Premijera predstave “Srića da do večeri zabi ono ča ujutro zna” Marine Petković Liker

U Istarskom narod­nom kaza­li­štu Gradskom kaza­li­štu Pula ovo­ga čet­vrt­ka, 15. svib­nja odr­žat će se pre­mi­je­ra autor­skog pro­jek­ta „Srića da do veče­ri zabi ono ča uju­tro zna“, reda­te­lji­ce, dra­ma­tur­gi­nje i auto­ri­ce tek­s­ta Marine Petković Liker. Ova sup­til­na, emo­tiv­na i izved­be­no kom­plek­s­na pred­sta­va nas­ta­je u okvi­ru pro­gra­ma Čakavske sce­ne INK i pred­stav­lja jed­no od naj­in­tri­gant­ni­jih kaza­liš­nih istra­ži­va­nja lokal­nog jezi­ka, inti­me i memorije.

Kroz spe­ci­fi­čan tret­man istar­skog govo­ra – onog koji diše, štu­ca, šuti i puca po šavo­vi­ma emo­ci­ja – ova pred­sta­va zara­nja u osob­ne pri­če, lju­ba­vi koje nisu vri­šta­le s kro­vo­va, nego su tiho tra­ja­le ispod kože, u pod­to­no­vi­ma, u reče­ni­ca­ma koje nikad nisu izgo­vo­re­ne. Petković Liker, poz­na­ta po svom sen­zi­bi­li­te­tu pre­ma jezi­ku, žen­skoj izved­be­noj poeti­ci i gra­ni­ca­ma izme­đu govo­ra i tije­la, ovdje još jed­nom doka­zu­je da kaza­li­šte može biti živo tki­vo, pros­tor otpo­ra, sje­ća­nja i iscjeljenja.

Predstava okup­lja impo­zan­tan izvo­đač­ki tim: Silvia Marchig, Dora Polić Vitez, Zdenka Šustić, Dijana Vidušin, Luka Mihovilović i Matija Ferlin – umjet­ni­ci raz­li­či­tih izved­be­nih voka­bu­la­ra koji zajed­nič­ki ula­ze u pros­tor otvo­re­nog istra­ži­va­nja, gdje glas više nije sred­stvo izra­ža­va­nja, već arhiv emo­ci­onal­ne istine.

Vizualni iden­ti­tet pred­sta­ve obli­ko­va­la je sce­no­graf­ki­nja i kos­ti­mo­graf­ki­nja Ana Paulić, dok je glaz­be­ni pros­tor – jed­na­ko krhak, intros­pek­ti­van i pro­ži­ma­ju­ći – osmis­lio Luka Gamulin. Svjetlo, kao tiho suučes­niš­tvo u pred­sta­vi, pot­pi­su­je Elvis Butković. Osim toga, tu su i vri­jed­ne surad­ni­ce: Mirjana Doblanović Pekica (pri­je­vod i surad­ni­ca za jezik), Silvia Marchig (scen­ski pokret) i Ivana Radić (asis­ten­ti­ca scenografkinje).

„Srića da do veče­ri zabi ono ča uju­tro zna“ nije pred­sta­va koja vam pri­ča pri­ču – ona vas pozi­va da osje­ti­te ono što obič­no ne slu­ša­te: vibra­ci­ju gla­sa koji nije savr­šen, šut­nju koja zvo­ni, sje­ća­nje koje se zadr­ži u trbu­hu. Kazalište koje se ne vidi samo oči­ma, već doživ­lja­va cije­lim tijelom.

Reprize su zaka­za­ne za 16. i 17. svib­nja 2025. u 20 sati, a nakon izved­be 16. svib­nja odr­žat će se i raz­go­vor s auto­ri­ma. Projekt je sufi­nan­ci­ran sred­stvi­ma Istarske župa­ni­je i Ministarstva kul­tu­re i medi­ja RH.

• Istarsko narodno kazalište - Gradsko kazalište Pula
• Marina Petković Liker