6. Reli po galerijama – prilika za razgled pulskih izložbi

Po 6. put u Puli se 26. lis­to­pa­da odr­žao Reli po gale­ri­ja­ma koji je donio pri­li­ku za raz­gled pul­skih izlož­bi koje su dois­ta raz­no­vr­s­ne, a ima ih mno­go. Reli po gale­ri­ja­ma je mani­fes­ta­ci­ja koja okup­lja i mapi­ra gale­ri­je u hrvat­skim gra­do­vi­ma kako bi umjet­ni­ci­ma i umjet­nič­kim pros­to­ri­ma pru­ži­la veću vid­lji­vost. Uz naljep­ni­ce koje su se lije­pi­le n kar­tu s gale­ri­ja­ma, mogu­će je bilo i ski­nu­ti apli­ka­ci­ju RPG web apli­ka­ci­ju i osvo­ji­ti „pove­lju za spas kulture“.

U pro­gra­mu je ove godi­ne sudje­lo­va­lo 15 gale­ri­ja: HUiU u kojem se uzi­ma­la mapa, Studentska gale­ri­ja, Rock gale­ri­ja, Galerija C8, bonus loka­ci­ja Prozor u proš­lost, Galerija Novo, Makina, Kino Valli, Galerija Amfiteatar, Hermana, Srpski kul­tur­ni cen­tar, Gradska gale­ri­ja, Muzejsko – gale­rij­ski pros­tor Sv. Srca i Dnevni bora­vak DC Rojc gdje je bila i zavr­š­na fešta.

HUiU je pred­sta­vio izlož­bu “Moranje je stil živo­ta” umjet­ni­ce Eni Blašković i kus­to­si­ce Stephanie Peršić. Čini ono što moraš da bi mogao čini­ti ono što želiš – no u kojoj mje­ri? Glavna je pre­mi­sa ovog rada. Sputana vlas­ti­tim život­nim okol­nos­ti­ma, rit­mom nači­na živo­ta i dina­mi­kom pos­lov­no-pri­vat­nih seg­me­na­ta, auto­ri­ca reagi­ra umjet­nič­kim sred­stvi­ma vra­ća­njem foku­sa na osob­no. Rad je nas­tao kao istra­ži­va­nje teme „mora­nja“ prov­la­če­njem i ana­li­zi­ra­njem pita­nja o (ne)adekvatno pos­tav­lje­nim pri­ori­te­ti­ma, zapos­tav­lja­nju i odga­đa­nju oba­ve­za, pos­tav­lja­nju svo­jih želja i potre­ba spram tuđih oče­ki­va­nja, druš­tve­nim uvje­to­va­nos­ti­ma kao pola­zi­štu iskriv­lje­nih para­dig­mi, te, u konač­ni­ci, takav utje­caj na (men­tal­no) zdrav­lje. Cilj ovog istra­ži­va­nja poti­ca­nje je samo­re­flek­si­je kod publi­ke, ispi­ta­ni­ka i autorice.

Nika Vitković pred­stav­lja svo­ju prvu samos­tal­nu izlož­bu Odraz slo­je­va u gale­ri­ji Studentski, a Reli je bila pri­li­ka da se i ona raz­gle­da. Autorica svoj bora­vak u pri­ro­di medi­ta­tiv­no pre­no­si na plat­na istra­žu­ju­ći sup­til­ne osje­ća­je njež­nos­ti i smi­re­nos­ti, koris­te­ći mini­ma­lis­tič­ki pris­tup boji i for­mi. Inspiraciju pro­na­la­zi bora­va­kom na labin­skoj Dubrovi gdje sli­ke oda­ši­lju poru­ku važ­nos­ti pro­na­la­že­nja rav­no­te­že u jed­nos­tav­nim trenucima.

Galerija foajea Kina Valli doni­je­la je izlož­bu film­skih pla­ka­ta “15xB2 II” Sare Kern Gaćeša i Nevena Udovičića, umjet­nič­ko-dizaj­ner­skog dvoj­ca koji dje­lu­je na rela­ci­ji Istra-Zagreb. Prigodno ambi­jen­tu, tema izlož­be su film­ski pla­ka­ti koji obu­hva­ća­ju naj­raz­li­či­ti­je nas­lo­ve, počev­ši od 1940-ih pa do fil­mo­va koji su nedav­no igra­li u kini­ma. Bilo da su nas­ta­ja­li po narudž­bi za film­sku indus­tri­ju ili kao samo­ini­ci­ra­ne posve­te dra­gim fil­mo­vi­ma, izlo­že­ni rado­vi odra­ža­va­ju strast pre­ma sed­moj umjet­nos­ti i pod­sje­ća­ju nas da medij pla­ka­ta, iako ga danas češ­će susre­će­mo digi­tal­no nego na uli­ca­ma, i dalje zadr­ža­va svo­ju relevantnost.

Galerija Makina ugos­ti­la je izlož­bu Pleme, foto­graf­sko dje­lo nje­mač­ko-hrvat­skog umjet­ni­ka Matthiassa Dürra koja istra­žu­je slo­že­ne teme iden­ti­te­ta, nas­li­je­đa i pri­pad­nos­ti. Izložba isti­če krh­ku stvar­nost queer vid­lji­vos­ti: potre­bu za izra­ža­va­njem i otvo­re­noš­ću uz isto­vre­me­nu potre­bu (pri­ti­sak?) skri­va­nja. Dürr pri­ka­zu­je stal­nu igru izme­đu otvo­re­nos­ti i zašti­te, vid­lji­vos­ti i nevid­lji­vos­ti, koje nepres­ta­no obli­ku­ju živo­te queer osoba.

Srpski kul­tur­ni cen­tar imao je otvo­re­nje izlož­be Made In Fabrika Fotografa 11 kus­to­si­ce Aleksandre Popovič Petković koja je pred­sta­vi­la 30 auto­ra Kluba lju­bi­te­lja foto­gra­fi­je Fabrika Fotografa. Galerija Hermana doni­je­la je izbor rado­va iz stal­nog pos­ta­va. Galerija Amfiteatar ima izlož­bu: “Rimsko zlat­no prste­nje iz fun­du­sa Arheološkog muze­ja u Zagrebu” Nikolete Perok koja je od svog otvo­re­nja ima­la velik interes.

Na izlož­bi Rimsko zlat­no prste­nje iz fun­du­sa Arheološkog muze­ja u Zagrebu pred­stav­lje­no je 65 pri­mje­ra­ka rim­skog zlat­nog prste­nja, a koje čini dio Zbirke rim­skog sre­br­nog i zlat­nog naki­ta iz fun­du­sa Arheološkog muze­ja u Zagrebu. Većina prste­nja dos­pje­la je u Muzej otku­pom ili kao dar, s raz­nih antič­kih loka­li­te­ta (Siscia, Asseria, Viminacium, Sirmium, Burgenae i dr.) Najviše pri­mje­ra­ka potje­če s podru­čja neka­daš­nje rim­ske pro­vin­ci­je Panonije, od kojih je goto­vo polo­vi­ca iz Siska. Većinom se radi o slu­čaj­nim nala­zi­ma, a dos­pje­li su u Muzej zahva­lju­ju­ći muzej­skim povje­re­ni­ci­ma. Oblici prste­nja vari­ra­ju od vrlo jed­nos­tav­nih do onih boga­to ukra­še­nih gema­ma, fili­gra­nom i gra­nu­la­ci­jom, a odra­ža­va­ju ten­den­ci­je u obli­ko­va­nju i pos­tup­ne pro­mje­ne u modi pri­sut­ne diljem Carstva u raz­dob­lju od 1. do 4. stoljeća.

Galerija C8 pred­stav­lja izlož­bu “Marijan Detoni: od ski­ce do matri­ce” Antonije Došen. Izložba pri­ka­zu­je gra­fič­ko stva­ra­laš­tvo istak­nu­tog hrvat­skog sli­ka­ra i gra­fi­ča­ra Marijana Detonija, a čine ju poz­na­ti lino­re­zi iz jed­ne od naj­važ­ni­jih gra­fič­kih mapa hrvat­ske među­rat­ne umjet­nos­ti „Ljudi sa Seine“ iz 1934. godi­ne te dosad rijet­ko viđe­nu lino­rez­nu gra­fič­ku mapu „Tračnice“ iz 1941. godi­ne. Jedinstvena je to pri­li­ka za upoz­na­va­nje jav­nos­ti s ras­po­ni­ma Detonijeva gra­fič­kog stva­ra­laš­tva koji je na medij gra­fi­ke nevje­ro­jat­nom teh­ni­kom pre­no­sio i doča­rao atmo­sfe­ru sva­kod­ne­vi­ce lju­di u jeku eko­nom­ske kri­ze kroz pri­zo­re, otpu­šte­nih, glad­nih i neza­pos­le­nih, kao i pri­ka­ze puto­va­nja i stradanja.

Prozor u proš­lost dono­si izlož­bu “Reljefni pri­ka­zi na dva­ma pri­mje­ri­ma korint­skih zdje­la” Tomislava Franića koja pred­stav­lja izvan­red­ne korint­ske posu­de, koje su pro­na­đe­ne 2005. godi­ne u Kandlerovoj uli­ci u Puli. Posude su nakon pro­na­la­ska rekons­tru­ira­ne i sada su pred­stav­lje­ne jav­nos­ti kroz ovu poseb­nu izlož­bu. Korintske posu­de nazi­va­ju se tako pre­ma mjes­tu svo­je pro­izvod­nje i pre­ma veli­kom bro­ju pro­na­đe­nih ulo­ma­ka u Korintu. Radi se o rim­skim reljef­nim posu­da­ma cilin­drič­nog obli­ka, ukra­še­ni­ma reljef­nim fri­zom na sre­di­ni stjen­ke, a pro­izvo­di­le su se od dru­ge polo­vi­ce 2. sto­lje­ća do počet­ka 4. stoljeća.

Rock gale­ri­ja pred­sta­vi­la je Pula Rock History _sjećanja – memo­ri­es, izlož­bu foto­gra­fi­ja o pul­skim rock glaz­be­ni­ci­ma kojih više nema među nama, dok je Gradska Galerija Pula pred­sta­vi­laa izlož­ba crte­ža: “Animalije” Antuna Motike.

“S današ­njeg vre­men­skog odma­ka razvid­no je kako su ti crte­ži bili oblik auto­nom­ne umjet­nič­ke prak­se (riječ je o više tisu­ća crte­ža većeg i manjeg for­ma­ta) koja je osim vjež­be ruke, stva­ra­la i pre­du­vje­te za novu obli­kov­nu sin­tak­su, koja će 50-ih i 60-ih doći podjed­na­ko do izra­ža­ja u Motikinim crte­ži­ma, pro­jek­ti­ma i eks­pe­ri­men­ti­ma, sli­ka­ma i skulpturama…“

Muzejsko – gale­rij­ski pros­tor Sveta Srca ima izlož­bu “S pogle­dom na more: Rimska vila u Valbandonu” Aleksandre Mahić Sinovčić i Ide Koncani Uhač. Izložba pri­ka­zu­je izu­zet­ne nala­ze otkri­ve­ne tije­kom zaštit­nog arhe­olo­škog nad­zo­ra 2022. godi­ne na sje­ver­noj oba­li uva­le Valbandon, u prvom redu kame­nu deko­ra­tiv­nu plas­ti­ku i arhi­tek­ton­ske ele­men­te koji su pri­pa­da­li rim­skoj vili.

Rimska vila u Valbandonu, smje­šte­na na sje­ver­noj i juž­noj stra­ni uva­le, pri­pi­su­je se luk­suz­nom mari­tim­nom zda­nju u kojem je život tra­jao od 1. sto­lje­ća pr. Kr. do 5. sto­lje­ća. Na izlož­bi su, osim kame­nih spo­me­ni­ka, pred­stav­lje­ni i dru­gi nala­zi poput gra­đe­vin­skih i deko­ra­tiv­nih ele­men­ta, posu­đa, raz­no­li­kih upo­rab­nih pred­me­ta te arhe­obo­ta­nič­ki nala­zi koji se čuva­ju u fun­du­su muze­ja. Uz suvre­me­nu teh­no­lo­gi­ju, pred­stav­lje­na je vizu­ali­za­ci­ja poje­di­nih pros­to­ri­ja vile, pru­ža­ju­ći uvid u nji­hov izgled i atmosferu.

Galerija Novo dono­si izlož­bu “Pod korom” Branimira Štivića. „Pod korom“ je umjet­nič­ko-istra­ži­vač­ki pro­jekt para­zit­skih kuka­ca iz poro­di­ce pot­kor­nja­ka (lat. ipi­dae) i stroj­ne repro­duk­ci­je arte­fa­ka­ta pro­na­đe­nih u šuma­ma diljem hrvat­ske. Ostaci hra­nje­nja drv­nim mate­ri­ja­lom i kore sta­ba­la para­zi­ti ostav­lja­ju trag nalik na tipo­graf­ske ele­men­te koje autor obli­ku­je u vrstu ase­mič­kog ruko­pi­sa. Glavna ide­ja ovo­ga rada je iz pri­rod­nih uzo­ra­ka izgri­že­nog drve­ta pro­izves­ti raču­nal­ne mode­le koji će se nakon obra­de ponov­no repro­du­ci­ra­ti i mate­ri­ja­li­zi­ra­ti, te tako zatvo­ri­ti cik­lič­nu akci­ju kroz krug pri­ro­da-čovjek-teh­no­lo­gi­ja u okvi­ru suvre­me­nog umjet­nič­kog konteksta.

Dnevni bora­vak DC‑a Rojc dan pri­je Relija otvo­rio je izlož­bu „Zapuštene for­me“ Petara Šćulca koja se mogla raz­gle­da­ti, a Monteparadiso i dvor­šte DC Rojca bila su zad­nja loka­ci­ja mani­fes­ta­ci­je, a pred­stav­lja­ju izlož­bu “Zašto pije­tao urli­če mje­se­cu?” mla­dog pul­skog umjet­ni­ka Raoula Marinija i kre­ativ­nu radi­oni­cu izra­de diplo­ma teh­ni­kom ploš­nog tiska.

Tamo je bio i after par­ty Beats & Treats Vol.1. Za Warm Up zadu­že­ni su bili Don g i Denny The Buthcer, koji će vrti­ti ziku pri­je par­ti­ja za vri­je­me Vinyl Marketa i dodje­le diplo­ma. Naime, Beats & Treats Jedinstveni doga­đaj koji dono­si savr­šen spoj muzi­ke, stre­et food‑a i urba­ne kulture.

Event se u večer­njim sati­ma pre­se­lio u pros­tor Monte Paradiso klu­ba gdje su iza gra­mo­fo­na bili DJ Sunny Sun iz Slovenije te Dj-evi Kool S i 207 aka Big Pookie, koji će za vas vrti­ti pro­bra­ne tra­ke 90’s hip hop zvu­ka. Okuplja muzič­ke entu­zi­jas­te koji su tom pri­li­kom izlo­ži­li dio svo­je kolek­ci­je na prvom pul­skom vinil mar­ke­tu tog tipa.

• 6. Reli po galerijama