Mali festival baštine: Predstavljanje reizdanja “Majstori biblijski svitaka” Branka Fučića u Knjižnici

B. V.

02.10.2024.

U surad­nji s Čakavskim sabo­rom Žminj u čet­vr­tak, 3. lis­to­pa­da u 18 sati, u Knjižnici Žminj bit će pred­stav­lje­no reiz­da­nje knji­ge Majstori biblij­ski svi­ta­ka Branka Fučića, povjes­ni­ča­ra, znans­tve­ni­ka, ese­jis­ta, pale­ogra­fa, arhe­olo­ga, pro­mi­ca­te­lja gla­go­lja­ške bašti­ne i naj­bo­ljeg poz­na­va­te­lja sred­njo­vje­kov­nog zid­nog sli­kar­stva Istre. Knjigu će pred­sta­vi­ti prof. Josip Šiklić i i dr. sc. Željko Bistrović.

Knjiga je dio edi­ci­je Istra kroz sto­lje­ća (kolo XIII./71. knji­ga), a izda­vač Čakavski sabor (Žminj, 2024.). Čini je izbor znans­tve­nih čla­na­ka i stu­di­ja o poz­na­tim maj­sto­ri­ma sakral­nih remek-dje­la: Vincent iz Kastva, Ročke fre­ske, Albert iz Konstanza, meštar Anton s Padove i dr.

Branko Fučić (Dubašnica na Krku, 8. 9. 1920. – Rijeka, 31. 1. 1999.) sus­tav­no je istra­ži­vao i istar­sko sred­njo­vje­kov­no zid­no sli­kar­stvo. Otkrio je mno­go­broj­ne osli­ka­ne crk­vi­ce u koji­ma su zid­ne sli­ke bile pre­ma­za­ne vap­nom (Hum, Draguć, Boljun i dr.), a u svo­jim je istra­ži­va­nji­ma sta­pao pro­uča­va­nje likov­nos­ti zid­nih sli­ka s arhi­tek­tu­rom crk­ve i kul­tur­no­po­vi­jes­nim zna­čaj­ka­ma okol­no­ga kra­jo­li­ka, arhiv­skim podat­ci­ma koje je crpio iz žup­nih ure­da i arhi­va, te vrs­nim poz­na­va­njem litur­gi­je i biblij­ske iko­no­gra­fi­je. O zid­nom sli­kar­stvu napi­sao je niz mono­gra­fi­ja: Istarske fre­ske (1963.), Vincent iz Kastva (1992.), Majstor Albert iz Konstanza (pos­tum­no, 2000.) i sto­ti­njak rado­va u znans­tve­nim i struč­nim časopisima.

Proučavanje gla­golj­ske epi­gra­fi­je pro­ši­rio je na cije­lo podru­čje nje­zi­na pros­ti­ra­nja, ali naj­vi­še se bavio trans­krip­ci­jom i tuma­če­njem gla­golj­skih gra­fi­ta upa­ra­nih u osli­ka­ne zido­ve crk­vi­ca u Istri. Tako je otkrio više sto­ti­na krat­kih gla­golj­skih zabi­ljež­bi, koje je s dru­gim nat­pi­si­ma obja­vio u mono­gra­fi­ji Glagoljski nat­pi­si (1982.). Tu je obja­vio više od 500 nat­pi­sa s podru­čja Istre i Kvarnera, Slovenije, Gorskoga kota­ra i Banovine, Like i sje­ver­ne Dalmacije. Posebno je istra­ži­vao Bašćansku plo­ču i crk­vu sv. Lucije, u kojoj se nala­zi­la. Osim toga, obja­vio je više od sto­ti­nu tek­s­to­va o hrvat­skom gla­go­ljaš­tvu u mno­gim znans­tve­nim i struč­nim publikacijama.

Osim malih kul­tur­no­po­vi­jes­nih mono­gra­fi­ja spo­me­nič­kih podru­čja i poje­di­nih spo­me­ni­ka (Sv. Marija od Lakuća, 1987.; Apsyrtides, kul­tur­no-povi­jes­ni puto­pis po oto­čju Cresa i Lošinja, 1990.; Sv. Vid kate­dra­la, 1994.; Gaštronomija griš­no­ga fra Karla s Dubašnice, 1996.; Vid Omišljanin, 1996.), pisao je krat­ke crti­ce o spo­me­nič­koj bašti­ni Istre i Kvarnera, koje je 1992. – 94. objav­lji­vao Hrvatski radio iz Rijeke i Zagreba. Poslije su objav­lji­va­ne u Novom lis­tu, a zatim skup­lje­ne u knji­gu (Terra incog­ni­ta, 1997.). Druga knji­ga kul­tur­no­po­vi­jes­nih crti­ca objav­lje­na je pos­tum­no (Fraške, 1999.).