Predstavljen film „Is this art?“ Olesije Rusinove u Dnevnom boravku

Kratkometražni hibrid­ni film „Is this art?“ Olesije Rusinove, ukra­jin­ske umjet­ni­ce s pul­skom adre­som, pre­mjer­no je pri­ka­zan proš­log tjed­na u Dnevnom borav­ku Društvenog cen­tra Rojc. U nje­mu se auto­ri­ca obra­ču­na­va s tren­do­vi­ma suvre­me­ne umjet­nos­ti s koji­ma se gene­ral­no ne sla­že zbog opskur­nos­ti poru­ka, ali i izno­si vlas­ti­tu vizi­ju umjet­nos­ti koja bi tre­ba­la biti razum­lji­va, s jas­nom poru­kom i svr­hom, te budi­ti emocije.

U doku­men­tar­nim seg­men­ti­ma Olesiju pra­ti­mo kroz dnev­ne ritu­ale: jutar­nje diza­nje, pra­nje zuba, pri­pre­me čaja, šmin­ka­nje, raz­mje­nu poru­ka s pri­ja­te­lji­ma. Razbijajući čet­vr­ti zid, ona se obra­ća gle­da­te­lju, pos­tav­lja mu pita­nja ili izno­si svo­je nepo­ko­leb­lji­ve sta­vo­ve. Na uda­ru su sve umjet­nič­ke vrste, a kako bi doča­ra­la što joj „sme­ta“ u film je inkor­po­ri­ra­la seg­men­te suvre­me­nog per­for­man­sa, čijoj su sna­zi uve­li­ke dopri­ni­je­le autor­ska glaz­ba Davida Bednaića Pohrebniaka te mon­ta­ža i kame­ra Davida Goodmana. S obzi­rom na nji­hov emo­tiv­ni naboj i aso­ci­ja­tiv­nu moć, dojam koji se dobi­va je upra­vo supro­tan te se film može gle­da­ti i kao komen­tar na pre­dra­su­de i bazič­no nera­zu­mi­je­va­nje dije­la jav­nos­ti za suvre­me­nu umjet­nos­ti. Naivno gene­ra­li­zi­ra­nje kojem ju je pod­vrg­nu­la, ali i duho­vi­ti dije­lo­vi isto bude sum­nju u auto­ri­čin deci­di­ra­ni stav, a ovak­vim „suda­rom svje­to­va“ dje­lo dobi­va na kom­plek­s­nos­ti i slo­je­vi­tos­ti, koke­ti­ra­ju­ći tako sa for­mom film­skog eseja.

Glazba Bednaića Pohrebniaka (ujed­no autor zvuč­ne pro­duk­ci­je) tako­đer vari­ra od eks­pe­ri­men­tal­ne pa do kla­sič­ni­jih pris­tu­pa, sta­pa­ju­ći se savr­še­no s vizu­al­nom pod­lo­gom. Zvuk je snim­ljen u stu­di­ju “Really Nice Records”, a ovoj zanim­lji­vi i upe­čat­ljiv art-house pro­jekt prvi je film Rusinove.

Da se ona dois­ta ne sla­že sa suvre­me­nim prak­sa­ma pos­ta­lo je jas­no u nak­nad­noj disku­si­ji sa film­skom eki­pom. Razlog tomu nije samo her­me­tič­nost, nego i vul­gar­nost kojom se suvre­me­na umjet­nost pone­kad koris­ti. Dio publi­ke izra­zio je nes­la­ga­nje s nje­zi­nim sta­vo­vi­ma upra­vo zbog kori­šte­ne gene­ra­li­za­ci­je (nemo­gu­će je da se u suvre­me­noj umjet­nos­ti ne može pro­na­ći niti jedan rad koji će se neko­mu dopas­ti) ili manj­ka uva­ža­va­nja kon­tek­s­ta u koje­mu je odre­đe­no dje­lo nas­ta­lo a koji je jako čes­to ključan.

Olesia Rusinova stek­la je dvi­je aka­dem­ske titu­le: bacc. iz psi­ho­lo­gi­je i bacc. za uči­te­lja glu­me za kaza­li­šte i film. Do 2022. radi­la je kao glu­mi­ca u obi­telj­skom kaza­li­štu ‘Yury Olesha Theatre’ iz Odesse. Magistrirala je na držav­noj aka­de­mi­ji iz Luganska te je dio kaza­li­šta Dr. Inat u sklo­pu koje­ga je reali­zi­ra­la neko­li­ko kaza­liš­nih predstava.

• Dnevni boravak DC-a Rojc
• Olesija Rusinova