„U agoniji“ i „One“ u Istarskom narodnom kazalištu

Program istar­skog narod­nog kaza­li­šta Gradskog kaza­li­šta Pula nas­tav­lja se u uto­rak, 20. velja­če u 20 sati gos­to­va­njem pred­sta­ve „U agoniji“.

Krležina dra­ma U ago­ni­ji, u reži­ji Daria Harjačeka, na pul­skim će se kaza­liš­nim daska­ma izves­ti u svo­jem punom obli­ku, u tro­čin­skoj ver­zi­ji, obje­di­nju­ju­ći Gavellinu tezu o iščez­nu­ću “zaseb­ne funk­ci­je dram­ske rije­či” baš u tre­nut­ku kad ona dos­pi­je­va do svo­jeg mak­si­mu­ma. Predstava je nas­ta­la u kopro­duk­ci­ji Kazališta Virovitica i Hrvatskog kaza­li­šta Pečuh, a u njoj igra­ju Irena Tereza Prpić, Igor Golub, Vlasta Golub, Goran Koši i Goran Smoljanović. Dramaturgiju pot­pi­su­je Dora Golub, sce­no­graf­ki­nja je Vesna Režić, kos­ti­mo­graf­ki­nja Ana Mikulić, glaz­bu je skla­dao Damir Šimunović, svje­tla obli­ko­vao Domagoj Garaj, a asis­tent sce­no­graf­ki­nje je Krešimir Tomac.

Predstava U ago­ni­ji čije autor­ske inten­ci­je ovaj tekst nas­to­ji saže­ti dram­ska je pred­sta­va u punom smis­lu te rije­či, ute­me­lje­na na ago­nu iz nas­lo­va, bor­bi na život i smrt muškar­ca i žene, pri­mor­di­jal­nog para tako zna­čaj­nog Krležinoj dra­ma­tur­gi­ji, zara­će­nih lju­bav­ni­ka Adama i Eve, u glem­ba­jev­skom cik­lu­su pre­ru­še­nih u (malo)građanski kos­tim, no jed­na­ko ani­mal­nih i neuras­te­nič­nih onkraj gra­ni­ca napo­ra u hiper inte­lek­tu­al­nom ver­bal­nom nad­me­ta­nju. Razvidno je kako pret­hod­no spo­me­nu­ti zas­tra­šu­ju­ći i/ili pre­ten­ci­oz­ni pot­hvat ins­ce­na­ci­je Krleže, podu­zet s glum­ci­ma doras­lim iza­zo­vu – a u slu­ča­ju ove pred­sta­ve to se i dogo­di­lo – zais­ta usmje­ra­va knji­žev­nos­ti u kaza­li­štu, no ne u oko­šta­lom, ogra­ni­ča­va­ju­ćem smis­lu robo­va­nja kaza­liš­nog medi­ja lite­ra­tu­ri, nego onom što u gave­li­jan­skoj mani­ri svje­do­či pro­ce­su u kojem „ula­zak glum­ca u dra­mu zna­či ula­zak doživ­lje­ne stvar­nos­ti u lite­ra­tu­ru“. Tada to nije kaza­li­šte u služ­bi puke repro­duk­ci­je knji­žev­nog mate­ri­ja­la, niti kaza­li­šte u služ­bi uop­će, bilo koga ili bilo čega, već kaza­li­šte koje u gle­da­te­lju dois­ta može iza­zva­ti inten­ziv­no tje­les­no doživ­lja­va­nje organ­skih oću­ta, kaza­li­šte kao tak­vo nas kao publi­ku, vra­ća glav­nom raz­lo­gu zbog kojeg ga poho­di­mo – suigri.

U subo­tu 24. i pone­dje­ljak 26. velja­če na pro­gra­mu je pred­sta­va „One“.

“Plesna pred­sta­va za mla­de u pro­duk­ci­ji DiPS INK One, u kore­ogra­fi­ji Andree Gotovina i u surad­nju s izvo­đa­či­ma, nakon četi­ri godi­ne od pre­mi­je­re ponov­no se vra­ća na daske Male sce­ne INK. One je ples­na pred­sta­va koja dubo­ko pro­živ­lja­va temu odras­ta­nja. Devet mla­dih i hra­brih dje­vo­ja­ka koris­ti pokret kako bi izra­zi­le i pro­go­vo­ri­le o svo­jim unu­tar­njim svje­to­vi­ma, želja­ma, nada­ma, stra­ho­vi­ma, skri­ve­nim mis­li­ma, pita­nji­ma, tihim tež­nja­ma, sret­nim i nesret­nim lju­ba­vi­ma… One se s melan­ko­li­jom osvr­ću na dje­tinj­stvo pos­tav­lja­ju­ći pita­nje je li ta bez­briž­nost još uvi­jek pri­sut­na ili smo već zako­ra­či­li u svi­jet odras­lih? Koliko smo za nje­ga zapra­vo sprem­ni i koje iza­zo­ve dono­si? Istrgane bije­le stra­ni­ce papi­ra pos­ta­ju sim­bol živo­ta koji se ispi­su­je pred nji­ho­vim oči­ma. Spremne ili nes­prem­ne One ne odus­ta­ju”, navo­di se u opi­su predstave.

Autor glaz­be je Carlos Andres Fagin, dok je song za pred­sta­vu napi­sa­la i otpje­va­la Lana Crnogorčić. Kostimografiju pot­pi­su­je Desanka Janković, obli­ko­va­nje ras­vje­te Dario Družeta, a asis­tent pri pro­jek­tu je Mark Marić. One su: Anna Štifanić, Barbara Jessica Bahtak, Lucija Radolović, Nina Brajković, Petra Mohorović, Petra Trajčeski, Rina Reiner, Zora Cvijanović.

• Istarsko narodno kazalište - Gradsko kazalište Pula