma Boris Dežulović, rođen s pogle­dom na Poljud, dola­zi s Bilim librom 2.

Magdalena Blažević ovaj put se vra­ća veli­koj temi izva­n­vre­men­ske lju­ba­vi u roma­nu Sezona ber­be, a vese­li nas i knji­ga poezi­je Nakupine stra­ha sves­tra­nog umjet­ni­ka Darka Cvijetića u novom pro­gra­mu Bookstan pred­stav­lja. Slavenski đar­din dono­si i ose­buj­ni knji­žev­ni svi­jet našeg dra­gog Andreja Nikolaidisa koji će pred­sta­vi­ti knji­gu Antonije napu­šta Boga.

„Nije što su naši“ cije­la je jed­na lis­ta pul­skih auto­ra, dugo­go­diš­njih surad­ni­ka Sajma – Leonida Kovač dono­si Rasprizorenja, Andrea Matošević knji­gu o fil­mu i Uljaniku Kolos Jadrana, a s pono­som pred­stav­lja­mo dvo­di­jel­nu mono­gra­fi­ju Matije Ferlina.

U prvom pro­gra­mu Sajma opros­tit ćemo se od našeg dra­gog surad­ni­ka, Lectora Ludensa, veli­kog povjes­ni­ča­ra dr. Miroslava Bertoše s nje­go­vom knji­gom biograf­skih zapi­sa „Trošenje živo­ta: gdje je život što ga izgu­bih živeći“,

U kon­tek­s­tu aktu­al­ne poli­tič­ke sli­ke sigur­no će biti zanim­lji­vo  gos­to­va­nje Ozrena Žuneca, uva­že­nog soci­olo­ga i filo­zo­fa u čijem je znans­tve­nom foku­su feno­men rata.

Program Intime ugos­tit će poz­na­tog publi­cis­ta Borisa Rašetu s knji­gom Tito povjer­lji­vo i osob­no, ali i veli­kog kon­cep­tu­al­nog umjet­ni­ka Bracu Dimitrijevića koji će pred­sta­vi­ti auto­bi­ogra­fi­ju Louvre je moj ate­lje, uli­ca moj muzej.

Izuzetno su vam važni i istarski književnici, ali i glazbenici. I ove godine mnogi od njih imaju priliku predstaviti se u sklopu programa posvećenog Franku Lukežu. O čemu je riječ?

Od prvog Sajma su Istra, nje­ni umjet­ni­ci, znans­tve­ni­ci, auto­ri, sve nje­ne nijan­se i slo­je­vi, naš mali sve­mir koji je u stal­nom doti­ca­ju s veli­kim svi­je­tom. Istra je naš Mikrokozmos. I upra­vo je to tema kojom  ćemo idu­će godi­ne obi­lje­ži­ti za nas važ­nu 30. obljet­ni­cu. Ove smo godi­ne ute­me­lji­li mali „sajam u saj­mu“, Histrokozmos, kojem je tema Saga o vinu, a posve­ćen je Franku Lukežu. Veliki „gas­tro­zof“, ose­buj­ni nak­lad­nik, publi­cist bio je jedan od mikro­koz­mo­sa Istre, a nje­go­vo nas­lje­đe nam poma­že u pro­miš­lja­nju karak­te­ra Istre danas, što je motiv Histrokozmosa. Program poči­nje­mo pred­stav­lja­njem pos­lo­vi­ca o iću i piću koje je Franko, a što je manje poz­na­to, godi­na­ma pri­kup­ljao te će ih nared­ne godi­ne obja­vi­ti Hrvatska sve­uči­liš­na nak­la­da. Svakoga dana u pod­ne i kva­rat, Kavana Mozart bit će pozor­ni­ca Histrokozmosa , čije je auto­iro­nij­sko ime osmis­lio Mauricio Ferlin i obli­ko­vao pla­kat sav saz­dan od „krho­ti­na Istre“. Sudjelovat će redom  mikro­koz­mo­si Istre – Milan Rakovac, Tamara Obrovac, Dario Marušić, Roberta Razzi, Edi Maružin i Korado Korlević. S nji­ma su i auto­ri Sajma – Boris Dežulović, Vlaho Bogišić, Ivica Ivanišević, Vladislav Bajac, Dragutin Lucić Luce, Andrej Nikolaidis, Živko Skračić i Sinan Gudžević. Oni će  zajed­no s vina­ri­ma Vinistre i som­me­li­eri­ma Hrvatskog som­me­li­er klu­ba, tvo­ri­ti Sagu o vinu kroz lite­ra­tu­ru, filo­zo­fi­ju, antro­po­lo­gi­ju i eno­lo­gi­ju. Veliko fina­le pro­gra­ma bit će u nedje­lju, 3. pro­sin­ca, u 19 sati na veli­koj pozor­ni­ci Sajma u Crvenom salo­nu, kada će Korado Korlević svo­jim pre­da­va­njem Ples mrtva­ca naj­a­vi­ti 30. Sajam.

U surad­nji s part­ne­ri­ma reali­zi­ra se i pro­daj­ni dio Histrokozmosa na veli­koj pozor­ni­ci cen­tral­ne dvo­ra­ne Doma hrvat­skih bra­ni­te­lja. Tu će biti izlo­že­na dje­la istar­skih izda­va­ča te ose­bu­jan antik­va­ri­jat Tereze Pulja, a vina­ri Vinistre imat će svo­ju vino­te­ku. U pro­da­ji će biti i pok­lon-vre­ći­ce „Litar lite­ra­tu­re“, a riječ je o daro­vi­ma koji spa­ja­ju vino i literaturu.

Sajam se održava u Domu hrvatskih branitelja koji je doista idealna sajamska lokacija. Pozdravljate li ideju da DHB postane Palača kulture?

Mogu samo reći: onaj koji vra­ti Puli Marine Kasino i napra­vi od nje­ga Palaču kul­tu­re bit će upi­san u nje­nu povi­jest. I hva­la Gorki Ostojić Cvajner na ovoj kapi­tal­noj, pre­vrat­nič­koj ini­ci­ja­ti­vi. Palača kul­tu­re neo­p­hod­na je za razvoj kul­tu­re gra­da. Bez nje, zauvi­jek ćemo „skvo­ta­ti“ ili biti pod­sta­na­ri koji se mogu izba­ci­ti na uli­cu kad god se gaz­di proh­ti­je. Zauvijek ćemo tro­ši­ti nera­zum­ne nov­ce na sta­na­ri­ne, nera­zum­nu koli­či­nu vre­me­na kako bismo pros­to­re u koji­ma radi­mo samo donek­le uči­ni­li pris­toj­ni­ma, umjes­to da ih utro­ši­mo u kva­li­tet­ne pro­gra­me i nove kul­tur­ne inicijative.

Koliki je interes nakladnika za sudjelovanje na Sajmu? Koliki popust očekuje kupce?

Imamo veli­ki inte­res hrvat­skih nak­lad­ni­ka, a jav­lja­ju nam se i oni iz regi­je. Poseban je inte­res malih nak­lad­ni­ka koji­ma je pul­ski Sajam jedi­ni na kojem nas­tu­pa­ju, jer su im dru­gi saj­mo­vi nedos­tup­ni. Mi rav­no­prav­no pred­stav­lja­mo veli­ke i male izda­va­če i to je poseb­nost pul­skog Sajma. Veliki dio Sajma ispu­njen je „nevid­lji­vim“ knji­ga­ma, izu­zet­no vri­jed­nim nas­lo­vi­ma koje je teško pro­na­ći u knji­ža­ra­ma i web sho­po­vi­ma, koje i medi­ji mar­gi­na­li­zi­ra­ju jer nji­ho­vi izda­va­či nema­ju snaž­ne pro­mo­tiv­ne kam­pa­nje. Zato je na pul­skom Sajmu mogu­će vidje­ti (i kupi­ti) knji­ge koje nig­dje drug­dje neće­te moći naći.

Popusti su od 20 do 70 pos­to, ovis­no o nak­lad­ni­ku koji izla­že i godi­ni izda­nja knji­ge. Prema Uredbi o jedins­tve­noj cije­ni knji­ge, nas­lo­vi koji su objav­lje­ne ove godi­ne ne mogu ima­ti popust veći od 20%. Naslovi sta­ri­jeg datu­ma, bit će s puno nižim cije­na­ma od onih zapi­sa­nih na knjizi.

U kojoj se mjeri kupuju, pa i čitaju knjige danas?

Kupovina knji­ga i čita­nost nisu ista kate­go­ri­ja. Ne mis­lim da se malo čita, dapa­če, čita­te­lja je sve više, a o tome svje­do­če, pri­je svih, pre­pu­ne knjiž­ni­ce u koji­ma se tra­že­ni nas­lov pone­kad čeka i mje­sec dana. Ali manje se kupu­je. Da opet ne spo­mi­njem kak­va nam je gene­ral­no pla­tež­na (ne)moć, mis­lim da je pad pro­da­je u odno­su na ona dav­na „zlat­na vre­me­na“, uzro­ko­van i pro­mje­nom nači­na živo­ta. Nestaje tra­di­ci­ja stva­ra­nja obi­telj­ske bibli­ote­ke koja se nas­lje­đu­je. Zvuči apsurd­no, ali nedos­ta­je i kupo­vi­na knji­ga „na metre“, moda veli­kih rega­la koje tre­ba napu­ni­ti, narav­no, kom­ple­ti­ma kla­si­ka. Prvi vlas­ni­ci tih knji­ga rijet­ko su ih uzi­ma­li u ruke, ali su zato za nji­ma pose­za­li nji­ho­vi nas­ljed­ni­ci. Danas, u puno manjim rega­li­ma ne caru­ju više knji­ge već memo­ra­bi­li­je s egzo­tič­nih putovanja.

U kojoj su fazi pripreme i kolika ekipa radi Sajam?

U foto-fini­šu smo. Za koji dan ula­zi­mo u Dom hrvat­skih bra­ni­te­lja gdje poči­nje­mo diza­ti poli­ce i stva­ra­ti pra­vi knji­ški  grad. Već sti­žu knji­ge u Pulu. Izložit ćemo više od 20.000 nas­lo­va. Tijekom godi­ne, sve do počet­ka ruj­na, na Sajmu rade samo tri oso­be, sad nas je već puno više, a na samom Sajmu bit će nas oko 70. Posebno mi je dra­go što goto­vo polo­vi­cu eki­pe čine stu­den­ti pul­skog Sveučilišta.

Odjeci Sajma su veliki, on je već odavna nadaleko poznat. Idući vam je 30., jubilarni. Kako se osjećate kad se osvrnete unazad i shvatite što ste sve u protekla tri desetljeća učinili? Nije tajna da su mnogi zahvaljujući Sajmu zavoljeli književnost i čitanje, a mnogi od nas sudjelujući u njegovoj organizaciji stjecali vrijedna iskustva i znanja, ali i neprocjenjiva poznanstva.

Prije goto­vo 30 godi­na bila sam u Delfima. Tamo je obi­čaj da se nas­lo­niš na „pupak svi­je­ta“ i pože­liš život­nu želju. Moja je bila: samo da ne bude dosad­no! I, vje­ruj­te mi, nije bio dosad­no. Nekako vje­ru­jem da nije bilo dosad­no ni publi­ci na Sajmu, ni mojim surad­ni­ci­ma. I to sma­tram svo­jim život­nim uspjehom.

• 29. Sa(n)jam knjige u Istri
• Magdalena Vodopija