Predstavljanje istraživanja o kulturnim potrebama, navikama i potrošnji stanovnika IŽ

Tijekom 2022. i 2023. g. IKA-Istarska kul­tur­na agen­ci­ja pro­ve­la je istra­ži­va­nje o kul­tur­nim potre­ba­ma, navi­ka­ma i potroš­nji sta­nov­ni­ka Istarske župa­ni­je. Istraživanje je pro­ve­de­no uz struč­nu pomoć izv.prof.dr.sc. Krešimira Krola i izv.prof.dr.sc. Željke Tonković koji su ga pred­sta­vi­li u pul­skom Circolu Zajednice Talijana u pone­dje­ljak, 20. stu­de­nog te u labin­skoj Gradskoj knjiž­ni­ci i pazin­skom Spomen domu u uto­rak, 21. studenog .

Širi cilj pro­jek­t­nih aktiv­nos­ti uklju­či­vao je ana­li­zu potre­ba publi­ke u kul­tu­ri kroz anket­ni upit­nik i fokus-gru­pe s cilja­nim uzor­kom, kao i eks­pert­ne inter­v­jue s vodi­te­lji­ma izva­nins­ti­tu­ci­onal­nih i ins­ti­tu­ci­onal­nih kul­tur­nih usta­no­va i orga­ni­za­ci­ja. Ovo izvješ­će saži­ma naj­važ­ni­je podat­ke i zaključ­ke iz pro­ve­de­nih istra­ži­va­nja uz pre­po­ru­ke i smjer­ni­ce za dalj­nje jav­ne poli­ti­ke i programe.

U sklo­pu pro­jek­ta, udru­ga Metamedij je pro­ve­la kva­li­ta­tiv­no istra­ži­va­nje meto­dom fokus-gru­pe u kojoj su sudje­lo­va­le oso­be s inva­li­di­te­tom i pred­stav­ni­ci udru­ga koje ih zas­tu­pa­ju na podru­čju Istarske župa­ni­je te je tije­kom pred­stav­lja­nja dan i pose­ban nagla­sak na zaključ­ke ovog istraživanja.

Tonković je u svom pul­skom izla­ga­nju napo­me­nu­la da je cilj istra­ži­va­nja bio mapi­ra­nje potre­ba publi­ke u kul­tu­ri i potre­ba ins­ti­tu­ci­onal­nih i izva­nins­ti­tu­ci­onal­nih akte­ra u kul­tu­ri kako bi se dobi­ve­ni poda­ci mogli uklju­či­ti u pro­gram razvo­ja kul­tu­re u Istarskoj župa­ni­ji na regi­onal­noj i lokal­noj razini.

Anketa

- Podaci su pri­kup­lje­ni kra­jem svib­nja 2022. godi­ne, a radi se o nas­tav­ku istra­ži­va­nja pro­ve­de­nog 2020. u sklo­pu „MI plus” pro­jek­ta kada je cilja­na publi­ka bila sred­njo­škol­ska popu­la­ci­ja. U ovom novom istra­ži­va­nju istra­ži­li smo obras­ce i para­me­tre potroš­nje u kul­tu­ri sta­ri­jih dob­nih sku­pi­na s foku­som na obras­ci­ma posje­ći­va­nja kul­tur­nih sadr­ža­ja nepo­sred­no pri­je popu­šta­nja pro­tu­pan­de­mij­skih mje­ra. Htjeli smo sto­ga doz­na­ti koja će biti nji­ho­va namje­ra posje­ći­va­nja i tro­še­nja na kul­tur­ne sadr­ža­je te koje je nji­ho­vo zado­volj­stvo kul­tur­nom ponu­dom, kaza­la je Tonković.

Tijekom istra­ži­va­nja iskris­ta­li­zi­ra­le su se dvi­je dimen­zi­je posje­ći­va­nja: knji­žev­nost i tri­bi­ne (pred­stav­lja­nja knji­ga, knji­žev­ne veče­ri, jav­na pre­da­va­nja i tri­bi­ne, knjiž­ni­ce, muzej­sko-gale­rij­ski sadr­ža­ji) i izved­be­ne umjet­nos­ti i pro­jek­ci­je (kaza­liš­ne pred­sta­ve, kon­cer­ti kla­sič­ne i jazz-glaz­be, kino­pro­jek­ci­je, ples­ne pred­sta­ve, osta­li koncerti).

Tonković je u zaključ­nim raz­ma­tra­nji­ma kaza­la da ispi­ta­ni uzo­rak pred­stav­lja „publi­ku u kul­tu­ri”, dak­le ne radi se o repre­zen­ta­tiv­nom uzor­ku puno­ljet­nih gra­đa­na Istarske županije.

Pandemija je osta­vi­la tra­ga na doga­đa­nja u zatvo­re­nim pros­to­ri­ma pa su ispi­ta­ni izra­zi­li manju želja za nji­ho­vim posje­ći­va­njem. Utvrđena je i lojal­nost kul­tur­nim sadr­ža­ji­ma kod publi­ke koja je ujed­no i naj­bo­ga­ti­ja kul­tur­nim kapi­ta­lom, no radi se o male­nom udje­lu u ukup­noj populaciji.

Fokus grupe

Krolo je govo­rio o fokus gru­pa­ma koje su pos­lu­ži­le kao dopu­na anket­nim poda­ci­ma. U nji­ma su sudje­lo­va­le tri sku­pi­ne: uče­ni­ci (stru­kov­ne ško­le i gim­na­zi­je, Pula i manji gra­do­vi i opći­ne), umi­rov­lje­ni­ci (Pula i manji gra­do­vi i opći­ne) i Osobe s inva­li­di­te­tom (Pula).

- I gim­na­zi­jal­ci i polaz­ni­ci stru­kov­nih ško­la naj­ma­nje su zain­te­re­si­ra­ni za sadr­ža­je ins­ti­tu­ci­onal­ne kul­tu­re kao što su muze­ji i kaza­li­šta. Iznimke su sadr­ža­ji u koji­ma glu­me pri­ja­te­lji ili vrš­nja­ci i ako je sadr­žaj suvre­men. Odlaze samo ako je orga­ni­zi­ra­no i ako sudje­lu­ju nji­ho­vi pri­ja­te­lji. Zašto ne kaza­liš­ne pred­sta­ve? „Jer se pres­po­ro odvi­ja taj sadr­žaj i to mi je dosad­no“, kazao je jedan od sugo­vor­ni­ka. Učenici tako­đer izdva­ja­ju kon­cer­te kao doga­đa­je u koji­ma naj­vi­še sudje­lu­ju, dok su im muzej­sko-gale­rij­ski sadr­ža­ji naj­ma­nje bli­ski, A naj­vi­še vole kon­cer­te moder­ne glaz­be, pop muzi­ke, trap, folk i nešto novi­je, kazao je Krolo.

On je dodao da su umi­rov­lje­ni­ci znat­no više zain­te­re­si­ra­ni za ins­ti­tu­ci­onal­ne sadr­ža­je u kul­tu­ri kao što su kon­cer­ti, izlož­be i kaza­liš­ne pred­sta­ve, a pro­ble­me vide u manj­ku orga­ni­zi­ra­nog pri­je­vo­za. Istraživanjem su bili obu­hva­će­ni kul­tur­no anga­ži­ra­ni umi­rov­lje­ni­ci koji su aktiv­ni u lokal­noj zajed­ni­ci, kul­tur­nim druš­tvi­ma i sl. Oni su „omni­vo­ri” i „kul­tur­no neza­sit­ni” te žele raz­no­li­ki­je kul­tur­ne sadržaje.

Osobe s inva­li­di­te­tom s dru­ge stra­ne isti­ču da je potreb­na sus­tav­na podr­ška svim akte­ri­ma u kul­tur­nom sek­to­ru koji orga­ni­zi­ra­ju jav­ne kul­tur­ne pro­gra­me te omo­gu­ći­ti im jed­nak pris­tup kul­tur­nim i umjet­nič­kim sadr­ža­ji­ma. Kao rje­še­nje vide bes­plat­ne ulaz­ni­ce za jav­no finan­ci­ra­ne kul­tur­ne pro­gra­me za sve oso­be s invaliditetom.

Intervjui

Tonković je potom govo­ri­la o inter­v­ju­ima, njih 12, koje su vodi­li s kul­tur­nim eks­per­ti­ma, akte­ri­ma s dugo­go­diš­njim iskus­tvom rada u kul­tu­ri. Radi se o pred­stav­ni­ci­ma kul­tur­nih orga­ni­za­ci­ja i usta­no­va, samos­tal­nim umjet­ni­ci­ma i mikro­po­du­zet­ni­ci­ma u kre­ativ­nim indus­tri­ja­ma. Obrađene su tri temat­ske cje­li­ne: pred­nos­ti kul­tur­no­ga razvo­ja Istre (sna­ge), nedos­ta­ci kul­tur­no­ga razvo­ja Istre (sla­bos­ti) te pri­jed­lo­zi za novu kul­tur­nu strategiju.

U pred­nos­ti­ma kul­tur­no­ga razvo­ja Istre isti­če se njen geograf­ski polo­žaj Istre – i za kul­tur­ni turi­zam, ali i za uspos­tav­lja­nje među­na­rod­nih veza. Među nedos­ta­ci­ma isti­če se odnos kul­tu­re i turizma.

- Dio kul­tur­nih eks­pe­ra­ta, poseb­no onih sa civil­ne sce­ne, izra­ža­va stav pre­ma kojem su “kul­tu­ra” i “turi­zam” među­sob­no suprot­stav­lje­ni, dok ih dio sma­tra kako su „kul­tu­ra” i „turi­zam” pove­za­ni i bli­ski te da ih tre­ba zajed­no pro­miš­lja­ti. Govorimo o kul­tu­ri kao jav­nom dobra koje slu­ži zajed­ni­ci pro­tiv tržiš­ne ori­jen­ta­ci­ja turis­tič­ke indus­tri­je. Eksperti sa civil­ne sce­ne izra­ža­va­ju zabri­nu­tost nas­pram turis­ti­fi­ka­ci­je i fes­ti­va­li­za­ci­je kul­tur­ne ponu­de jer se radi o pro­gra­mi­ma koji su u pro­sje­ku sla­be umjet­nič­ke vri­jed­nos­ti sto­ga ne podi­žu ni kul­tur­nu ni turis­tič­ku ponu­du. Po nji­ma je sto­ga nuž­na izmje­na sus­ta­va ras­po­dje­le jav­nih sred­sta­va – turi­zam bi po nji­ma tre­bao biti u inge­ren­ci­ji turis­tič­ke zajed­ni­ce, a kul­tu­ra bi se tre­ba­la finan­ci­ra­ti iz sred­sta­va JLS‑a, kaza­la je Tonković.

Potencijalno rje­še­nje ten­zi­ja kul­tu­re i turiz­ma pret­pos­tav­lja bren­di­ra­nje Istre kao des­ti­na­ci­je kul­tur­nog i kre­ativ­nog turiz­ma (na pri­mje­ri­ma Grožnjana i Savičente), gdje su kul­tu­ra i turi­zam među­sob­no kom­ple­men­tar­ni i pove­za­ni i gdje je kul­tu­ra dio cje­lo­vi­te turis­tič­ke ponu­de. Među neiz­bjež­nim nedos­ta­ci­ma kul­tur­nog razvo­ja Istre tu je i sezo­nal­nost i gomi­la­nje kul­tur­ne ponu­de u ljet­nim mjesecima.

Što se sek­tor­skih pro­ble­ma tiče tu su nedos­ta­tak pros­to­ra za rad, npr. dvo­ra­ne za jav­ne nas­tu­pe, loše uprav­lja­nje pros­to­ri­ma za izved­be­ne umjet­nos­ti, komer­ci­ja­li­za­ci­ja i gos­tu­ju­će izved­be, a isti­če se INK kao pri­mjer jav­ne usta­no­ve koja bi se mora­la više otvo­ri­ti za surad­nju s akte­ri­ma s neza­vis­ne sce­ne. U podru­čju vizu­al­nih umjet­nos­ti pose­ban pro­blem pred­stav­lja nedo­volj­na neza­in­te­re­si­ra­nost publi­ke i manjak kul­tur­nog kapi­ta­la u zajed­ni­ci (nera­zu­mi­je­va­nje suvre­me­ne umjet­nos­ti). Uočen je i nedos­ta­tak rad­ne sna­ge u kul­tu­ri, nema mena­dže­ra koji bi uprav­lja­li pro­gra­mi­ma. Ispitanici su izra­zi­li i neza­do­volj­stvo sa stu­dij­skim pro­gra­mi­ma koji pri­mar­no stav­lja­ju nagla­sak na poz­na­va­nju eko­no­mi­je, dok je kul­tu­ra sekun­dar­na. Nedostaje i surad­nja među samim akte­ri­ma, a tu je i vječ­ni pro­blem financiranja.

- Akteri sa civil­ne sce­ne su izra­zi­li neza­do­volj­stvo alo­ka­ci­jom sred­sta­va za finan­ci­ra­nje jav­nih potre­ba u kul­tu­ri i sma­tra­ju da bi Istarska župa­ni­ja tre­ba­la finan­ci­ra­ti isklju­či­vo pro­jek­te od župa­nij­skog zna­ča­ja. Kriteriji natje­ča­ja bi po nji­ma tre­ba­li biti ute­me­lje­ni na sek­tor­skim ana­li­za­ma i stra­te­škim doku­men­ti­ma. Problem vide i u tome da se akte­ri iz ins­ti­tu­ci­onal­ne kul­tu­re jav­lja­ju na natje­ča­je finan­ci­ra­nja jav­nih potre­ba u kul­tu­ri čime su direk­t­na kon­ku­ren­ci­ja neza­vis­noj kul­tu­ri i stav­lja­ju ju u nepo­vo­ljan polo­žaj, kaza­la je Tonković.

Prijedlozi za novu kul­tur­nu stra­te­gi­ju su: tran­s­pa­rent­ni­ji natje­ča­ji i jed­nos­tav­ni­ji admi­nis­tra­tiv­ni pos­tup­ci; pro­mi­je­ni­ti način dono­še­nje odlu­ka o ras­po­dje­li jav­nih sred­sta­va i bazi­ra­ti ih na jas­nim kri­te­ri­ji­ma i sek­tor­skim ana­li­za­ma; nuž­no pra­ti­ti ten­den­ci­je europ­skih kul­tur­nih poli­ti­ka te pozi­ci­oni­ra­ti kul­tu­ru kao jav­no dobro ne tržiš­na roba; osni­va­nje pro­duk­cij­skih centara.

Eksperti su podi­je­lje­ni po pita­nu kre­ativ­nih indus­tri­ja i podu­zet­niš­tvu u kul­tu­ri. Neki sma­tra­ju da je veli­ki poten­ci­jal kre­ativ­nih indus­tri­ja i podu­zet­niš­tva u kul­tu­ri nedo­volj­no isko­ri­šten, a dru­gi sma­tra­ju da bi tre­ba­lo jača­ti nepro­fit­nu i neza­vis­nu kul­tur­nu scenu.

U zaključ­nim raz­ma­tra­nji­ma uoče­ne su istak­nu­te raz­li­ke izme­đu akte­ra kul­tur­nog sek­to­ra. Civilni sek­tor je razvi­jen, ali je pri­mjet­na raz­li­ka u nji­ho­vim kapa­ci­te­ti­ma i oni­ma ins­ti­tu­ci­onal­ne sce­ne. Nužno je una­pri­je­di­ti ulo­gu i rad jav­nog ins­ti­tu­ci­onal­nog sek­to­ra poseb­no u smis­lu umre­ža­va­nja i surad­nje. Samozaposlene oso­be i podu­zet­ni­ci u kre­ativ­nim indus­tri­ja­ma upu­ću­ju na nera­zvi­je­no umjet­nič­ko trži­šte pa je po nji­ma nuž­no poseb­no ispi­ta­ti kapa­ci­te­te i pred­lo­ži­ti smjer­ni­ce. Treba izbje­ga­va­ti eti­ke­ti­ra­nje kul­tu­re kao pro­ra­čun­skog tro­ška i sta­vi­ti nagla­sak na kul­tu­ru kao sre­di­šte jav­nog druš­tve­nog živo­ta. Razvijanje kul­tur­nog turiz­ma da, ali jedi­no uko­li­ko nas­ta­je kao pro­dukt potre­ba i rada lokal­ne zajed­ni­ce, ne kao potre­ba pri­vre­me­nih sta­nov­ni­ka – turis­ta i turis­tič­ke industrije.

Nakon pred­stav­lja­nja usli­je­di­la je ras­pra­va u kojoj su glav­ne teme bile razvoj publi­ke – pogo­to­vo mla­dih koji su neza­in­te­re­si­ra­ni za kul­tu­ru, tzv. „pro­jek­ti­tis“ zbog kojih udru­ge u kul­tu­ri pro­vo­de više vre­me­na na admi­nis­tra­ci­ju nego na pro­gra­me, pro­jek­te i zago­va­ra­nje te manjak ins­ti­tu­ci­onal­ne pot­po­re koja bi osi­gu­ra­la sred­stva za pla­će pri­pad­ni­ka civil­nog sektora.

Marino Jurcan iz udru­ge Metamedij se nado­ve­zao na istra­ži­va­nje za oso­be s inva­li­di­te­tom jer je udru­ga u sklo­pu pro­jek­ta U istom fil­mu – korak dalje i na teme­lju još dva istra­ži­va­nja osno­va­la savje­to­dav­no tije­lo te svat­ko tko želi pri­la­go­di­ti svo­je sadr­ža­je može im se obratiti.

- U tom savje­to­dav­nom tije­lu je i kole­ga Krolo te pred­stav­ni­ci Škole za odgoj i obra­zo­va­nje Pula i Kina Valli, a s obzi­rom da se u sklo­pu tog pro­jek­ta orga­ni­zi­ra­ju radi­oni­ce kroz meto­dič­ke smjer­ni­ce i sen­zor­ne pro­jek­ci­je kroz meto­do­lo­ški okvir može­te nam se javi­ti za pomoć i savje­te, kazao je Jurcan i pozvao pred­stav­ni­ke JLS-ova da im se jave ako žele imple­men­ti­ra­ti neke pre­po­ru­ke u svo­je kul­tur­ne poli­ti­ke ili žele pri­la­go­di­ti budu­će pozi­ve na tu temu.