“Uvijek postoji nada” – Pop-up izložba „House of Banksy“ u Münchenu

Rijetko tko tako seci­ra današ­nje druš­tvo kao intri­gant­ni ulič­ni umjet­nik Banksy za koje­ga kažu da je „stre­et art super­star“ i nazi­va­ju ga Picassom 21. sto­lje­ća. Najplodniji je i naj­pre­poz­nat­lji­vi­ji umjet­nik današnjice.

Za intri­gant­nog ano­nim­nog umjet­ni­ka neki sma­tra­ju da nije poje­di­nac već da se iza tog ime­na kri­je sku­pi­na ljudi.

Bilo da je riječ o rav­no­prav­nos­ti spo­lo­va, poli­ti­ci, imi­gran­ti­ma, nasi­lju, rato­vi­ma, kon­zu­me­riz­mu, pra­vu živo­ti­nja, korup­ci­ji, masov­nom turiz­mu, stre­su, ank­si­oz­nos­ti… sve­ga se doti­če i vrlo brit­ko, pamet­no pa neri­jet­ko i duho­vi­to iza­zo­ve današ­nji­ce pri­ka­zu­je na vrlo tran­s­pa­ren­tan, slo­je­vit i dir­ljiv način.

Nije lako gle­da­ti nje­go­ve rado­ve bez kned­le u grlo u i pos­ta­ti bol­no svjes­tan da živi­mo u druš­tvu u kojem neki „big brot­her“ sve vidi i čuje, u kojem je bit­ni­je sni­ma­ti nesre­ću za druš­tve­ne mre­že nego pomo­ći une­sre­će­no­me, rato­va­ti nego miri­ti se, napa­da­ti nego pomoći…

Njegovi impo­zant­ni rado­vi nas­ta­li na uli­ca­ma diljem svi­je­ta pred­stav­lje­ni su na broj­nim pop-up izlož­ba­ma nazi­va „House of Banksy“, među koji­ma i onoj Münchenskoj koja je otvo­re­na do 27. trav­nja ove godine.

Ondje je vrlo mašto­vi­to pos­tav­ljen dio nje­go­vih rado­va, pri­ča o počet­ku i tije­ku nje­go­vog rada, dosa­daš­njim ura­ci­ma pa i nje­go­vom (za sad) neo­t­kri­ve­nom identitetu.

Neki nje­go­vi rado­vi su pre­bo­ja­ni, obri­sa­ni, ukra­de­ni i pro­da­va­ni na auk­ci­ja­ma i time, kako isti­ču na izlož­bi, ukra­de­ni svi­ma nama.

„Naša misi­ja i san su vra­ti­ti svi­je­tu dio nje­go­vih izgub­lje­nih rado­va bez da ih mak­ne­mo s mjes­ta na kojem pri­pa­da­ju, na pra­vim zido­vi­ma. Ovdje je riječ o kre­ativ­nim umo­vi­ma mla­dih umjet­ni­ka koji dije­le strast za Banksyijem i pove­za­nost svi­me za što se zala­že. Izložba nije ukra­de­na nego ju je mali tim nas­li­kao i crtao spre­jom i pozi­va vas u ovu kuću u kojoj ćete osje­ti­ti sre­ću i tugu, u kuću koja pozi­va na raz­miš­lja­nje i dje­lo­va­nje. Banksy se tiče svih nas“, isti­če se u opi­su izlož­be koji sto­ji na samom ula­zu u „kuću Banksyija“.

Banksy se prvi put jav­no pred­sta­vio pri­je 20 godi­na na uli­ca­ma Bristola sto­ga se pret­pos­tav­lja da je upra­vo to nje­go­vo mjes­to pori­jek­la. Iako ispr­va nije koris­tio sprej, ubr­zo se počeo koris­ti­ti šablo­na­ma i spre­jom kako bi bio brži i kako ne bi bio ulov­ljen u „van­da­liz­mu“.

Ulica je kao igra­li­šte za nje­go­ve rado­ve – na uli­ca­ma New Yorka sva­ko jutro osva­ne neki novi nje­gov gra­fit putem kojeg komen­ti­ra što se doga­đa svi­je­tu u kojem živi­mo. Pritom je surov i strog i iako se čini pesi­mis­tič­nim, nje­go­vi rado­vi čes­to bude nadu, vje­ru i opti­mi­zam u bolje sutra.

Ne čudi sto­ga što su nje­go­vi rado­vi pro­da­ni na auk­ci­ja­ma diljem svi­je­ta po vrto­gla­vim cije­na­ma. Primjerice, rad nazi­va „Show me the Monet“ pro­dan je za čak 6,400.000 funti.

Masovni turi­zam jed­na je od tema kojih se doti­če pa je tako na bije­na­lu u Veneciji putem svo­ga dje­la pro­go­vo­rio o hor­da­ma turis­ta koji sva­kod­nev­no posje­ću­ju taj grad i time ga uni­šta­va­ju. Posebno je tu riječ o bro­do­vi­ma koji ula­ze u lagu­nu i time je nepo­vrat­no zaga­đu­ju. Naime, više od 600 kru­ze­ra godiš­nje uplov­lja­va u vene­ci­jan­sku lagu­nu u koju iskr­ca­va­ju 1,5 mili­ju­na jed­nod­nev­nih turis­ta što pro­uz­ro­ku­je eko­lo­šku katas­tro­fu. Postavio je sto­ga ondje svoj rad iako na taj veli­ki umjet­nič­ki doga­đaj nikad nije bio pozvan.

Banksy se poseb­no osvr­će na migran­te i nehu­ma­ne uvje­te u koji­ma putu­ju do sigur­nih luka gube­ći pri­tom svo­je volje­ne. Kako bi spa­sio nji­ho­ve na moru ugro­že­ne živo­te, 31 metar duga­čak čamac za spa­ša­va­nje nazvan „Louise Michael“ po isto­ime­nom fran­cu­skom anar­his­tu, kojeg je dizaj­ni­rao i finan­ci­rao upra­vo Banksy, s iskus­nom posa­dom od deset čla­no­va koje čine spa­si­oci i akti­vis­ti patro­li­ra Mediteranom.

Cilj je s pre­kr­ca­nih i dotra­ja­lih čama­ca spa­si­ti migran­te na Mediteranu koji putu­ju iz Sjeverne Afrike u Europu i doves­ti ih na sigurno.

Još je pre­gršt važ­nih tema kojih se Banksy doti­če i teško je istak­nu­ti samo neke jer sva­ku obra­đu­je detalj­no, mašto­vi­to i vrlo repre­zen­ta­tiv­no – svi­ma je jas­no o čemu se radi i za što se autor zala­že, iako se mogu čita­ti na raz­li­či­te načine.

Iako je ulič­na umjet­nost (još uvi­jek) van­da­li­zam, auto­ri izlož­be poru­ču­ju kako Banksy ne odla­zi nig­dje već će i dalje svo­jim upe­čat­lji­vim dje­li­ma uka­zi­va­ti na sve ono loše u svi­je­tu u kojem živi­mo, u nadi da će ono ipak pos­ta­ti ljep­še mjes­to za sve nas. Kako nje­go­vo naj­poz­na­ti­je dje­lo, dje­voj­či­ca sa srco­li­kim balo­nom upra­vo poru­ču­je: „Uvijek pos­to­ji nada“.

• House of Banksy