Svatko treba izaći iz ormara kad je spreman – nije u redu „outati“ druge

Proces 2023. – Espi Tomičić gostovao u Circolu

Tekst i fotografije Paola ALBERTINI

23.01.2024.

Udruga Proces 2024. godi­nu zapo­če­la je pos­ljed­njim doga­đa­njem iz mani­fes­ta­ci­je „Proces 2023“, pro­gra­mom „Do ciaco­le con Espi Tomičić“ koji je 22. siječ­nja u pul­ski Circolo doveo pis­ca i dra­ma­tur­ga Espija Tomičića.

Kako je rek­la Ana Bačić iz udru­ge Proces koja je mode­ri­ra­la raz­go­vor, Tomičić je autor dram­skih tek­s­to­va, krat­kih pri­ča i ese­ja. Član je femi­nis­tič­kog kolek­ti­va fAKTIV i Arbajt kolek­ti­va. Dobitnik je dvi­je Nagrade za dram­sko dje­lo Marin Držić koju dodje­lju­je Ministarstvo kul­tu­re Republike Hrvatske u svr­hu poti­ca­nja hrvat­skog dram­skog i kaza­liš­nog stva­ra­laš­tva. Djela su mu pos­tav­lja­na u Gradskom kaza­li­štu Gavella i u Zagrebačkom kaza­li­štu mla­dih, a sudje­lu­je i u pro­jek­ti­ma pos­tav­lje­ni­ma u Hrvatskom narod­nom kaza­li­štu u Zagrebu.

Tomičić je ispri­čao kako je odu­vi­jek htio pisa­ti, ali nije mis­lio da mu to može biti posao. Razmišljajući o stu­di­ju saz­nao je za dra­ma­tur­gi­ju i to ga je pri­vuk­lo, iako nije znao da će se na stu­di­ju, osim pisa­nja, bavi­ti i glu­mom, kazalištem…

Najteže mu je, rekao je, pisa­ti dram­ske tek­s­to­ve s puno liko­va. Stoga se više bavio pisa­njem sce­na­ri­ja za koji prvo raz­ra­di liko­ve i temu. S obzi­rom na to da sad piše uglav­nom po narudž­bi, navik­nuo se na tem­po i dina­mi­ku rada. Rekao je kako tekst i kaza­li­šte odva­ja, a dram­ski tekst kad napi­še i ono se pos­tvi na sce­nu, više ne sma­tra svo­jim, sto­ga kaže da nije pose­si­van kad su nje­go­vi tek­s­to­vi u pitanju.

Na pita­nje je li za nje­ga pisa­nje tera­pi­ja, odgo­vo­rio je kako mu je više ples terapija.

Tomičić je i akti­vist no sada, za raz­li­ku od rani­jih godi­na, bira bit­ke koje će vodi­ti i stva­ri za koje će se bori­ti. Na rezi­den­ci­ji u Savičenti radio je na pred­sta­vi „Boys, boys, boys“ i ispri­čao je kako je dra­ma­tur­gi­ja za ples­nu pred­sta­vu za nje­ga je bila nešto sasvim novo.

„Mislim da nisam napra­vio baš dobar posao. Za ples­ni pro­ces tre­ba ima­ti neko vri­je­me. Tema mi je bila zanim­lji­va, ali nisam se sna­šao dra­ma­tur­ški“, priz­nao je.

Ne sma­tra se trans ili queer pis­cem, mno­gi, kako kaže, danas stva­ra­ju queer liko­ve, to je in, iako mno­gi to ne rade dobro.

Boriti se valja, isti­če, za neza­vis­nu umjet­nič­ku sce­nu, teško je živje­ti od umjet­nos­ti, priznaje.

„Kad napi­šem knji­gu odla­zim na tri­bi­ne i od toga živim, ne od pisa­nja. Isto kao što nakon pred­sta­ve odr­ža­vam radi­oni­ce pa se tu nešto može zara­di­ti, ne nuž­no samom pred­sta­vom“, rekao je.

Tomičić je od 2020. član Arbajt kolek­ti­va čiji su čla­no­vi i ple­sa­či, povjes­ni­čar­ka umjet­nos­ti, pro­du­cent zvu­ka, kore­ograf… U kolek­ti­vu rade u kaza­li­štu, gale­ri­ja­ma, pos­tav­lja­ju ins­ta­la­ci­je. Putem jed­nog pro­jek­ta gos­to­va­li su u HNK‑u i skvo­ti­ra­li ga na 24 sata tije­kom kojih su izvo­di­li. Inače, naj­ve­ćim pro­ble­mom neza­vis­ne sce­ne sma­tra manjak pros­to­ra i mali broj izved­bi pred­sta­va i performansa.

Govoreći o slu­ča­ju Zambija rekao je kako lju­de tre­ba edu­ci­ra­ti jer mno­gi mis­le da će im dje­ca odlu­či­ti pos­ta­ti tran­srod­ne oso­be, što, narav­no, nije istina.

„Proces je pro­mi­je­ni­ti spol, rodi­te­lji­ma je to teško pri­hva­ti­ti, što je razum­lji­vo“, kaže.

Smatra kako svat­ko tre­ba iza­ći iz orma­ra kad je spre­man i da nije u redu „outa­ti“ druge.

Na kra­ju je Tomičić rekao kako čita Noru Verde, Ivanu Bodrožič, Jasnu Žmak, Moniku Herceg i Tomislava Zajca te pre­po­ru­ča i poezi­ju koja je poma­lo zane­ma­re­na, a kaže kako tre­ba ići na izlož­be i gle­da­ti predstave.

U sklo­pu cje­lo­go­diš­nje mani­fes­ta­ci­je „Proces 2023“ u Puli su orga­ni­zi­ra­ne izlož­be „Odlučna“ Nine Đurđević, „Plivati kao ti ne može svat­ko“ Josipa Kresovića i „Desire Paths“ Lare Varat. Održao se raz­go­vor s nagra­đi­va­nom slo­ven­skom pjes­ni­ki­njom, novi­nar­kom i ured­ni­com Anjom Zag Golob, pro­jek­ci­ja fil­ma „Čopor piči­ća“ i veli­ki nas­tup House of Flamingo. Vizualni iden­ti­tet mani­fes­ta­ci­je i pro­mo­tiv­ne mate­ri­ja­le za sva doga­đa­nja osmis­lio je i izra­dio mla­di pul­ski dizaj­ner Erik Burić.

Događanja je posje­tio veli­ki broj mla­dih, čime se pod­cr­ta­la važ­nost orga­ni­zi­ra­nja pro­gra­ma koji za cilj ima­ju kroz umjet­nost otvo­ri­ti pita­nja dis­kri­mi­na­ci­je, jed­na­ko­prav­nos­ti i prihvaćanja.

Program „Proces 2023“ reali­zi­ran je sred­stvi­ma Ministarstva kul­tu­re i medi­ja Republike Hrvatske, Istarske župa­ni­je, Grada Pule i Turističke zajed­ni­ce gra­da Pule.