Izložba Lene Ternovec “Filmovi od jednog kadra” u galeriji “Lamparna”

Trogodišnji cik­lus izlož­bi Galerije “Lamparna”, koji je pod nazi­vom  “Akumulator2” i kus­to­skom pali­com Damira Stojnića zapo­čet 2021. godi­ne, zavr­ša­va ove godi­ne izlož­bom foto­gra­fi­ja riječ­ke umjet­ni­ce Lene Ternovec, nas­lov­lje­nu “Filmovi od jed­nog kadra”, koja se otva­ra u petak, 22. pro­sin­ca u 20 sati u Labinskom DKC‑u Lamparna.

“U samom sam nas­lo­vu izlož­be iznio kako per­ci­pi­ram foto­gra­fi­je ove auto­ri­ce. One ne opi­su­ju neku budu­ću rad­nju, niti je daju nas­lu­ti­ti. Isto tako one ne bilje­že tre­nu­tak. One bilje­že trajanje.

„Zbog toga mi se čini kao da ovi rado­vi odi­šu tihom pomi­re­noš­ću s pro­tje­ca­njem. Nema u nji­ma pro­tes­ta, još manje bor­be. One nisu potaj­ni egzis­ten­ci­ja­lis­tič­ki vapaj nad neumit­noš­ću pro­laz­nos­ti, ali nisu ni apa­tič­ne svod­ni­ce rezig­ni­ra­nos­ti spram te činje­ni­ce. Ukoliko im se uop­će može naći neka namje­na onda bih mogao jedi­no napi­sa­ti da funk­ci­oni­ra­ju kao gene­ra­to­ri tiši­ne. I to od one poseb­ne kva­li­te­te u kojoj jas­no čuješ vlas­ti­te misli.

„Isto bih mogao napi­sa­ti da nas ove foto­gra­fi­je uče pro­ma­tra­ti, ali ne na bilo kakav način. Uče nas pro­ma­tra­ti jed­nos­tav­no. Postavlja se pita­nje, kako auto­ri­ca uop­će dola­zi do tako kon­tem­pla­tiv­nih pri­zo­ra. U buci suvre­me­nog svi­je­ta to je sva­ka­ko rijet­kost. Pa ipak, ulov­lje­ni su i dani nam na ogled, poput rijet­kih lep­ti­ra pro­bo­de­nih iglom u arhi­vi­ma nekog biolo­ga. Pada mi na pamet ruski reži­ser Andrei Tarkovsky  i nje­go­vi dugi kadro­vi lelu­ja­nja podvod­nih trav­ki na stru­ja­ma poto­ka ili rije­ke. Jedno posve laga­no, neuz­bud­lji­vo kre­ta­nje, uto­li­ko oni­rič­ko i nado­sob­no. Sve ono što nas obi­lje­ža­va, sve naše karak­te­ris­ti­ke, otpor su tra­ja­nju. I sam čovjek, u ukup­nos­ti svo­ga pos­to­ja­nja, svo­je­vr­s­na je leća objek­ti­va, ili toč­ni­je subjek­ti­va, i u svo­joj memo­ri­ji, kao na fil­mu za razvi­ja­nje, bilje­ži spe­ci­fič­ne nizo­ve doga­đa­ja i doživ­lja­ja, koje vlas­ti­tim pos­to­ja­njem ure­zu­je u tra­ja­nje. On tako stva­ra svo­ju priz­mu koja to isto tra­ja­nje lomi, kao sve­op­će svje­tlo, u indi­vi­du­al­ni spek­tar, i tako kro­ji vlas­ti­tu auru. U oči­gled­noj sim­bi­ozi auto­ri­ce s foto-apa­ra­tom, što je tre­nu­tak u kome stva­ra, ona kao da nes­ta­je, sa svom mena­že­ri­jom vlas­ti­tih hti­je­nja i sklo­nos­ti, i time dopu­šta oči­to­va­nje sna­ga­ma neiz­re­ci­vog. Fotografije Lene Ternovec nema­ju cen­tral­ni fokus, niti su sime­trič­no kom­po­ni­ra­ne, ali, zbog kon­tem­pla­tiv­nos­ti “ulov­lje­nog  tre­nut­ka” tra­ja­nja, mogu funk­ci­oni­ra­ti kao man­da­le i pozi­va­ju na udub­lji­va­nje“, piše Damir Stojnić u kata­lo­gu izložbe.

Lena Ternovec rođe­na je u Rijeci, 1976. godi­ne. Zbog stra­ha od mra­ka, rano poči­nje raz­miš­lja­ti o svje­tlu pa se foto­gra­fi­jom i fil­mom bavi od dje­tinj­stva. Nakon zavr­še­ne umjet­nič­ko-novi­nar­ske sred­nje ško­le u sje­ver­nom Teksasu, stu­di­ra fil­mo­lo­gi­ju na DAMS‑u (DISCIPLINE DELLE ARTI, DELLA MUSICA E DELLO SPETTACOLO) Sveučilišta u Bologni. Koautorica je doku­men­tar­nog fil­ma „Modra” (Fade In, 2021.). Izlagala je na broj­nim grup­nim izlož­ba­ma, a prvu samos­tal­nu izlož­bu pod nazi­vom „Samostalna” ostva­ri­la je u Galeriji O.K. 2023. godi­ne. Član je HDLU Rijeka i Fotokluba Rijeka na čijem je natje­ča­ju „Fotografkinje” 2016. godi­ne osvo­ji­la prvu nagradu

Izložba u Galeriji “Lamparna”, koju sufi­nan­ci­ra Ministarstvo kul­tu­re i medi­ja RH, može se pogle­da­ti do 5. siječ­nja 2024. godi­ne samo rad­nim danom od 11 do 15 sati.

• Galerija Lamparna
• Lena Ternovec