Drugi dan Monte Librića počeo promocijom knjige „Traže se cirkusanti“

Unatoč kiši, dru­gi dan 17. Festivala dje­čje knji­ge Monte Librić počeo je vese­lo i šare­no. Naime, 21. svib­nja mnoš­tvo dje­ce uži­va­lo je u prvom jutar­njem pro­gra­mu „Piknik s auto­rom“ i pred­stav­lja­nju knji­ge Ines Marciuš Kruljac i Jasmine Kosanović, „Traže se cirkusanti“.

Pod vodi­telj­skom pali­com Librice Sedine pro­mo­ci­ja ove mašto­vi­te sli­kov­ni­ce bila je sve samo ne obič­na. Autorica i ilus­tra­to­ri­ca pri­če o cir­ku­san­ti­ma živo i aktiv­no dje­ci su nas­to­ja­le pri­bli­ži­ti zanim­lji­vu pri­ču o buha­ma u cirkusu.

Kroz pri­ču se prov­la­či i poru­ka o zašti­ti živo­ti­nja koja se čes­to ponav­lja­la tije­kom pro­mo­ci­je, a kako se u pri­či o cir­ku­su tra­že živo­ti­nje koje dola­ze na audi­ci­ju, tako su i one na pred­stav­lja­nju Cirkusanata, uklju­či­le dje­cu i dava­le im za zada­tak da glu­me živo­ti­nje koje se žele pri­klju­či­ti cir­ku­su, što su ona sprem­no prihvatila.

Cika i vika iz veli­ke dvo­ra­ne Circola bili su dobar poka­za­telj da su se dje­ca zain­te­re­si­ra­la za pri­ču i da im se svi­dje­la inte­rak­tiv­na pro­mo­ci­ja neo­bič­ne slikovnice.

Neobičan početak pisanja za djecu

Nakon Piknika smo raz­go­va­ra­li s auto­ri­com čija je pri­ča oko počet­ka pisa­nja za dje­cu dois­ta neo­bič­na. Kako nam je rek­la, prvu je pri­ču napi­sa­la sasvim slu­čaj­no, na nago­vor ilus­tra­to­ri­ce Jasmine Kosanović koja je ina­če i lutkarica.

„Zamolila me da napi­šem pri­ču za jed­nu nje­nu lut­ku i tako je kre­nu­la naša surad­nja. Sad već radi­mo šes­tu zajed­nič­ku sli­kov­ni­cu“, rek­la nam je Ines Marciuš Kruljac.

Nikad pri­je nije to radi­la, no bilo joj je smi­ješ­no i zabav­no to što je poku­ša­la napi­sa­ti pri­ču o Jasmininom lut­ku kojom je bila zadovoljna.

Tako je Jasmina poče­la ilus­tri­ra­ti, a Ines pisa­ti i od onda rade u tan­de­mu, a „Traže se cir­ku­san­ti“ im je već peta zajed­nič­ka slikovnica.

A već ta nji­ho­va prva sli­kov­ni­ca objav­lje­na pri­je četi­ri godi­ne ušla je u uži izbor natje­ča­ja „Ovca u kuti­ji“ što je za počet­ni­ke stra­ho­vi­ti uspjeh, a proš­le je godi­ne Ines dobi­la nagra­du Grigor Vitez za naj­bo­lji tekst u pri­či „Djed i vještica“.

Promocijom na Libriću bila je dois­ta ugod­no izne­na­đe­na: „Klinci su tako div­ni, to je baš pra­vo vese­lje. I ina­če radi­mo tak­ve kaza­liš­ne pro­mo­ci­je. Uvijek se kao pisac tru­dim pri­ču inter­pre­ti­ra­ti na neki nji­ma pri­hvat­ljiv način

i volim te neke for­me polu kaza­li­šta, a ova tema cir­kus je za to jako zahval­na“, rek­la nam je.

Tako može dje­cu zva­ti na pozor­ni­cu, pred­stav­lja­ti liko­ve, a u isto im vri­je­me poku­ša­va usa­di­ti tu lju­bav pre­ma živo­ti­nja­ma: „Znamo da su cir­ku­si vrlo nega­tiv­na stvar i da ih zbog živo­ti­nja više ne smi­je­mo ima­ti. Zbog toga je ovaj cir­kus sasvim dru­ga­či­ji – u nje­mu su živo­ti­nje buhe i same rade svo­je akro­ba­ci­je. Priča nam dozvo­lja­va da bude­mo kre­ativ­ni s dje­com. Cirkus je zahval­na tema za ova­kav način prezentacije“.

Ideja za buhe u cir­ku­su je doš­la na teme­lju isti­ni­te pri­če, naime, u Minhenu se dois­ta odr­ža­va cir­kus s buha­ma, jedi­ni takav u svi­je­tu. „Jednu noć sam se pro­bu­di­la, bila je tiši­na, čula sam samo vlak u dalji­ni i jed­nog komar­ca i na pamet mi je pala jed­na reče­ni­ca kojom je poče­la ova pri­ča u rimi“, ispri­ča­la je.

Ines je priz­na­la kako je pri­ča u rimi zah­tjev­na kate­go­ri­ja pisanja.

Inače je ovaj tan­dem na Libriću već dru­gu godi­nu, Ines i Jasmina rade zajed­no i kad god dođu na Librić, kažu, to im je kao godiš­nji odmor. „Organizacija, pros­tor, dje­ca, knji­ge, ja sam svi­me odu­šev­lje­na. Tu je toli­ko stva­ri koje i ja kao odras­la oso­ba želim vidje­ti i doži­vje­ti. Nadam se da ću biti ovdje i dru­ge godi­ne“, isti­če i naj­av­lju­je kako im je idu­ća sli­kov­ni­ca već u tisku.

Na kra­ju nas je zani­ma­lo nje­no iskus­tvo kad su dje­ca i čita­nje u pita­nju: „Ovo je zais­ta iza­zov­no vri­je­me i nije lako dje­ci uva­li­ti neku knji­gu. Ali oni manji, u vrti­ću i osnov­noj ško­li ipak ima­ju doti­ca­ja s knji­gom, pro­blem nas­ta­je pos­li­je kad zbog namet­nu­te lek­ti­re izgu­be interes“.

Smatra kako im se mora ponu­di­ti neki dru­gi način da zavo­le knji­gu i čita­nje, a ovak­ve polu pred­sta­ve su pra­vi medij za to, kao i odr­ža­va­nje Monte Librića.

„Stvari se mije­nja­ju i mi se mora­mo pro­mi­je­ni­ti u odno­su na dje­cu. Djeca puno zna­ju i ne tre­ba ih pod­cje­nji­va­ti nego im se otvo­ri­ti. Zato su meni ovak­vi susre­ti dois­ta ins­pi­ra­tiv­ni. Neka su dje­ca već pro­či­ta­la sli­kov­ni­cu i zna­la o čemu se radi, a to je poka­za­telj da vole knji­ge i pisa­nu riječ“, zaklju­či­la je.