Kako provoditi multimedijske radionice za srednjoškolce

(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: Sara Salamon i Hrvoje Spudić

Tekst Boris VINCEK • Fotografije Nastasja MILETIĆ

19.01.2024.

Mladi umjet­ni­ci Sara Salamon i Hrvoje Spudić su kon­cem godi­ne odr­ža­li mul­ti­me­dij­sku radi­oni­cu nazi­va „Titraji“ za uče­ni­ke 2. raz­re­da Tehničke ško­le Pula te Artist talk za uče­ni­ke Gimnazije Pula, a u sklo­pu pro­jek­ta Novomedijski kul­ti­va­tor udru­ge Metamedij. Radionica i pre­da­va­nje odr­ža­ni su u novo­otvo­re­noj gale­ri­ji Novo gdje smo raz­go­va­ra­li s umjet­ni­ci­ma koji su nam pojas­ni­li na koji su način pro­ve­li ovaj edu­ka­cij­ski projekt.

- Radionica “Titraji”, nami­je­nje­na sred­njo­škol­skom uzras­tu, bavi se raz­nim neuobi­ča­je­nim nači­ni­ma na koji­ma može­mo stva­ra­ti zvuk, a koji se čes­to koris­te u sound-artu (umjet­nos­ti zvu­ka) i eks­pe­ri­men­tal­noj glaz­bi. Na njoj smo stva­ra­li zvuk iz raz­nih titra­ja u našem oko­li­šu – svje­tla, elek­tro­mag­net­na zra­če­nja, meha­nič­ka giba­nja, pa sve do digi­tal­nog oko­li­ša gdje smo pre­vo­di­li sli­ku u zvuk (soni­fi­ka­ci­ja). Polaznice i polaz­ni­ci koris­ti­li su raz­ne ala­te, mi ih zove­mo “ins­tru­men­te”, od foto­tran­zis­to­ra do kon­tak­t­nih piezo­elek­trič­nih mikro­fo­na. Cilj nam je tokom ove radi­oni­ce pro­ši­ri­ti zna­ti­že­lju, ali i per­cep­ci­ju o tome što sve je i može biti zvuk. Ova radi­oni­ca nosi naziv “Titraji” jer sve što titra može biti zvuk, odnos­no biti pre­ve­de­no u naš čuj­ni spek­tar valo­va. Radionica je bila struk­tu­ri­ra­na kao jedan dan sred­njo­škol­ske nas­ta­ve, poče­li smo u 8 uju­tro, a zavr­ši­li oko 13 sati s inter­nim krat­kim kon­cer­tom cije­le gru­pe, kažu Spudić i Salamon.

- Učenici i uče­ni­ce Tehničke ško­le Pula bili su odlič­ni, stvo­ri­li su jako neo­če­ki­va­ne rezul­ta­te – od zvuč­nih obje­ka­ta do tec­h­no rit­mo­va. Kako na licu mjes­ta vide rezul­ta­te svog rada odmah pos­ta­nu moti­vi­ra­ni dalje eks­pe­ri­men­ti­ra­ti. Mislimo da im je bilo isto­vre­me­no i zabav­no i pouč­no. Ovakav tip radi­oni­ce nado­ve­zu­je se i na teme iz nas­ta­ve fizi­ke gdje na raz­nim eks­pe­ri­men­ti­ma mogu utvr­di­ti gra­di­vo, nastavljaju.

Suvremena umjet­nost i nove umjet­nič­ke prak­se nisu u kuri­ku­lu­mu sred­njo­škol­skog obra­zo­va­nja sto­ga nas je zani­ma­lo na koji je naj­bo­lji način pri­bli­ža­va­nja ove teme mladima?

- Radionice koje razvi­ja­ju isto­vre­me­no kre­ativ­ne i teh­nič­ke vje­šti­ne mla­di­ma zais­ta pri­bli­že suvre­me­ne i inter­dis­ci­pli­nar­ne umjet­nič­ke prak­se. Osim što pro­đe­mo pri­mje­re kroz povi­jest sound-arta u zad­njih sto­ti­njak godi­na, mla­di se susret­nu s nekim osnov­nim ala­ti­ma koji odmah daju zanim­lji­ve rezul­ta­te. U tom jed­nom veli­kom danu radi­oni­ce ne bavi­mo se kon­cep­ti­ma nego smo usmje­re­ni na igru i istra­ži­va­nje. Cilj ovak­vih radi­oni­ca je i demis­ti­fi­ci­ra­ti pro­duk­ci­ju budu­ći da čes­to danas pri­li­kom susre­ta s rado­vi­ma u muze­ji­ma i gale­ri­ja­ma stva­ri dje­lu­ju puno kom­pli­ci­ra­ni­je nego što zais­ta jesu.

Na pita­nje što ih je kao mla­de umjet­ni­ke potak­nu­lo da odr­ža­va­ju ovak­ve vrste radi­oni­ca za sred­njo­škol­sku dob odgo­va­ra­ju da je bavi­ti se obra­zo­va­njem u umjet­nič­kom podru­čju uzbud­lji­va stvar:

- Kada gle­da­te kako se neko­me otva­ra čitav sve­mir i kako pro­na­la­zi nove meto­de i ispi­tu­je stva­ri na raz­li­či­te nači­ne to jako napu­ni i ono­ga tko vodi radi­oni­cu. Uvijek kada drži­mo radi­oni­cu ispos­ta­vi se da polaz­ni­ci i polaz­ni­ce dođu do nečeg neo­če­ki­va­nog što se još nije dogo­di­lo u proš­lim gru­pa­ma ili u našem radu. Radionice, dak­le, idu u oba smje­ra. S dru­ge stra­ne, ima­mo i osob­ni nos­tal­gič­ni inte­res jer u našim sred­njo­škol­skim gene­ra­ci­ja­ma nije bilo tak­vih pro­gra­ma, a s vese­ljem se sje­ća­mo koli­ko su nas tak­vi pro­gra­mi obi­lje­ži­li i usmje­ri­li tokom studija.

Voditelje smo upi­ta­li pri­mje­ću­ju li raz­li­ku u anga­žma­nu izme­đu uče­ni­ka gim­na­zi­je i stru­kov­nih ško­la kada su u pita­nju ovak­ve vrste radionica?

- U Puli smo odr­ža­li i artist talk za uče­ni­ke gim­na­zi­je, no to je skroz druk­či­ji pro­gram, više je ex cat­he­dra pa je nemo­gu­će uspo­re­đi­va­ti. Kroz neke dru­ge pro­gra­me nam se ispos­ta­vi­lo da u konač­ni­ci nema raz­li­ke, no da je u počet­ku ipak malo jed­nos­tav­ni­je dopri­je­ti do polaz­nič­ke gru­pe iz stru­kov­nih ško­la da izra­đu­ju, crta­ju i/ili sviraju.

Što se same važ­nos­ti ovak­ve vrste edu­ka­tiv­nih pro­gra­ma tiče Spudić i Salamon mis­le da radi­oni­ce kao van­nas­tav­ni pro­gra­mi stvar­no čine veli­ku raz­li­ku jer mla­di­ma omo­gu­ću­ju da otkri­ju nešto izvan uobi­ča­je­ne rute.

- Veliki dio kul­tur­nog pro­gra­ma u Hrvatskoj pro­iz­la­zi upra­vo iz izva­nis­ti­tu­ci­onal­nog dje­lo­va­nja, od fes­ti­va­la do većih izlož­bi suvre­me­ne umjet­nos­ti, i vrlo čes­to se čini da upra­vo orga­ni­za­ci­je nose suvre­me­nu kul­tu­ru u Hrvatskoj, zaključuju.

Sara Salamon dje­lu­je u polji­ma raz­li­či­tih umjet­nič­kih prak­si kao vizu­al­na umjet­ni­ca, mon­ta­žer­ka i obli­ko­va­te­lji­ca pokret­nih sli­ka. U radu naj­češ­će poku­ša­va izne­vje­ri­ti medij, a ins­pi­ra­ci­ju pro­na­la­zi u kolek­tiv­nim div­lji­na­ma i stvar­nos­ti koja izmi­če. Poseban inte­res pro­na­la­zi u spe­ci­fič­nim loka­ci­ja­ma, kao i pros­to­ru sli­ke i zvuka.

Hrvoje Spudić kroz svoj rad istra­žu­je istra­žu­je feno­me­ne svje­tla i zvu­ka, s poseb­nim nagla­skom na teh­ni­ke i teh­no­lo­gi­je ana­log­nog fil­ma, foto­gra­fi­je i tiska. Istraživanja vrši kroz izra­du sklo­po­va, maši­na i kon­trap­ci­ja, koji­ma poku­ša­va pro­ši­ri­ti medi­je koji­ma se bavi.

Novomedijski kul­ti­va­tor pro­jekt je koji ško­la­ma nudi niz edu­ka­tiv­nih i kre­ativ­nih aktiv­nos­ti koji­ma se nas­to­ji pove­ća­ti inte­res mla­dih za kul­tu­ru i novo­me­dij­sku umjet­nost te potak­nu­ti nji­ho­vo aktiv­no pra­će­nje i dje­lo­va­nje unu­tar kul­tur­no-umjet­nič­ke sce­ne Istarske župa­ni­je. Cilj je skre­nu­ti paž­nju mla­đih pri­pad­ni­ka zajed­ni­ce, i nepo­sred­no čita­ve zajed­ni­ce, na dobro­bi­ti aktiv­nog uklju­če­nja u kre­ativ­ne i umjet­nič­ke sadr­ža­je te pro­ši­ri­ti svi­jest o iza­zo­vi­ma demo­kra­ti­za­ci­je i pra­va na kul­tu­ru. Svrha pro­gra­ma je suprot­sta­vi­ti se tež­nja­ma pasi­vi­za­ci­je mla­dih te stvo­ri­ti poti­caj­no okru­že­nje za nji­ho­vo aktiv­no zani­ma­nje, infor­mi­ra­nje i uklju­či­va­nje u umjet­nost i kul­tu­ru te razvoj kre­ativ­nih vje­šti­na. Koncept se reali­zi­ra raz­no­vr­s­nim aktiv­nos­ti­ma koje una­pri­je­đu­ju razu­mi­je­va­nje mla­dih za suvre­me­nu umjet­nost te ih moti­vi­ra­ju na aktiv­no uklju­če­nje u nje­zi­nu kon­zu­ma­ci­ju i, even­tu­al­no, stvaralaštvo.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.