(Ne)vidljivi – mladi u kulturi: Umjetničko djelovanje Gee Rajić i Josipe Škrapić

Da mla­di umjet­ni­ci i umjet­ni­ce u Istri sves­tra­no rade punom parom, svje­do­če Josipa Škrapić i Gea Rajić, koje su ove godi­ne dobi­le pot­po­ru Istarske župa­ni­je te Upravnog odje­la za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost na jedins­tve­nom natje­ča­ju koji poti­če stva­ra­laš­tvo mla­dih u umjet­nos­ti. Josipa Škrapić tako je dobi­la nov­ča­nu pot­po­ru u bru­to izno­su od 2.000 eura za film „Mižerija“, dok je Gei Rajić je pri­pa­lo 2.300 eura za znans­tve­no-fan­tas­tič­ni eks­pe­ri­men­tal­ni film „Medvjeđi luk“.

Film Gee Rajić, koji se pred broj­nom publi­kom pre­mi­jer­no pri­ka­zao u Galeriji SKC Studentskog kul­tur­nog cen­tra u Rijeci 12. siječ­nja u 19 sati, uve­li­ke se bavi komu­ni­ka­ci­jom izme­đu svjes­nog i nes­vjes­nog te utje­ca­jem jezi­ka u inter­pre­ta­ci­ji zbi­lje. Radnja je smje­šte­na u buduć­nost u kojoj pro­ta­go­nis­ti­ca deši­fri­ra jezik i sim­bo­le nes­vjes­nog pomo­ću ure­đa­ja za čita­nje sno­va. Uloge u fil­mu maes­tral­no su odi­gra­le Josipa Škrapić, Lucija Brkić i Ema Šuran, dok je za glaz­bu bio zadu­žen David Blažević.

„Motivacija za film doš­la je kad me, raz­miš­lja­ju­ći o žan­ru znans­tve­ne fan­tas­ti­ke, zain­te­re­si­ra­la tema tuma­če­nja i inter­pre­ta­ci­ja sno­va kao i pove­zi­va­nje sim­bo­li­ke, mito­va i slič­no. Usto, zanim­ljiv mi je kon­cept jezi­ka i nje­gov utje­caj u obli­ko­va­nju stvar­nos­ti, kao i način na koji jezik utje­če na nas, naše raz­miš­lja­nje i viđe­nje svi­je­ta. Koliko smo, ustva­ri, ome­đe­ni vlas­ti­tim jezi­kom“, kaže Gea Rajić.

Kao loka­ci­je za film kori­šte­na su mjes­ta u Istri, kao i Petrova Gora, a spo­me­ni­ci biv­še drža­ve sjaj­no su se uklo­pi­li u mis­ti­ku futu­ris­tič­ke sce­no­gra­fi­je. Spomenik u Petrovoj Gori je tako, kao cen­tral­ni sce­no­graf­ski ele­ment, oda­bran kao glav­ni motiv zbog svo­je orga­nič­ke i kruž­ne unu­traš­njos­ti koja pod­sje­ća na čovje­ko­vu ili utro­bu kak­vog živog orga­niz­ma. Scenarij fil­ma kom­bi­na­ci­ja je auto­ri­či­ne stru­je svi­jes­ti te odre­đe­nih nadre­alis­tič­kih ele­me­na­ta roma­na „Hazarskog reč­ni­ka“ Milorada Pavića.

Film u tra­ja­nju od 22 minu­te Gea Rajić je, kako sama navo­di, sni­ma­la u manjim pre­ki­di­ma godi­nu dana. U svo­joj prak­si čes­to koris­ti pre­ta­pa­ju­će pri­je­la­ze, čime iskus­tvo doživ­lja­ja zado­bi­va poseb­no iskus­tvo fan­taz­ma­go­rič­nos­ti, što je mla­da riječ­ka publi­ka pri­mi­la veoma dobro, a Geu Rajić po zavr­šet­ku pro­jek­ci­je poz­dra­vi­la odu­šev­lje­nim aplauzom.

Film je sufi­nan­ci­ran sred­stvi­ma Studentskog kul­tur­nog cen­tra Sveučilišta u Rijeci te sred­stvi­ma Istarske župa­ni­je i Upravnog odje­la za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost Istarske županije.

Projekt „Mižerija“ Josipe Škrapić bavi se doku­men­ti­ra­njem oso­ba koje svo­je vri­je­me pro­vo­de u isto­ime­nom medu­lin­skom loka­lu. Protagonisti fil­ma većin­ski su žite­lji Medulina, muškar­ci koji na spe­ci­fi­čan način prko­se današ­njem vre­me­nu i osta­ju auten­tič­ni sebi, a možda žive naj­bli­že medi­te­ran­skom ide­alu živ­lje­nja kojeg vrlo čes­to roman­ti­zi­ra­mo i priželjkujemo.

„U foku­su fil­ma je pro­vo­đe­nje vre­me­na i raz­go­vor s mje­šta­ni­ma koje znam cije­lo­ga živo­ta, uklju­ču­ju­ći mog oca koji je niz godi­na radio kao ribar te je tako­đer Medulinac. Ovo intim­no svje­do­čans­tvo pos­ta­je arte­fak­tom vre­me­na koje pro­tje­če, a koje želim obu­hva­ti­ti u fil­mu za slje­de­će nara­šta­je koji­ma možda pro­mi­če lje­po­ta Medulina, s nagla­skom na auten­tič­ni pri­kaz kul­tur­nog iden­ti­te­ta mje­šta­na kroz nji­ho­ve ribar­ske pri­če, pri­če o Medulinu, obi­ča­ji­ma i slič­no“, kaže autorica.

Škrapić u svo­jim rado­vi­ma veći­nom pris­tu­pa na dva nači­na: intros­pek­tiv­no i etno­graf­ski, a ovo­ga puta osla­nja se na etno­graf­ski pris­tup. Samo sni­ma­nje fil­ma tra­ja­lo je dva mje­se­ca, uz krat­ke pre­ki­de. U mon­ta­ži su kori­šte­ni žamo­ri samog loka­la i govor mje­šta­na, a umjet­ni­ca u radu pre­fe­ri­ra jed­nos­tav­nost, organ­sku i siro­vu for­mu bez dodat­nih efe­ka­ta, kako bi što nepo­sred­ni­je doča­ra­la auten­tič­nost i dina­mi­ku zamiš­lje­nog kon­cep­ta i struk­tu­re. „Mižerija“ je tako ispu­nje­na neo­p­te­re­će­nim humo­rom mje­šta­na, te toplom otvo­re­noš­ću i bli­skoš­ću jed­ne zajed­ni­ce u duhu medi­te­ran­skog ozra­čja. Inspiraciju pro­na­la­zi u zad­njim tra­go­vi­ma auten­tič­nos­ti Medulina, koja nes­ta­je pod tere­tom nadi­ru­ćeg masov­nog turiz­ma, te na taj način ovaj pro­jekt pos­ta­je zapis­nik vre­me­na mikro­kul­tu­re na ostav­šti­nu budu­ćim generacijama.

Autorica pro­jekt pla­ni­ra pri­ja­vi­ti na raz­ne natje­ča­je, a pre­mi­je­ra se oče­ku­je na pro­lje­će ove godine.

Gea Rajić i Josipa Škrapić su aktiv­ne su na kul­tur­no-umjet­nič­koj sce­ni, sudje­lu­ju u orga­ni­za­ci­ji i pro­vo­đe­nju raz­nih radi­oni­ca kao što je „(Ne)formalan zvuk“, a u surad­nji s pul­skom udru­gom Proces i radi­oni­cu „Zrcaljenje“. Zajedno s neko­li­ci­nom osta­lih umjet­ni­ka i umjet­ni­ca ostva­ru­ju i fan­zin „Kulturni iden­ti­tet Istrijana“, kojim na indi­vi­du­alan način i poseb­nim sti­lom por­tre­ti­ra­ju poje­din­ce i doča­ra­va­ju spe­ci­fič­nost nači­na živo­ta i lju­di ovo­ga podru­čja. Fanzin „Kulturni iden­ti­tet Istrijana“ namje­ra­va­ju izda­va­ti sva­ke godi­ne u cilju stva­ra­nja arhi­ve oso­ba koje obli­ku­ju druš­tvo u Istri. Obje su umjet­ni­ce i suos­ni­va­či­ce udru­ge Forma, sa sje­di­štem u gra­du Pazinu. Osnovana kon­cem 2021. godi­ne, okup­lja mla­de čla­no­ve i čla­ni­ce iz Istre.

„Vraćanjem u rod­ni kraj osje­tio se neka­kav jaz, odnos­no praz­ni­na u sadr­ža­ju gra­da Pazina, oso­bi­to za mla­de oso­be, tako je jedan od raz­lo­ga osni­va­nja – stva­ra­nje kul­tur­nog, umjet­nič­kog i zabav­nog sadr­ža­ja. Osim orga­ni­za­ci­je sadr­ža­ja, veći­na čla­no­va su kre­ativ­ne mla­de oso­be, želj­ne stva­ra­nja i rada, tako da je jedan od cilje­va bila i pro­duk­ci­ja i pro­mo­ci­ja rado­va. Kroz otvo­re­ne natje­ča­je i pozi­ve pre­ko druš­tve­nih mre­ža izla­zi­mo van aktiv­nos­ti samih čla­no­va i pro­ši­ru­je­mo sudje­lo­va­nje i osta­lih zain­te­re­si­ra­nih kre­ati­va­ca. Osim Pazinjana, udru­zi su se pri­dru­ži­li i neko­li­ci­na čla­no­va iz dru­gih dije­lo­va Istre, čime širi­mo dje­lo­va­nje na širem podru­čju Istre“, pojaš­nja­va Gea Rajić.

Udruga se bavi širo­kim podru­čjem dje­lo­va­nja, pa tako sudje­lu­ju u orga­ni­zi­ra­nju mani­fes­ta­ci­ja, radi­oni­ca, otvo­re­nih natje­ča­ja, pro­duk­ci­je vide­ora­do­va, fan­zi­na, pro­mo­ci­ji rado­va umjet­ni­ka na druš­tve­nim mre­ža­ma i ostalo.

Kao jedan od većih uspješ­nih pro­je­ka­ta Forme sva­ka­ko valja spo­me­nu­ti Samanj kul­tu­re, odr­žan u pros­to­ri­ma Kaštela u Pazinu 25. kolo­vo­za proš­le godi­ne. Ovaj inter­dis­ci­pli­nar­ni kul­tur­no-zabav­ni pro­jekt posje­ti­te­lji­ma je ponu­dio raz­no­vr­s­ni kul­tur­no-zabav­ni sadr­žaj, poput skup­nih izlož­ba, radi­oni­ca, pre­da­va­nja, reci­ta­la, iga­ra za dje­cu, ani­mi­ra­nih fil­mo­va za dje­cu i odras­le, krat­ko­me­traž­ne fil­mo­ve, tur­nir u bri­šku­li i tri­še­ta­ma, da bi večer zaklju­či­li kon­cer­tom. Kako navo­de čla­no­vi i čla­ni­ce Forme; sav sadr­žaj pro­jek­ta dje­lu­je s ciljem umre­ža­va­nja, dije­lje­nja zna­nja i iskus­ta­va među pru­ža­te­lji­ma kul­tur­nih sadr­ža­ja iz raz­li­či­tih podru­čja dje­lo­va­nja, a pre­zen­ta­cij­ski pro­gram Samanja umjet­ni­ci­ma je pru­žio nepo­sre­dan kon­takt s lokal­nom zajed­ni­com i osta­lim učes­ni­ci­ma, dok je okup­lje­nim posje­ti­te­lji­ma pri­bli­žio umjet­nič­ke i kul­tur­ne aktiv­nos­ti, te rad mla­dih umjet­nič­kih snaga.

Projekt je nas­tao u surad­nji s Muzejom Grada Pazina i Etnografskim muze­jom Istre te part­ner­stvi­ma s Pučkim otvo­re­nim uči­li­štem u Pazinu, Društvom likov­nih stva­ra­te­lja – CRUX i Centrom za mla­de ALARM Pazin. Projekt finan­ci­ra Grad Pazin, Istarska župa­ni­ja – Regione Istriana te Upravni odje­lu za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost, te Turistička zajed­ni­ca sre­diš­nje Istre.

Naglašavaju da, s obzi­rom na uspješ­no odr­ža­no prvo izda­nje, u pla­nu ima­ju i dru­gi Samanj ove godi­ne. O radu u kul­tu­ri navode:

„Teško je bavi­ti se kul­tu­rom zbog manj­ka publi­ke zain­te­re­si­ra­ne za ovak­vu vrstu sadr­ža­ja, za raz­li­ku od zabav­no komer­ci­jal­nih sadr­ža­ja ili spor­ta koji pri­mam­lju­ju više lju­di. S dru­ge stra­ne, to nas moti­vi­ra, budu­ći da su ovak­vi pro­jek­ti ide­al­ni za šire­nje publi­ke i pri­bli­ža­va­nje kul­tu­re široj masi. Uključivanjem kul­tu­re u zajed­ni­cu na opu­šten i zaba­van način može dopri­ni­je­ti općem shva­ća­nju da je kul­tu­ra nešto čega se mora­mo pri­bo­ja­va­ti jer nam je možda nepoz­na­ta, a zapra­vo je ključ­ni dio sva­kod­ne­vi­ce i for­mi­ra­nja oko­li­ne“, napo­mi­nju čla­ni­ce Forme.

Josipa Škrapić rođe­na je 1997. godi­ne. Završila je Školu pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na na kipar­skom odje­lu 2016. godi­ne. Preddiplomski stu­dij zavr­ša­va 2019. godi­ne na Akademiji Umjetnosti, na Sveučilištu u Novoj Gorici u Sloveniji, na stu­di­ju digi­tal­nih umjet­nos­ti i prak­si,  na odsje­ku suvre­me­nih umjet­nič­kih prak­si. Diplomirala je na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu, 2021. godi­ne, na smje­ru novih medi­ja. Članica je HDLU Istre, Udruge Forma i Društva vizu­al­nih umjet­ni­ka – CRUX. Izlagala je na više skup­nih izlož­bi i dvi­je samos­tal­ne. U svo­me se radu zani­ma za kul­tu­ro­lo­ška pita­nja, sva­kod­ne­vi­cu i druš­tvo, kao i za osob­na iskus­tva i intros­pek­ci­ju koje ukla­pa u rad kroz raz­ne medije.

Gea Rajić rođe­na je 1997. godi­ne. Diplomirala je 2023. na stu­di­ju Vizualnih komu­ni­ka­ci­ja i gra­fič­kog dizaj­na u Rijeci (APURI). Bavi se vide­om, izra­dom glaz­be­nih spo­to­va i radi kao neo­vis­na dizaj­ne­ri­ca. U surad­nji s glaz­be­nom ins­ti­tu­ci­jom Putokazi ostva­ru­je glaz­be­no-eks­pe­ri­men­tal­ni „Omnibus Meandri“, koji osva­ja „The Grand Prix Golden Violette“, pres­tiž­nu nagra­du Parma International Music Film Festivala. Na Europskoj pri­jes­tol­ni­ci kul­tu­re u Rijeci sudje­lu­je kao auto­ri­ca u pro­jek­tu Lungomare Art. Krajem 2021. godi­ne osni­va udru­gu Forma čija je aktiv­na čla­ni­ca. Surađuje sa Međunarodnim stu­dent­skim film­skim fes­ti­va­lom (STIFF) kao dizaj­ner i bavi se dizaj­nom za raz­ne pro­jek­te i doga­đa­nja Studentskog kul­tur­nog cen­tra u Rijeci.

Ovaj tekst sufi­nan­ci­ran je sred­stvi­ma Fonda za poti­ca­nje raz­no­vr­s­nos­ti i plu­ra­liz­ma elek­tro­nič­kih medija.

• Gea Rajić
• Josipa Škrapić
• Udruga Forma