Kulturna politika Istarske županije – perspektive kandidata za župana Borisa Miletića

Ususret ovo­go­diš­njim lokal­nim izbo­ri­ma, por­tal Kulturistra.hr je svim kan­di­da­ti­ma za župa­na Istarske župa­ni­je koji su služ­be­no obja­vi­li svo­ju kan­di­da­tu­ru pos­lao pita­nja za inter­v­jue putem kojih želi­mo doz­na­ti nešto više o nji­ho­vim pro­gra­mi­ma u dome­ni kul­tu­re. Svim smo kan­di­da­ti­ma pos­ta­vi­li ista pita­nja koja su obli­ko­va­na na teme­lju ključ­nih stra­te­ških smjer­ni­ca razvo­ja kul­tu­re Istarske župa­ni­je i glo­bal­nih kul­tur­nih dile­ma. Intervjue objav­lju­je­mo redos­li­je­dom pri­mit­ka odgo­vo­ra i nakon final­ne auto­ri­za­ci­je kan­di­da­ta. Ista ćemo pita­nja pros­li­je­di­ti i osta­lim mogu­ćim kan­di­da­ti­ma kada nji­ho­va kan­di­da­tu­ra pos­ta­ne služ­be­na. U nas­tav­ku je inter­v­ju sa sadaš­njim župa­nom i kan­di­da­tom za župa­na u slje­de­ćem man­da­tu Borisom Miletićem.

Smatrate li da kul­tur­na poli­ti­ka tre­ba biti usmje­re­na prvens­tve­no na razvoj umjet­nič­kih for­mi i pro­fe­si­onal­ne kul­tur­ne pro­duk­ci­je ili bi tre­ba­la uklju­či­va­ti šire aspek­te sva­kod­nev­nog živo­ta i sudje­lo­va­nja gra­đa­na? Kako bis­te to urav­no­te­ži­li u Istarskoj županiji?

- Smatram da je potreb­no je pro­na­ći kva­li­tet­nu rav­no­te­žu izme­đu pro­fe­si­onal­ne kul­tur­ne umjet­nič­ke pro­duk­ci­je, kva­li­tet­nog ama­ter­skog stva­ra­laš­tva i uklju­či­va­nja gra­đans­tva u kul­tu­ru bilo kao akte­ra, stva­ra­te­lja kul­tu­re ili publi­ke, narav­no ovis­no o afi­ni­te­ti­ma poje­din­ca. Kultura nas obo­ga­ću­je i ople­me­nju­je i kao poje­din­ce i kao druš­tvo u cje­li­ni. Kultura u širem smis­lu rije­či je i pri­hva­ća­nje vri­jed­nos­ti poput mul­ti­kul­tu­ral­nos­ti, dvo­je­zič­nos­ti i pošti­va­nja raz­li­či­tos­ti u sva­kod­nev­nom živo­tu, što je Istarska župa­ni­ja-Regione Istriana u mome man­da­tu aktiv­no poti­ca­la raz­nim pro­jek­ti­ma i pro­gra­mi­ma kroz koje smo finan­ci­ra­li mla­de, film, pro­duk­ci­ju i sl. Daljnji smjer razvo­ja istar­ske kul­tu­re defi­ni­ra­li smo i s usvo­je­nim Planom razvo­ja kul­tu­re za raz­dob­lje 2024. – 2029.

Trebaju li kul­tur­ne ins­ti­tu­ci­je u Istri biti pod većom kon­tro­lom regi­onal­ne vlas­ti ili bis­te podr­ža­li veću auto­no­mi­ju i neo­vis­nost u nji­ho­vom uprav­lja­nju? Smatrate li da je tre­nut­ni model uprav­lja­nja učinkovit?

- Zakonski je pro­pi­sa­no kojim je ins­ti­tu­ci­ja­ma Istarska župa­ni­ja-Regione Istriana osni­vač i kako sus­tav mora funk­ci­oni­ra­ti. Dakle, govo­ri­mo o Povijesnom i pomor­skom muze­ju Istre, Etnografskom muze­ju istre, Muzeju suvre­me­ne umjet­nos­ti Istre i Istarskoj kul­tur­noj agen­ci­ji i Županija nave­de­ne usta­no­ve pot­po­ma­že finan­cij­ski te ime­nu­je Upravna vije­će gdje je pro­pi­sa­no. Upravna vije­ća bira­ju se na Javnom pozi­vu i u nji­ma su nes­tra­nač­ki struč­nja­ci te ona zajed­no s ravnateljem/ravnateljicom ima­ju auto­no­mi­ju u uprav­lja­nju. U bilo kojem sus­ta­vu, pa tako i kad govo­ri­mo o usta­no­va­ma u kul­tu­ri, sus­tav je učin­ko­vit koli­ko su oso­be na uprav­ljač­kim funk­ci­ja­ma kva­li­tet­ne i struč­ne. Konkretno za pret­hod­no spo­me­nu­te muze­je i IKA‑u oci­je­nio bih ih kva­li­tet­ni­ma i učin­ko­vi­ti­ma što pot­vr­đu­ju nagra­de koje usta­no­ve dobi­va­ju na naci­onal­noj razi­ni, EU pro­jek­ti u koje su uklju­če­ne te broj posje­ti­te­lja, broj izlož­bi, kao i medij­ska popra­će­nost nji­ho­vih aktiv­nos­ti. No, u sve­mu se tre­ba kon­ti­nu­ira­no podi­za­ti letvi­ca kre­ativ­nos­ti i ino­va­tiv­nos­ti te radi­ti na dodat­nim unapređenju.

Treba li Istarska župa­ni­ja dava­ti pri­ori­tet veli­kim, pres­tiž­nim kul­tur­nim pro­jek­ti­ma s među­na­rod­nim zna­ča­jem ili bi nagla­sak tre­bao biti na podr­š­ci lokal­nim i zajed­nič­kim kul­tur­nim ini­ci­ja­ti­va­ma? Kako bis­te balan­si­ra­li ta dva pristupa?

- Oba su seg­men­ta zna­čaj­na, a ide­al­no je kada se ispre­pli­ću ili pro­iz­la­ze jed­no iz dru­gog. Sjetimo se pro­je­ka­ta koji su poče­li kao lokal­ni, a pos­ta­li su među­na­rod­no rele­vant­ni poput Sajma knji­ge u Istri, Mediteranskog kipar­skog sim­po­zi­ja, Bijenala indus­trij­ske umjet­nos­ti, Festivala Visualia itd.

Za male sre­di­ne nji­ho­vi su lokal­ni pro­jek­ti jed­na­ko bit­ni, ako ne i bit­ni­ji od veli­kih među­na­rod­nih pro­je­ka­ta jer oni tako­đer zna­čaj­no obli­ku­ju i čuva­ju iden­ti­tet i upra­vo zato ih poti­če­mo. Ravnotežu izme­đu njih ostva­ru­je­mo putem jav­nih pozi­va s jas­no defi­ni­ra­nim kri­te­ri­ji­ma koje je doni­je­la stru­ka, odnos­no Kulturna vije­ća kojim ima­mo 7, a čiji su čla­no­vi, tako­đer, bira­ni putem jav­nih natječaja.

Kako bis­te uskla­di­li potre­bu za kul­tur­nim sadr­ža­ji­ma koji priv­la­če turis­te s kul­tur­nim pro­gra­mi­ma koji su pri­mar­no nami­je­nje­ni lokal­nom sta­nov­niš­tvu? Koje bis­te meha­niz­me koris­ti­li za ravnotežu?

- Kulturno stva­ra­laš­tvo mora biti prvens­tve­no usmje­re­no pre­ma domi­cil­nom sta­nov­niš­tvu neo­vis­no o kojem se seg­men­tu kul­tu­re radi (mani­fes­ta­ci­je, oču­va­nje bašti­ne itd.), a turis­ti su dobro­doš­li jer uko­li­ko je kul­tu­ra kva­li­tet­na i zanim­lji­va lokal­nom sta­nov­niš­tvu ona će pri­vu­ći i zain­tri­gi­ra­ti i gos­te. U tom pogle­du, tre­ba omo­gu­ći­ti doma­ćim stva­ra­te­lji­ma kul­tu­re (glaz­be­ni­ci­ma, KUD-ovi­ma, sli­ka­ri­ma i dr.) pred­stav­lja­nje svo­jeg stva­ra­laš­tva turis­ti­ma i za to biti pri­mje­re­no hono­ri­ra­ni od stra­ne turis­tič­kih zajed­ni­ca ili hote­li­jer­skih kuća, što je mogu­će pos­ti­ći godiš­njim dogo­vo­ri­ma. Navedeni vid surad­nje neg­dje već i pos­to­ji, dak­le izme­đu doma­ćih umjet­ni­ka ili kul­tur­nih ama­te­ra i turis­tič­ke industrije.

Kako bis­te podr­ža­li razvoj kul­tur­nih i kre­ativ­nih indus­tri­ja u Istri? Planirate li spe­ci­fič­ne mje­re ili fon­do­ve za poti­ca­nje kre­ativ­nog poduzetništva?

Razvoj kul­tur­nih i kre­ativ­nih indus­tri­ja je mogu­će pos­ti­ći stva­ra­njem sus­ta­va u kojem se nala­ze zain­te­re­si­ra­ne stra­ne, što se i poče­lo čini­ti u surad­nji sa Hrvatskom gos­po­dar­skom komo­rom – Županijskom komo­rom Pula. Nadalje, naša Istarska kul­tur­na agen­ci­ja je, isto tako, pro­ve­la niz ini­ci­ja­ti­va i pro­je­ka­ta u koje su uklju­če­ni i dioni­ci kre­ativ­nih i kul­tur­nih indus­tri­ja, npr. u istra­ži­va­nje „Mapiranje sek­to­ra kre­ativ­nih kul­tur­nih indus­tri­ja u Istarskoj župa­ni­ji“. Javnim pozi­vi­ma mogu­će je dodje­lji­va­ti sred­stva, što se i sada čini, a u dogo­vo­ru s gra­do­vi­ma poti­če­mo dodje­lu pros­to­ra za KiK indus­tri­je, pri­mje­ri­ce Poduzetničkog cen­tra Coworking Pula.

Postoji i pose­ban natje­čaj za film, odnos­no 2023. godi­ne pokre­nu­li smo Istarski film­ski fond kao novi­nu, putem kojeg Istarska župa­ni­ja i ove godi­ne putem Istarskog film­skog fon­da sufi­nan­ci­ra­mo pro­izvod­nju krat­ko­me­traž­nih igra­nih, doku­men­tar­nih, eks­pe­ri­men­tal­nih i ani­mi­ra­nih fil­mo­va. U ovoj godi­ni dvos­tru­ko smo pove­ća­li sred­stva pri čemu sura­đu­je­mo s Hrvatskim audi­ovi­zu­al­nim cen­trom, sred­stva se dodje­lju­ju putem Javnog pozi­va pri čemu struč­no povje­rens­tvo oda­bi­re pro­jek­te za financiranje.

Kako bis­te ras­po­di­je­li­li kul­tur­ne resur­se unu­tar Istarske župa­ni­je? Smatrate li da se kul­tur­ni pro­gra­mi i ula­ga­nja tre­ba­ju decen­tra­li­zi­ra­ti i rav­no­mjer­ni­je ras­po­re­di­ti izme­đu gra­do­va i rural­nih područja?

- Sredstva se i sada dodje­lju­ju rav­no­mjer­no, iako se prvens­tve­no vodi raču­na o kva­li­te­ti pro­jek­ta. Među kri­te­ri­ji­ma za dodje­lu sred­sta­va putem jav­nih pozi­va pre­dvi­đe­no je i bodo­va­nje za manje razvi­je­ne sre­di­ne. Cjelokupna kul­tu­ra Istarske župa­ni­je je decen­tra­li­zi­ra­na jer se finan­ci­ra­ju pro­jek­ti i pro­gra­mi s podru­čja čita­ve županije.

Podsjetio bih i na kul­tur­nu infras­truk­tu­ru koju Županija gra­di u dogo­vo­ri s gra­do­vi­ma i opći­na­ma, a koja je uvi­jek usmje­re­na upra­vo k manjim mjes­ti­ma: Kuća kašte­la u Momjanu, CENKI u Pićnu, Hiža od besid u Pazinu, Mediteranski ples­ni cen­tar u Svetvinčentu, Kuća fre­sa­ka u Draguću i naj­no­vi­ji pro­jekt s kojim smo lani zapo­če­li – Kuća orgu­lja u Sv. Lovreču Pazenatičkom.

Trebaju li kul­tur­ne ins­ti­tu­ci­je u Istri biti vođe­ne prvens­tve­no umjet­ni­ci­ma i kul­tur­nim dje­lat­ni­ci­ma ili bis­te dali pred­nost pro­fe­si­onal­nim mena­dže­ri­ma koji uprav­lja­ju kul­tur­nim usta­no­va­ma pre­ma pos­lov­nim prin­ci­pi­ma? Kako vidi­te ide­alan model upravljanja?

- Vođenje kul­tur­nih ins­ti­tu­ci­ja defi­ni­ra­no je Zakonom i odlu­ka­ma osni­va­ča. Idealan model uprav­lja­nja je onaj koji obje­di­nju­je umjet­nič­ko i mena­džer­sko nače­lo, tj. spe­ci­fič­na zna­nja koja ruko­vo­di­telj stje­če ško­lo­va­njem, ali i radom u stru­ci. Ona se ne isklju­ču­ju, iako čes­to nisu kom­pa­ti­bil­na što pono­vo ovi­si o oda­bra­nom mode­lu uprav­lja­nja i poseb­no o oso­bi koja model provodi.

Kako vidi­te ulo­gu digi­ta­li­za­ci­je i ino­va­ci­ja u kul­tu­ri? Treba li kul­tur­na poli­ti­ka više poti­ca­ti pro­duk­ci­ju novih kul­tur­nih sadr­ža­ja ili pove­ća­ti pris­tup pos­to­je­ćim kul­tur­nim dje­li­ma? Smatrate li važ­nim finan­ci­ra­ti istra­ži­va­nja u podru­čju kul­tur­nih prak­si i potre­ba publike?

- Svako vri­je­me nosi pro­mje­ne pa tako i nove izri­ča­je u kul­tu­ri koje tre­ba poti­ca­ti u mje­ri za koju su stva­ra­te­lji kul­tu­re tj. umjet­ni­ci i kul­tur­ni dje­lat­ni­ci zain­te­re­si­ra­ni. Digitalizacija je nuž­na u nekim seg­men­ti­ma, npr. u uprav­lja­nju usta­no­va­ma ili digi­ta­li­za­ci­ji gra­đe, dok o umjet­nič­kom kori­šte­nju novih medij­skih ala­ta mora­ju odlu­či­va­ti umjet­ni­ci. Kroz Istarsku kul­tur­nu agen­ci­ju poti­če­mo istra­ži­va­nja koja se tiču publi­ke, akte­ra, kul­tur­ne poli­ti­ke… čime doka­zu­je­mo kako istra­ži­va­nja sma­tra­mo relevantnima.

Kako pla­ni­ra­te osi­gu­ra­ti sta­bil­ni­je finan­ci­ra­nje kul­tur­nog sek­to­ra? Kako bis­te potak­nu­li pri­vat­ni sek­tor na veće ula­ga­nje u kul­tu­ru? Koje bis­te dodat­ne izvo­re finan­ci­ra­nja mogli osi­gu­ra­ti, osim pro­ra­čun­skih i EU fondova?

- Dodatnim izdva­ja­njem iz pro­ra­ču­na Istarske župa­ni­je, što kon­ti­nu­ira­no čini­mo, pa su tako sred­stva za Upravni odjel za kul­tu­ru i zavi­čaj­nost kad uspo­re­di­mo 2021. i 2025. godi­nu pove­ća­na za pre­ko 100 %. Tu su i moguć­nos­ti iz EU fon­do­va, kao i raz­go­vo­ri oko moguć­nos­ti pove­ća­nja sred­sta­va iz naci­onal­nih izvo­ra. Za ovo poto­nje ima­mo pri­mjer surad­nje s HAVAC-om za Javni poziv za film.

Priliku vidi­mo i u stva­ra­nju zajed­nič­kih fon­do­va s gos­po­dar­stvom, prvens­tve­no turis­tič­kim sek­to­rom za mani­fes­ta­ci­je i oču­va­nje baštine.

Kako bis­te osi­gu­ra­li da kul­tur­ni sadr­ža­ji budu dos­tup­ni oso­ba­ma s inva­li­di­te­tom, mla­di­ma s teško­ća­ma u razvo­ju i dru­gim ranji­vim sku­pi­na­ma? Koje bis­te kon­kret­ne mje­re pro­ve­li kako bi kul­tur­ni pros­to­ri pos­ta­li pristupačniji?

- O svjes­nos­ti i važ­nos­ti pra­va na pris­tup kul­tur­nim doga­đa­ji­ma i ins­ti­tu­ci­ja­ma nije potreb­no poseb­no govo­ri­ti jer je to civi­li­za­cij­sko dos­tig­nu­će. Spomenimo da je u Planu razvo­ja kul­tu­re Istarske župa­ni­je to poseb­no nagla­še­no te je uve­de­no i kao jedan od kri­te­ri­ja za dodje­lu sred­sta­va. Što se ins­ti­tu­ci­ja, čiji je osni­vač Županija tiče, već smo gdje je bilo mogu­će imple­men­ti­ra­li potreb­no npr. objaš­nje­nja na Brailleevom pismu u Kući kašte­la, pris­tu­pač­ni toale­ti i dr.

 

• Boris Miletić
• Istarska županija
• Izbori 2025.