Održan Samanj kulture u pazinskom Kaštelu

Tekst Roberta ŠPOLJARIĆ • Fotografije Gea RAJIĆ iz arhiva udruge Forma

17.06.2024.

Samanj kul­tu­re ponov­no je u srcu Istre oku­pio velik broj umjet­ni­ka, stva­ra­te­lja, fil­ma­ša, glaz­be­ni­ka i dioni­ka lokal­ne zajed­ni­ce koji su među­sob­no pred­stav­lja­li svoj rad te dije­li­li zna­nja i iskus­tva, uz umre­ža­va­nje i nje­go­va­nje istar­ske kul­tu­re. Manifestacija je odr­ža­na u petak, 14. lip­nja u pazin­skom Kaštelu, jed­nom od naj­ve­ćih i naj­o­ču­va­ni­jih sred­njo­vje­kov­nih utvr­da u Istri.

Srž je Samanja povra­tak kori­je­ni­ma izra­ža­va­nja u inte­rak­ci­ji, pod­sje­ća­ju­ći ujed­no na uro­nje­nost kul­tu­re i umjet­nos­ti u zajed­ni­ci iz koje pro­iz­la­ze. Preobrazbom tra­di­ci­onal­nog pazin­skog sama­nja uspos­tav­lja se i izra­ža­va veza koja se razvi­ja izme­đu kre­ativ­nog izra­za i kolek­tiv­nog pam­će­nja te iden­ti­te­ta. Festivalom se time nas­to­ji uka­za­ti na nera­ski­di­vu vezu izme­đu umjet­nos­ti i druš­tva – koli­ko smo među­sob­no potreb­ni jed­ni dru­gi­ma u umjet­nos­ti, koli­ko je umjet­nos­ti potreb­na zajed­ni­ca i koli­ko je zajed­ni­ci potreb­na kul­tu­ra, isti­ču orga­ni­za­to­ri iz udru­ge Forma.

Lajtmotiv dru­gog izda­nja fes­ti­va­la bio je – fešta. Nastavak je to na ide­ju revi­ta­li­za­ci­je tra­di­ci­onal­nog sama­nja kojem povi­jes­ni put seže u 1574. godi­nu. Baš kao što je to nekad izgle­da­lo u povi­jes­ti, i na ovom se Samanju pje­va­lo, ple­sa­lo i sla­vi­lo do dugo u noć.

U vanj­skom dvo­ri­štu Kaštela u popod­nev­nim je sati­ma odr­ža­no služ­be­no otvo­re­nje mani­fes­ta­ci­je, a na samom počet­ku pri­god­no su se obra­ti­le Nina Bon i Josipa Škrapić iz udru­ge Forma te Vladimir Torbica, pro­čel­nik Upravnog odje­la za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost, Suzana Jašić, gra­do­na­čel­ni­ca Grada Pazina te Sanja Kantaruti, direk­to­ri­ca Turističke zajed­ni­ce sre­diš­nje Istre.

Mladi su dob­na sku­pi­na koja poka­zu­je sma­nje­nu par­ti­ci­pa­ci­ju u pos­to­je­ćim kul­tur­nim aktiv­nos­ti­ma i neza­do­volj­stvo pos­to­je­ćom kul­tur­nom ponu­dom, pa je tim više potreb­no ula­ga­ti u nji­ho­vo uklju­či­va­nje, neki su od zaklju­ča­ka uvod­nih govo­ra. U obra­ća­nji­ma je nagla­še­na važ­nost (su)djelovanja čita­ve zajed­ni­ce u pro­duk­ci­ji sadr­ža­ja, kao i podr­ška koju ima­ju mla­di u podru­čju kul­tu­re i umjet­nos­ti u ovom pod­neb­lju, od lokal­ne do župa­nij­ske razi­ne, a valja istak­nu­ti da je mani­fes­ta­ci­ja sufi­nan­ci­ra­na Javnim pozi­vom za poti­ca­nje stva­ra­laš­tva mla­dih u podru­čju kul­tu­re i umjet­nos­ti Istarske župa­ni­je – Regione Istriana za 2024. godi­nu, poseb­nim pozi­vom koji omo­gu­ću­je mla­di­ma aktiv­no sudje­lo­va­nje i stva­ra­nje kul­tur­nih aktiv­nos­ti. Svi su se slo­ži­li da je Samanj kul­tu­re važ­na kari­ka u razvi­ja­nju zavi­čaj­ne kul­tu­re te pro­mo­ci­ji iden­ti­te­ta Istre, tim više što ga pokre­ću mla­de sna­ge kul­tur­ne sce­ne, a ovom se ini­ci­ja­ti­vom nas­tav­lja boga­ta tra­di­ci­ja bav­lje­nja neza­vis­nom kul­tu­rom i umjet­nos­ti, nado­pu­nja­va­ju­ći tako aktiv­nos­ti koje su se u Pazinu tije­kom godi­na naža­lost uga­si­le, kao što je to neka­daš­nji fes­ti­val Sedam dana stvaranja.

U uvod­nom je dije­lu pred­stav­lje­na umjet­nič­ka ins­ta­la­ci­ja „OBRED OBJED“. Instalacija se sas­to­ja­la od tra­di­ci­onal­nog kuhinj­skog pri­bo­ra na kojem su izlo­že­ni jes­ti­vi i teku­ći ele­men­ti karak­te­ris­tič­ni za slav­lje, a koje su posje­ti­te­lji tije­kom fes­ti­va­la ima­li pri­li­ke kon­zu­mi­ra­ti i kuša­ti, inter­ve­ni­ra­ju­ći tako i u samu umjet­ni­nu. Veći dio ins­ta­la­ci­je odno­sio se na impo­zan­tan bije­li stol­njak, kojim je suge­ri­ra­na kul­tu­ra ugoš­ća­va­nja u istar­skim mjestima.

U unu­tar­njem pros­to­ru RocKastela izlo­že­ne su dvi­je izlož­be – „Još jena pa gre­mo“ i „Kanat“. Skupna izlož­ba foto­gra­fi­ja „Još jena pa gre­mo“ obu­hva­ti­la je rado­ve pri­kup­lje­ne putem jav­nog pozi­va na temu fešta i sama­nja, odnos­no zaba­ve i slav­lja. Izložbu su čini­le raz­ne foto­gra­fi­je iz pri­vat­nih zbir­ki koji­ma je dan pre­sjek pros­la­va te uvid u obi­telj­ske i intim­ne tre­nut­ke koji otkri­va­ju život i obi­ča­je Istre. Prikupljene su raz­ne foto­gra­fi­je – od sta­ri­jih ana­log­nih do novi­jih digi­tal­nih foto­gra­fi­ja, čime je pos­tig­nut kon­trast izme­đu raz­dob­lja, a ujed­no i auten­ti­čan te ori­gi­na­lan pre­gled povi­jes­ti slav­lja kojim se spo­ji­la proš­lost i sadaš­njost, ono nekad i danas. Autorice izlož­be su: Gabrijela Stojšić, Sara Mihaljica, Zvezdana Mihec, Lea Jurčić, Antonela Brenko, Jenny Ujčić, Ema Guštin i Josipa Škrapić. Izložba Kanat sači­nja­va­la je autor­ski rad Sare Mogorović, koja je uz pro­jek­ci­je vizu­ala, ani­mi­ra­ne kadro­ve i sin­gu­lar­ne prin­te­ve pred­sta­vi­la sukus sre­diš­njeg moti­va – istar­skih fešti – uz fol­k­lor­ne moti­ve spe­ci­fič­ne za Istru: ple­sa­či u narod­nim noš­nja­ma, balun, svi­ra­či tra­di­ci­onal­nih istar­skih ins­tru­me­na­ta te bri­šku­la. Na pri­mje­ru je pom­no bira­nih temat­skih isje­ča­ka istak­nu­la ulo­gu nave­de­nih seg­men­ta kao važ­nih dije­lo­va kre­ira­nja kolek­tiv­nog iden­ti­te­ta Istre.

Završni dio otva­ra­nja činio je nas­tup Folklornog druš­tva Pazin. Društvo bro­ji sedam­de­se­tak čla­no­va ple­sa­ča, pje­va­ča i svi­ra­ča koji pre­da­nim radom oživ­lja­va­ju tra­di­ci­ju, a dio istar­ske povi­jes­ti pri­ka­za­li su u idi­lič­nom sred­njo­vje­kov­nom ambi­jen­tu Kaštela.

U sklo­pu fes­ti­va­la Etnografski muzej Istre orga­ni­zi­rao je vod­stvo izlož­be Ča dela­mo kad „niš“ ne dela­mo. Izložba tema­ti­zi­ra navi­ke u pro­vo­đe­nju slo­bod­nog vre­me­na od prve polo­vi­ce 20. sto­lje­ća do danas u istar­skoj sva­kod­ne­vi­ci. U poku­ša­ju da se odgo­vo­ri na pita­nja – ako danas uop­će pos­to­ji slo­bod­no vri­je­me, koja je raz­li­ka u poima­nju i pro­vo­đe­nju slo­bod­nog vre­me­na u rural­nim i grad­skim sre­di­na­ma, kak­vo je žen­sko i muško viđe­nje ove teme, kako su na nje­ga utje­ca­la druš­tve­na ure­đe­nja, indus­trij­ski razvoj te stva­ra­nje potro­šač­kog druš­tva, ali i kako ga mla­di danas pro­vo­de – dani su tek frag­men­ti slo­bod­nog vre­me­na istar­ske sva­kod­ne­vi­ce una­zad sto­ti­njak godina.

Uz pred­stav­lja­nje izlož­be Etnografskog muze­ja Istre, odr­žan je i susret Književnog klu­ba Centra za mla­de Alarm Pazin pod nazi­vom Kružok – od svi­je­ta do srca Istre: Drago Billy Opašić na kojem je pred­stav­lje­na knji­ži­ca „Istru ja va srcu nosin“. Posljednjih šest mje­se­ci čla­no­vi Književnog klu­ba puto­va­li su od svi­je­ta do srca Istre, osvi­jes­tiv­ši kva­li­te­tu dje­la i lju­di koji žive na ovom podeb­lju i o koji­ma je potreb­no više govo­ri­ti. U puto­va­nji­ma se uglav­nom teži što više toga vidje­ti, pri­bje­ga­va se ino­zem­s­tvu, a da ne upoz­na­mo svo­je. Tako i u knji­žev­nos­ti. Nismo ni svjes­ni bla­ga koje ima­mo. Zbirka koju je potreb­no dobro i oprez­no istra­ži­va­ti, baš poput spe­le­olo­ških loka­li­te­ta koje je istra­ži­vao Billy – poru­či­la je Tiana Lakoseljac, vodi­te­lji­ca Književnog klu­ba CMA Pazin i pri­tom zahva­li­la Mirjanu Rimaniću, ured­ni­ku knji­ge na dola­sku i upot­pu­nja­va­nju susreta.

Radionički dio pro­gra­ma čini­la je radi­oni­ca izra­de fan­zi­na pod vod­stvom Antonele Brenko i Nine Bon. Uz upoz­na­va­nje s for­mom fan­zi­na, sudi­oni­ci su ima­li pri­li­ke kre­ativ­no se izra­zi­ti pomo­ću kola­ža foto­gra­fi­ja s fešta, oti­ski­va­njem lino­re­za, crta­njem, pisa­njem i osli­ka­va­njem for­me autor­skih fan­zi­na. Radionica je dio cik­lu­sa radi­oni­ca okup­lje­nih pod pro­gra­mom KUS mla­dih mla­di­ma: kul­tur­no-umjet­nič­ki susre­ti mla­dih mla­di­ma, aktiv­nos­ti koja se pro­vo­di u sklo­pu Centra za mla­de Alarm Pazin, a čija je skup­na izlož­ba rado­va naj­av­lje­na za pro­si­nac ove godi­ne u RocKastelu.

Kreativno izra­ža­va­nje poti­ca­li su i Urban Sketchers Pazin, nova ini­ci­ja­ti­va zajed­ni­ce umjet­ni­ka koji dje­lu­ju u sklo­pu Društva likov­nih stva­ra­te­lja Pazin. Na licu mjes­ta bilje­ži­li su i ski­ci­ra­li crti­ce s fes­ti­va­la. Popratni pro­gram mani­fes­ta­ci­je čini­le su i aktiv­nos­ti poput Književne samo­pos­lu­ge – raz­mje­ne knji­ga u orga­ni­za­ci­ji Centra za mla­de Alarm Pazin kojom se pro­mi­ca­la odr­ži­vost te pisa­na riječ i čita­nje. Natjecateljski dio obu­hva­tio je popu­la­ran tur­nir u bri­šku­li te zaba­van kviz Pazinski cukerančić.

Tijekom cije­log doga­đa­ja nije nedos­ta­ja­lo glaz­be i ple­sa, a za to su bili zadu­že­ni čla­no­vi TradInEtno Orkestra koji su izve­li dio svog reper­to­ara pje­sa­ma istar­skog pod­neb­lja te raz­nih zema­lja poput Belgije, Grčke, Mađarske, Irske, Turske, Argentine, Slovenije, Makedonije i dru­gih. Dobra atmo­sfe­ra nas­tav­lje­na je i u dije­lu Džem sessi­ona, koji je spo­jio nefor­mal­no dru­že­nje glaz­be­ni­ka i sudi­oni­ka uz umjet­nič­ki izri­čaj te pri­god­nu maren­du lokal­nog proizvođača.

Završni dio pro­gra­ma čini­le su film­ske pro­jek­ci­je u sklo­pu Ljetnog kina. Prvi je pre­mi­jer­no pri­ka­zan film „Mižerija“ auto­ri­ce Josipe Škrapić. Film doku­men­ti­ra lju­de koji naj­češ­će obi­ta­va­ju u isto­ime­nom loka­lu. Ljudi u nje­mu su većin­ski mje­šta­ni Medulina, muškar­ci koji na spe­ci­fi­čan način prko­se današ­njem vre­me­nu i osta­ju auten­tič­ni sebi, a možda žive naj­bli­že onom medi­te­ran­skom ide­alu živ­lje­nja koji se čes­to roman­ti­zi­ra i pri­želj­ku­je. Drugi film „Šparoge“ iz 2023. pot­pi­su­je Matija Restović, a u nje­mu na sati­ri­čan način pri­ka­zu­je naiz­gled idi­lič­nu har­mo­ni­ju dva­ju nase­lja koju uni­šti snop špa­ro­ga i kla­gen­furt­ski gas­tro­nom. Ono što sli­je­di je kla­sič­na pri­ča o nepo­prav­lji­voj ljud­skoj nara­vi. Filmski pro­gram zaklju­čen je doku­men­tar­cem „Novo kino Buje“. Tršćanski autor Alessio Bozzer na plat­no je pos­ta­vio pri­ču o manjoj zajed­ni­ci u jed­nom istar­skom gra­di­ću, čiji čla­no­vi vri­je­me pro­vo­de u kinu, gdje svi govo­re istim jezi­kom – jezi­kom emo­ci­ja i među­sob­nog razu­mi­je­va­nja. Nakon Drugog svjet­skog rata, tali­jan­ska zajed­ni­ca skra­si­la se u Bujama, gdje je Leonardo Acquavita izgra­dio kino koje je pos­ta­lo sre­di­štem lokal­nog druš­tve­nog života.

Večer je upot­pu­nio nas­tup pazin­ske etno sku­pi­ne Veja, koja je opće­poz­na­ta po izvo­đe­nju istar­ske narod­ne tra­di­cij­ske glaz­be u moder­ni­jim aran­žma­ni­ma koris­te­ći raz­ne tra­di­cij­ske ins­tru­men­te iz cije­lo­ga svi­je­ta. Inspiraciju i moti­va­ci­ju vuču iz glaz­be koja je ispu­nja­va­la živo­te nji­ho­vih pre­da­ka daju­ći joj novu ener­gi­ju, a da to čine ite­ka­ko dobro, ponov­no se uvje­ri­la pazin­ska publika.

Samanj kul­tu­re ujed­no je prva mani­fes­ta­ci­ja kojom je naj­av­lje­na nova era RocKastela – grad­skog pros­to­ra u sklo­pu Kaštela koji je nami­je­njen reali­za­ci­ji pro­gra­ma kul­tur­nog i umjet­nič­kog stva­ra­laš­tva, pro­duk­ci­je, dis­tri­bu­ci­je, edu­ka­ci­je i sudje­lo­va­nja u kul­tu­ri. Novi vlas­ni­ci su Lucija Piletić i Deni Matković, vodi­te­lji pazin­skog ugos­ti­telj­skog objek­ta SAX, a ovom se ini­ci­ja­ti­vom dodat­no usmje­ra­va­ju razvo­ju i poti­ca­nju urba­ne kul­tu­re s poseb­nim nagla­skom na mla­de i turis­tič­ke posjetitelje.

Organizator doga­đa­nja je udru­ga Forma, a mani­fes­ta­ci­ja nas­ta­je u surad­nji s Muzejom Grada Pazina i Etnografskim muze­jom Istre te part­ner­stvi­ma s Centrom za kul­tu­ru i obra­zo­va­nje Pazin i Centrom za mla­de Alarm Pazin. Projekt je finan­cij­ski podr­ža­la Istarska župa­ni­ja, Grad Pazin i Turistička zajed­ni­ca sre­diš­nje Istre.