Javni medij bez javnosti

U Novinarskom domu odr­ža­na je tro­sat­na jav­na ras­pra­va u povo­du Apela za uspos­ta­vu vje­ro­dos­toj­nos­ti jav­ne funk­ci­je HRT‑a koji su pokre­nu­li Hrvatsko novi­nar­sko druš­tvo, Kuća ljud­skih pra­va Zagreb, koor­di­na­ci­ja za medi­je Hrvatske udru­ge pro­du­ce­na­ta i Društva hrvat­skih film­skih reda­te­lja uz pot­po­ru tri­de­se­tak orga­ni­za­ci­ja civil­nog društva.

Rasprava je za istim sto­lom oku­pi­la velik broj novi­na­ra, struč­nja­ka, akti­vis­ta, sabor­skih zas­tup­ni­ka, jav­nih duž­nos­ni­ka, uklju­ču­ju­ći i minis­tri­cu kul­tu­re Andreu Zlatar Violić, a oda­zva­li su joj se i čla­no­vi Uprave HRT‑a, glav­ni ured­ni­ci HTV‑a i HR‑a, uz izos­ta­nak čla­no­va Programskog vije­ća i Nadzornog odbo­ra HRT‑a.
Tijekom ras­pra­ve izne­sen je niz pri­mjed­bi na uprav­lja­nje i kva­li­te­tu pro­gra­ma HRT‑a s nagla­skom na “trgo­va­nje” inte­re­si­ma na rela­ci­ji Uprava i Programsko vije­će HRT‑a, isklju­či­va­nje kre­ativ­nog osob­lja i pro­gram­skog vod­stva iz pos­lov­ne poli­ti­ke kao i na način dono­še­nje pla­na res­truk­tu­ri­ra­nja jav­ne televizije.

Nekoliko sudi­oni­ka i sudi­oni­ca ras­pra­ve nagla­si­li su kako je pos­to­je­ći Zakon o HRT‑u u sušti­ni dobar, ali da se naj­pro­ble­ma­tič­ni­ji dije­lo­vi ovo­ga zako­na odno­se na način kako ga se pro­vo­di i tuma­či u prak­si (na pri­mjer način oda­bi­ra Programskog vije­ća HRT‑a).
Apelom za uspos­ta­vu vje­ro­dos­toj­nos­ti jav­ne funk­ci­je HRT‑a tra­ži se da nad­lež­no Ministarstvo kul­tu­re hit­no pro­ve­de nad­zor nad uprav­lja­njem i pro­gram­skim razvo­jem HRT‑a, a od Odbora za medi­je Hrvatskog sabo­ra zah­tjev za što sko­ri­je odr­ža­va­nje temat­ske sjed­ni­ce o sta­nju i mje­ra­ma za zaus­tav­lja­nje pro­gram­ske i orga­ni­za­cij­ske devas­ta­ci­je HRT‑a.

Ministrica kul­tu­re istak­nu­la je potre­bu za nizom hit­nih mje­ra na izra­di medij­ske stra­te­gi­je te je istak­nu­la kako je medij­ska poli­ti­ka naci­onal­ni poli­tič­ki pri­ori­tet koji tre­ba razvi­ja­ti uz para­lel­ne zakon­ske i dru­ge mje­re, a sve kako bi se zaus­ta­vi­lo katas­tro­fal­no sta­nje u jav­nim medi­ji­ma (Hina, Vjesnik, HRT).

“Od pet­sto zapos­le­nih u Ministarstvu kul­tu­re nit­ko nije spe­ci­ja­li­zi­ran za medi­je. Treba naći model pre­ma kojem Programsko vije­će HRT‑a mora ima­ti odgo­vor­nost jer ono danas ne odgo­va­ra niko­me. Uz to, sma­tram da u izbo­ru upra­ve i glav­nog ured­ni­ka gla­sa­nje mora biti jav­no, uz obraz­lo­že­nje”, kaza­la je nova minis­tri­ca kul­tu­re Andrea Zlatar, što su medi­ji poseb­no nagla­si­li u svo­jim izvje­šta­ji­ma sa skupa.

Posebno je bio kri­ti­čan istup sabor­skog zas­tup­ni­ka Gorana Beusa Richembergha (HNS), koji je tra­žio ostav­ke čla­no­va Uprave, Programskog vije­ća i Nadzornog odbo­ra HRT‑a, dok se pot­pred­sjed­nik Sabora Nenad Stazić poseb­no osvr­nuo na pro­blem osob­nih i par­ti­ku­lar­nih inte­re­sa koji domi­ni­ra­ju u radu Programskog vije­ća HRT‑a neo­vis­no o poli­tič­kim interesima.
Na kra­ju je bit­no nagla­si­ti da je kri­ti­ka na ovoj jav­noj ras­pra­vi bilo dos­ta, no da je cilj pri­je sve­ga bio uvi­dje­ti kako zajed­nič­kim dija­lo­gom struč­nja­ka, nad­lež­nih poli­ti­ča­ra i orga­ni­za­ci­ja civil­nog druš­tva situ­aci­ju uči­ni­ti boljom, sa željom da HRT kao jav­no komu­ni­ka­cij­sko dobro pos­ta­ne bitan fak­tor u razvo­ju demokracije.
(saop­će­nje orga­ni­za­to­ra Apela)

Izvor

• HRT
• javni medij
• Kuća ljudskih prava Zagreb
• Novinarski dom Zagreb
• Programsko vijeće HRT-a